Fabrika iz Donjeg Dušnika nije ispunila dogovorene rokove za isplatu zaostalih zarada, što je dovelo do otkaza zaposlenima

ELID, fabrika elektro galanterije iz Donjeg Dušnika kod Gadžinog Hana, uručila je otkaze 26 proizvodnih radnika nakon višemesečne obustave rada zbog neisplaćenih plata. Problemi sa isplatom zarada u ELID-u traju već mesecima, a radnici ističu da su od početka godine do juna primili ukupno 30.000 dinara. Otkazi su usledili pošto poslodavac nije ispoštovao ključne rokove iz dogovora za isplatu zaostalih plata i nabavku materijala.

Otkazi radnicima i ekonomski efekti

Prema rešenjima koja su radnici preuzeli, otkazi su obrazloženi povredom radnih obaveza i odbijanjem izvršavanja naloga. Uporedo sa tim, poslodavac navodi i organizovanje ili učešće u štrajku protivno Zakonu o štrajku. Radnici, međutim, tvrde da su obustavili rad jer nisu isplaćene dogovorene zarade i nije obezbeđen materijal za rad. Direktor ELID-a, Slaviša Milić, 18. juna je potpisao dokument kojim su definisani rokovi za isplatu zaostalih zarada i doprinosa. Prvi rok iz dogovora je ispoštovan, pa je deo radnika dobio dve zarade, dok su za april isplaćeni po 30.000 dinara. Međutim, nisu svi radnici dobili isti iznos, a ostatak plata za mart, april i maj nije isplaćen u dogovorenim rokovima.

Socijalne i tržišne posledice za Zaplanje

Kao rezultat ovih dešavanja, 26 radnika ostalo je bez posla, što ima značajan uticaj na lokalnu zajednicu. U Zaplanju ne postoji druga fabrika u kojoj bi radnici mogli da pronađu zaposlenje. Nenad Miljković, radnik sa 12 godina staža, izjavio je da su radnici prinuđeni da napuste region i traže posao u većim gradovima. Osim toga, deo radnika navodi i problem sa 17 meseci radnog staža iz perioda stečaja, za koji nisu uplaćeni doprinosi nakon promene vlasnika fabrike.

Perspektiva fabrike i vlasnička struktura

ELID je decenijama bio ključni poslodavac u Donjem Dušniku. Fabrika je privatizovana 2004. godine, a nakon stečaja 2012. vlasništvo je preuzela firma iz Brčkog. Direktor Slaviša Milić najavio je mogućnost promene vlasnika ukoliko rad postrojenja bude nastavljen. Situacija u ELID-u ukazuje na šire probleme likvidnosti i solventnosti u industriji elektro galanterije u Srbiji. Pored toga, slučaj otkaza zbog zaostalih plata naglašava važnost redovne isplate zarada i poštovanja radnog prava u privatizovanim preduzećima. U međuvremenu, radnici i dalje insistiraju na ispunjenju svojih prava, dok je budućnost fabrike pod znakom pitanja.

Privredni rast Nemačke u drugom kvartalu 2026. iznosi 1 odsto na godišnjem nivou, a poslovni optimizam je najviši u poslednjih 12 meseci

Nemačka privreda ostvarila je rast BDP-a od 0,3 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, prema podacima koje je objavio Savezni zavod za statistiku (Destatis). Ovaj rezultat je bolji od preliminarne procene rasta od 0,2 odsto i ukazuje da je izvoz bio ključni pokretač oporavka. Na godišnjem nivou, privredni rast Nemačke dostigao je 1 odsto, dok su domaća tražnja i investicije ostale na nižem nivou.

Rast BDP-a od 0,3 odsto podstaknut izvozom

Izvoz robe i usluga iz Nemačke povećan je za 2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok je izvoz same robe skočio za 2,6 odsto. Neto spoljna trgovina značajno je doprinela rastu BDP-a, jer je ukupan nemački izvoz porastao za 1,5 odsto u istom periodu. S druge strane, investicije u osnovna sredstva zabeležile su pad od 0,2 odsto, dok su investicije u opremu, mašine i vozila smanjene za 1,4 odsto. Građevinske investicije su porasle samo 0,1 odsto, što je isti tempo rasta kao i privatna i javna potrošnja u Nemačkoj.

