Uprava za saobraćaj Crne Gore obezbedila nove bilateralne dozvole, što omogućava nesmetan kargo transport sa Hrvatskom

Crnogorski drumski prevoznici dobijaju dodatnih 7.000 dozvola za međunarodni prevoz prema Hrvatskoj u 2026. godini. Uprava za saobraćaj Crne Gore saopštila je da su dodatne bilateralne dozvole za međunarodni drumski prevoz stigle i da prevoznici mogu da ih preuzmu bez zastoja. Ova odluka direktno utiče na kargo transport između Crne Gore i Hrvatske, što je ključni segment regionalne logistike.

Povećanje kvote bilateralnih dozvola za kargo transport

Kao rezultat ranijih zahteva, Uprava za saobraćaj je još u maju obavestila nadležne institucije o potrebi povećanja kvote bilateralnih dozvola za Hrvatsku. Prethodni broj dozvola bio je dovoljan za redovan protok robe, ali su u periodima povećane potražnje prevoznici dolazili do kraja kvote. Dodatnih 7.000 dozvola omogućava nastavak nesmetanog kargo transporta i smanjuje rizik od prekida u lancu snabdevanja. Prema rečima Blagoja Konatara, vršioca dužnosti pomoćnika direktora Uprave za saobraćaj, „zastoja u međunarodnom drumskom prevozu nije bilo, a prevoznici sada mogu da preuzmu dodatne dozvole za Hrvatsku“. Ova praksa usklađena je sa bilateralnim sporazumima i standardnim procedurama između dve zemlje.

Regionalni izazovi i najava protesta prevoznika

Uporedo sa tim, drumski prevoznici sa Zapadnog Balkana suočavaju se sa problemima zbog promena u sistemu kontrole ulaska i izlaska vozača iz Šengena. Poslovno udruženje prevoznika Međunarodni transport najavilo je protest za 14. septembar 2026. godine na svim graničnim prelazima ka EU, zajedno sa kolegama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije. Povod za protest su ograničenja boravka profesionalnih vozača u Šengenu, što otežava međunarodni transport i povećava logističke troškove. „Kao poslednji poziv na razum upućen Evropskoj komisiji i zemljama članicama Šengena, održaće se mirno javno okupljanje ispred sedišta Delegacije EU u sve četiri zemlje“, navodi se u zvaničnom obaveštenju udruženja Pumedtrans. Očekuje se da će bilateralna saradnja, poput dodatnih dozvola za Hrvatsku, delimično ublažiti pritisak na prevoznike. Međutim, rešenje za širi problem boravka vozača zahtevaće dalje pregovore i koordinaciju sa institucijama EU. Ove dozvole su posebno značajne s obzirom na potencijalni ulazak Crne Gore u EU tokom naredne godine, što bi moglo dodatno promeniti pravila kargo transporta u regionu.

Investicija EBRD-a obuhvata pripremu dokumentacije za 17 deponija, čime će 800.000 građana imati koristi od unapređenog upravljanja otpadom

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodelila je grant od 2,46 miliona evra za sanaciju nesanitarnih deponija u Srbiji. Sredstva su namenjena izradi projektno-tehničke i tenderske dokumentacije za ukupno 17 deponija, saopštila je Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine. Ova investicija, omogućena kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), treba da unapredi sistem upravljanja otpadom u tri regiona Srbije i obezbedi čistiju životnu sredinu za više od 800.000 građana.

Osim toga, grant EBRD-a biće upotrebljen za izradu dokumentacije za deponije u opštinama Lajkovac, Ljig, Osečina, Ub, Koceljeva, Vladimirci, Obrenovac, Lazarevac, Loznica i Krupanj, koje čine region „Eko-Tamnava“. Takođe, obuhvaćene su i deponije u Bogatiću i Šidu u regionu RC Srem-Mačva, kao i u Pirotu, Babušnici, Dimitrovgradu i Beloj Palanci, koje pripadaju regionalnoj deponiji Pirot.

Sanacija deponija u Srbiji: ključni koraci i očekivani efekti

Sredstva Investicionog okvira za Zapadni Balkan predstavljaju mehanizam Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija za unapređenje infrastrukture. Kako je istakla Sara Pavkov, ovakav vid bespovratne pomoći značajan je za sprovođenje ekoloških standarda u Srbiji. Pre svega, unapređenje sistema upravljanja otpadom direktno će doprineti smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu u Pirotskom, Kolubarskom i Mačvanskom okrugu.

U međuvremenu, priprema projektno-tehničke dokumentacije je prvi korak ka fizičkoj sanaciji nesanitarnih deponija. Na taj način, lokalne samouprave dobijaju osnovu za konkurisanje za dodatna sredstva i sprovođenje konkretnih radova. Zbog toga je podrška EBRD-a ocenjena kao ključna za brže ispunjavanje evropskih standarda upravljanja otpadom.

