Partnerstvo u Vršcu predviđa održavanje 15 km puteva, dok kapitalni troškovi u Žagubici dostižu 38 miliona dinara

Javno-privatna partnerstva u Srbiji, poput ugovora u Vršcu i Žagubici, donose privatnim partnerima značajne prihode, ali istovremeno otvaraju pitanja transparentnosti i nadzora. U slučaju Vršca, kompanija Sremput ima pravo na varijabilnu godišnju naknadu za održavanje puta, i to najviše do 50 miliona dinara. Ovaj ugovor obuhvata projektovanje, izgradnju i održavanje putne infrastrukture dužine oko 15 kilometara, odnosno površine oko 70.000 kvadratnih metara, u periodu od 2020. do 2030. godine.

U opštini Žagubica, partnerstvo sa beogradskom firmom A. S. A. Eko traje od 2015. do 2025. godine i odnosi se na sakupljanje i transport komunalnog otpada. Kapitalni troškovi ovog projekta iznose blizu 38 miliona dinara, prema podacima iz Registra javnih ugovora. Međutim, u registru nije moguće pronaći sve detalje ugovora, što dodatno otežava uvid javnosti u uslove pod kojima su javni poslovi dodeljeni privatnim firmama.

Rizik od korupcije u javno-privatnim partnerstvima

Transparentnost ovih partnerstava je i dalje ograničena, uprkos najavljenom novom Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Prema izjavi Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija, „nacrt zakona nije lošiji od postojećeg, ali ne rešava glavne probleme koji su uočeni u prethodnoj regulativi i njenoj primeni“. On ističe da zakon ima sličnosti sa Zakonom o javnim nabavkama, ali da su rešenja vezana za transparentnost često lošija, jer javnost nema potpuni uvid u obaveze privatnog partnera.

Registar javnih ugovora sadrži samo pojedine podatke, dok sami ugovori nisu javno dostupni. Osim toga, ne objavljuju se svi podaci koji nisu označeni poverljivim, što ostaje problem i u novom nacrtu zakona. Takođe, javno-privatna partnerstva su često dugotrajni i složeni ugovori, zbog čega je potreban jači nadzor i veća transparentnost prilikom trošenja javnog novca.

Izostanak nadzora i procene opravdanosti

Prema Nenadiću, „značajni su i svi nadzorni mehanizmi, jer su javno-privatna partnerstva složeniji oblik odnosa između države i privatnog sektora“. On dodaje da kod javnih nabavki država plati i dobije određenu uslugu, dok javno-privatna partnerstva često podrazumevaju formiranje zajedničkog preduzeća i dugoročno angažovanje privatnika. Kao rezultat, rizik od korupcije je veći, a mehanizmi nadzora nisu dovoljno razvijeni.

Jedan od ključnih problema je i nedostatak mehanizma za procenu da li je javno-privatno partnerstvo zaista bilo potrebno, odnosno da li je postojalo bolje rešenje za javni interes. Izuzetak su koncesije, gde postoji obaveza izrade studije opravdanosti. Ipak, javnost nema uvid u kvalitet i sadržaj tih studija, kao što je bio slučaj sa Aerodromom Beograd, gde studija nije objavljena od 2018. godine. Pored toga, zakon se ne primenjuje uvek dosledno, posebno u slučajevima kada se posao dodeljuje preko međudržavnih sporazuma ili posebnih zakona.

Na kraju, prema rečima Nenadića, krivični zakonik ne prepoznaje prestupe u domenu javno-privatnog partnerstva na isti način kao kod javnih nabavki, što dodatno otežava sprečavanje zloupotreba. Zbog toga, javno-privatna partnerstva u Srbiji ostaju područje sa visokim rizikom od korupcije i slabim nadzorom, uprkos značajnim iznosima javnog novca koji se kroz njih plasiraju.

Prodaja modela Tourbillon, čija cena dostiže 4,5 miliona dolara, donela je rekordne prihode, dok personalizacija i unikatni modeli podižu profitabilnost

Bugatti Rimac je u prethodnoj godini zabeležio dobit pre kamata, poreza, amortizacije i deprecijacije (EBITDA) od 200 miliona evra. Ovaj rezultat dolazi u trenutku kada bogati kupci globalno pojačavaju interesovanje za superautomobilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Prema izjavi Mate Rimca, izvršnog direktora kompanije, očekuje se da će ovaj trend potrajati još veoma dugo.

Prihodi rastu zahvaljujući modelu Tourbillon i unikatnim automobilima

Bugatti je predstavio novi model Tourbillon koji kombinuje 8,3-litarski V16 motor sa električnim pogonom, dajući ukupno 1.800 konjskih snaga. Proizvedeno je samo 250 primeraka, svi su već rasprodati po ceni od oko 4,5 miliona dolara. Pored osnovne cene, kupci su u proseku uložili još 600.000 do 700.000 dolara u personalizaciju, uključujući specijalne boje, kožu i dodatne dizajnerske elemente. Rimac Group je preuzela Bugatti od Porschea i Volkswagena 2021. godine. Iako se očekivalo lansiranje isključivo električnog modela, kompanija je odlučila da kreira vozilo sa jednim od najvećih atmosferskih motora na tržištu. Time je, prema Rimcu, Bugatti postavio novi standard u segmentu luksuznih sportskih automobila.