Bruto dodata vrednost u prerađivačkoj industriji Nemačke porasla je za 0,9 odsto kvartalno. Posebno se izdvajaju segmenti hemijske industrije i proizvodnje električne opreme. Gotovo svi sektori usluga zabeležili su rast ekonomske aktivnosti. Informaciono-komunikacioni sektor, poslovanje nekretninama, kao i javne usluge, obrazovanje i zdravstvo ostvarili su rast od 0,6 odsto. Jedini izuzetak su finansije i osiguranje, gde je zabeležen pad od 0,7 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Najviši poslovni optimizam u poslednjih godinu dana

U avgustu 2026. godine, optimizam nemačkih kompanija dostigao je najviši nivo u poslednjih dvanaest meseci, pokazuju rezultati istraživanja Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena. Indeks koji meri poslovni sentiment porastao je sa revidiranih julski 86,7 poena na 88,8 poena, prema podacima Ifo instituta. Ovaj rezultat prevazilazi prognoze analitičara koji su očekivali rast na 87,2 poena. Indeks poslovnih očekivanja porastao je sa 86,8 poena u julu na 89,1 poen u avgustu, što ukazuje na veći optimizam u pogledu budućih meseci.

Klemens Fust, predsednik Ifo instituta, izjavio je da se nemačka privreda oporavlja uprkos novom rastu cena energenata. „Nemačka privreda pokazuje znake oporavka iako energetski troškovi rastu,“ ocenio je Fust. Takođe, indeks koji meri trenutno stanje poslovanja porastao je sa 86,5 poena na 88,5 poena. Ovo poboljšanje poslovnog raspoloženja zabeleženo je u svim glavnim sektorima nemačke privrede, što predstavlja pozitivan signal za najveću ekonomiju u Evropi.

Implikacije za nemačku i evropsku ekonomiju

Rast BDP-a u Nemačkoj i povećani optimizam kompanija ukazuju na nastavak postpandemijskog oporavka, ali i na značajnu ulogu izvoza kao glavnog faktora rasta. Slabija domaća tražnja i investicije i dalje ostaju izazov, dok stabilnost prerađivačke industrije i uslužnog sektora pruža podršku ukupnoj ekonomiji. Pozitivan trend poslovnog sentimenta sugeriše da bi nemačka privreda mogla nastaviti sa blagim rastom i u narednim kvartalima, što je od ključnog značaja za evropsko tržište.

Danski proizvođač igračaka beleži rast operativne dobiti, rekordan broj novih setova i širenje maloprodaje

Lego grupa zabeležila je rekordni prihod od 41,9 milijardi danskih kruna, odnosno 5,6 milijardi evra u prvih šest meseci 2026. godine. To predstavlja rast od 21 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema zvaničnim podacima kompanije. Operativna dobit dostigla je 10,9 milijardi danskih kruna ili 1,46 milijardi evra, što je povećanje od 22 odsto međugodišnje.

Kompanija je nastavila da ostvaruje snažne rezultate na globalnom tržištu igračaka. Prodaja je rasla na oba segmenta cenovnog raspona, što pokazuje stabilnu potražnju za pristupačnim, ali i za skupljim, složenijim proizvodima. Lego je u prvom polugodištu lansirao 332 nova seta, što predstavlja polugodišnji rekord. Pored toga, kompanija je proširila saradnju sa poznatim brendovima kao što su Pokemon, Formula 1 i FIFA.

Prihodi i širenje maloprodajne mreže

Snažan rast prihoda dolazi uporedo sa otvaranjem dodatnih brendiranih prodavnica. Na kraju juna 2026. godine, Lego grupa je imala ukupno 1.106 maloprodajnih objekata širom sveta. Kompanija je takođe nastavila prelazak sa plastične na papirnu ambalažu, sa ciljem potpune zamene do 2027. godine. Uporedo sa tim, povećava se udeo obnovljivih i recikliranih materijala u proizvodnji kockica.

U izveštaju se ističe da su novi proizvodi, naročito botanička kolekcija, privukli i odraslu publiku. To dodatno doprinosi rastu prodaje, jer Lego sada uspešno dopire do novih segmenata potrošača. Takođe, partnerstvo sa kompanijom Epic Games kroz igru Fortnite omogućava Legu prisustvo i u digitalnoj zabavi.

Izjave rukovodstva i implikacije za poslovanje

Generalni direktor Nils Kristijansen izjavio je: „Veoma smo zadovoljni snažnim početkom 2026. godine i uzbuđenjem koje prati Lego brend. Naš uspeh nam omogućava da nastavimo sa visokim nivoom ulaganja u dalji rast i održivost.“

Kristijansen je dodao da kompanija beleži priliv novih kupaca koji ranije nisu bili zainteresovani za Lego, dok istovremeno uspeva da zadrži postojeće mušterije i poveća prodaju po korisniku. Kao rezultat, Lego jača tržišnu poziciju i u tradicionalnim i u digitalnim kanalima prodaje.

Pored toga, kompanija u izveštaju naglašava važnost inovacija i partnerstava za dalji rast. Prelazak na održivije materijale i ambalažu deo je dugoročne strategije, što može pozitivno uticati na percepciju brenda i ekološku odgovornost. Lego ostaje lider na tržištu igračaka, zahvaljujući kombinaciji inovacija, širenja maloprodaje i razvoju novih proizvoda koji privlače širu bazu potrošača.