Izjave i dugoročne implikacije za ekološku infrastrukturu

„Ovaj grant će nam omogućiti da unapredimo sistem upravljanja otpadom u tri regiona u Srbiji: u Pirotskom, Kolubarskom i Mačvanskom okrugu. Zahvaljujući ovom grantu oko 800.000 građana imaće direktnu korist, jer neće više imati nesanitarne deponije u svojim lokalnim samoupravama“, izjavila je Sara Pavkov.

Osim toga, ministarka je naglasila da će Srbija nastaviti da koristi instrumente Evropske unije u vidu bespovratne pomoći i podsticati lokalne samouprave da budu proaktivne u obezbeđivanju sredstava za ekološke projekte. Kao rezultat, očekuje se brži napredak u zaštiti životne sredine i usklađivanje sa najvišim evropskim standardima.

S druge strane, projekat sanacije deponija ima dugoročni značaj za razvoj ekološke infrastrukture Srbije. Priprema kvalitetne projektne dokumentacije olakšava buduće investicije i doprinosi održivom razvoju lokalnih zajednica.

Društvene mreže podstiču rast BDP-a i podstiču izvoz K-kulture, dok se mala preduzeća u Srbiji i regionu suočavaju sa izazovima digitalne transformacije

TikTok će do 2030. godine doprineti ekonomiji Južne Koreje sa 40 biliona vona, što iznosi 25 milijardi evra, prema izveštaju koji su objavili TikTok i konsultantska kompanija Kirni. Ovaj podatak pokazuje koliki je ekonomski efekat društvenih mreža, koje su od zabavnih platformi postale merljiv faktor bruto domaćeg proizvoda (BDP) u nizu razvijenih zemalja. Izveštaj obuhvata period do 2030. godine i temelji se na anketi među 3.300 potrošača uzrasta 16-49 godina iz deset država.

Prema istraživanju, 88 odsto korisnika izjavilo je da im je TikTok pomogao da otkriju korejsku kulturu, dok je 55 odsto kupilo neki korejski proizvod nakon gledanja sadržaja o K-kulturi na ovoj platformi. S druge strane, ekonomski uticaj TikToka na južnokorejsku privredu porašće za 29 odsto, sa 31,3 biliona vona (19 milijardi evra) u 2024. godini na oko 40,6 biliona vona (25 milijardi evra) u 2030. godini.

TikTok efekat u SAD i Evropi

Doprinos TikToka nije ograničen samo na Aziju. U Sjedinjenim Američkim Državama, prema analizi Oxford Economics, mala i srednja preduzeća su 2023. godine zahvaljujući TikToku ostvarila doprinos BDP-u od 24,2 milijarde dolara, uz podršku za 224.000 radnih mesta. Prihodi vlasnika malih biznisa generisani putem platforme iznosili su 14,7 milijardi dolara. Operacije TikToka u SAD direktno su doprinele BDP-u sa 8,5 milijardi dolara, što je uključivalo i 59.000 radnih mesta te dve milijarde dolara poreza.

U Velikoj Britaniji, prema Oxford Economics, mala i srednja preduzeća su 2022. godine ostvarila 1,2 milijarde funti prihoda putem TikToka, dok je ukupni doprinos BDP-u iznosio 1,63 milijarde funti. Najveći uticaj imala je industrija hrane i pića sa 600 miliona funti. Van Londona je ostvareno tri četvrtine ukupnog doprinosa BDP-u.

Digitalna transformacija i mogućnosti za Srbiju

Prema izveštajima, ekonomski efekat TikToka i sličnih platformi postaje sve važniji i za manje razvijena tržišta poput Srbije. Tržište e-trgovine u Srbiji tek treba da dosegne promet od milijardu i po dolara. Zbog toga je pitanje koliko brzo domaći preduzetnici mogu da iskoriste potencijal društvenih mreža ključno za dalji rast. Istovremeno, obrazac je isti u svim državama: kreativci i mala preduzeća koriste pažnju korisnika na društvenim mrežama i pretvaraju je u prodaju proizvoda, izvoz, radna mesta i poreske prihode.

Kao rezultat, analize pokazuju da platforme poput TikToka i Meta (Facebook, Instagram) naručuju nezavisne procene uticaja, čime potvrđuju svoj značaj za privrede domaćina. Prema rečima Čunga Tae-hvana iz firme Kirni, „TikTok ne samo da pojačava globalno interesovanje za K-kulturu, već je u velikoj meri doprineo stvarnoj kupovini proizvoda povezanih sa K-kulturom”.

Za Srbiju, kao i za države regiona, sledeći izazov je ubrzavanje digitalne transformacije kako bi se ovi globalni trendovi pretočili u meren rast izvoza, zapošljavanje i rast ukupnog BDP-a.