Personalizacija i unikatni modeli podižu profitabilnost

Kompanija kontinuirano ulaže u razvoj unikatnih modela. Tokom Monterey Car Weeka predstavljen je model Destrier, kao jedinstvena verzija Bolide automobila namenjena najvažnijim kupcima. Cena ovakvih vozila može dostići desetine miliona dolara. Rimac navodi da personalizacija i limitirane serije postaju ključni generator profita u industriji superautomobila, s obzirom na rastuću želju bogatih kupaca za jedinstvenim proizvodima.

Luksuzni automobili sa motorima zadržavaju ekskluzivnost i visoke marže

Bugatti planira da proizvodnja ostane ispod niskih trocifrenih brojeva godišnje, kako bi se očuvala ekskluzivnost brenda i visoka profitna margina. Kompanija je, prema rečima Rimca, ostvarila 200 miliona evra EBITDA u prošloj godini i očekuje dalji rast profita. Porsche AG je u aprilu prodao svoj 45 odsto udela globalnom konzorcijumu predvođenom HOF Capitalom, pri čemu je vrednost procenjena „značajno iznad“ dve milijarde dolara.

Superautomobili kao statusni simbol i umetnost

Rimac upoređuje tržište luksuznih automobila sa industrijom švajcarskih satova. Električni automobili dominiraće tržištem masovne proizvodnje, ali segment luksuza nastaviće da se oslanja na motore sa unutrašnjim sagorevanjem. „Za normalne automobile, za normalne ljude, velika većina će biti električna. Viši segment, poput sportskih automobila, još veoma dugo će ostati na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem“, izjavio je Rimac. Prema njegovim rečima, u eri veštačke inteligencije i autonomnih vozila, ljudski faktor i umetnost izrade ostaju ključni za privlačnost ovih vozila. Kao rezultat, performanse postaju sekundarne, a ekskluzivnost, umetnost i priča iza automobila preuzimaju centralnu ulogu za kupce.

Uprava za saobraćaj Crne Gore obezbedila nove bilateralne dozvole, što omogućava nesmetan kargo transport sa Hrvatskom

Crnogorski drumski prevoznici dobijaju dodatnih 7.000 dozvola za međunarodni prevoz prema Hrvatskoj u 2026. godini. Uprava za saobraćaj Crne Gore saopštila je da su dodatne bilateralne dozvole za međunarodni drumski prevoz stigle i da prevoznici mogu da ih preuzmu bez zastoja. Ova odluka direktno utiče na kargo transport između Crne Gore i Hrvatske, što je ključni segment regionalne logistike.

Povećanje kvote bilateralnih dozvola za kargo transport

Kao rezultat ranijih zahteva, Uprava za saobraćaj je još u maju obavestila nadležne institucije o potrebi povećanja kvote bilateralnih dozvola za Hrvatsku. Prethodni broj dozvola bio je dovoljan za redovan protok robe, ali su u periodima povećane potražnje prevoznici dolazili do kraja kvote. Dodatnih 7.000 dozvola omogućava nastavak nesmetanog kargo transporta i smanjuje rizik od prekida u lancu snabdevanja. Prema rečima Blagoja Konatara, vršioca dužnosti pomoćnika direktora Uprave za saobraćaj, „zastoja u međunarodnom drumskom prevozu nije bilo, a prevoznici sada mogu da preuzmu dodatne dozvole za Hrvatsku“. Ova praksa usklađena je sa bilateralnim sporazumima i standardnim procedurama između dve zemlje.

Regionalni izazovi i najava protesta prevoznika

Uporedo sa tim, drumski prevoznici sa Zapadnog Balkana suočavaju se sa problemima zbog promena u sistemu kontrole ulaska i izlaska vozača iz Šengena. Poslovno udruženje prevoznika Međunarodni transport najavilo je protest za 14. septembar 2026. godine na svim graničnim prelazima ka EU, zajedno sa kolegama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije. Povod za protest su ograničenja boravka profesionalnih vozača u Šengenu, što otežava međunarodni transport i povećava logističke troškove. „Kao poslednji poziv na razum upućen Evropskoj komisiji i zemljama članicama Šengena, održaće se mirno javno okupljanje ispred sedišta Delegacije EU u sve četiri zemlje“, navodi se u zvaničnom obaveštenju udruženja Pumedtrans. Očekuje se da će bilateralna saradnja, poput dodatnih dozvola za Hrvatsku, delimično ublažiti pritisak na prevoznike. Međutim, rešenje za širi problem boravka vozača zahtevaće dalje pregovore i koordinaciju sa institucijama EU. Ove dozvole su posebno značajne s obzirom na potencijalni ulazak Crne Gore u EU tokom naredne godine, što bi moglo dodatno promeniti pravila kargo transporta u regionu.