Kineska tehnološka kompanija prikupila sredstva za razvoj veštačke inteligencije, profit pao 75 odsto u drugom kvartalu

Alibaba, kineska tehnološka kompanija, zabeležila je pad akcija od 10 odsto na berzi u Hongkongu. Ovaj pad usledio je nakon što je kompanija objavila plasman novih akcija vredan 80 milijardi hongkonških dolara (8,7 milijardi evra). Sredstva će biti iskorišćena za širenje poslovanja u oblasti veštačke inteligencije (AI). Ova transakcija predstavlja najveći primarni dodatni plasman akcija neke kompanije na hongkonškoj berzi.

Detalji plasmana akcija i finansijski rezultati

Alibaba je ponudila 710 miliona novih akcija po ceni od 112,70 hongkonških dolara. To predstavlja diskont od 8,4 odsto u odnosu na zatvaranje prethodne nedelje. Pad akcija od 10 odsto ukazuje na zabrinutost investitora zbog razvodnjavanja udela akcionara i mogućnosti sporijeg povraćaja investicije u AI. Kompanija je objavila da je njena neto dobit u drugom kvartalu pala za 75 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Glavni razlog tog pada su značajna ulaganja u veštačku inteligenciju. Istovremeno, prihod je porastao devet odsto, što pokazuje rast operativnog obima uprkos smanjenju profitabilnosti.

Investicije u veštačku inteligenciju i tržišni kontekst

Prema saopštenju Alibabe, sva prikupljena sredstva biće usmerena na razvoj veštačke inteligencije i infrastrukture za računarstvo u oblaku. Kompanija je ranije najavila investicije od 380 milijardi juana (48,1 milijardu evra) u naredne tri godine za ovu svrhu. Skoro polovina tog iznosa već je iskorišćena. Kao rezultat ovih poteza, Alibaba nastoji da ojača poziciju u globalnoj trci u razvoju AI tehnologija, što je ključno za dugoročan rast sektora. Međutim, investitori su oprezni zbog neizvesnosti oko brzine povraćaja uloženih sredstava i mogućeg uticaja na kratkoročnu profitabilnost.

Perspektiva kompanije i dalji razvoj

Najnoviji pad akcija Alibabe dodatno reflektuje aktuelne izazove na tržištu kapitala, ali i jasno pokazuje koliko je razvoj veštačke inteligencije postao strateški prioritet za tehnološke gigante. Kompanija očekuje da će tražnja za AI proizvodima i uslugama dugoročno povećati ekonomsku isplativost ovih ulaganja i doprineti stabilnosti poslovanja. S druge strane, aktuelna situacija ukazuje da investitori pažljivo prate efekte velikih investicija na kratkoročne finansijske pokazatelje i vrednost akcija. Ovakva strategija Alibabe uklapa se u šire globalne trendove, gde tehnološke kompanije sve više ulažu u razvoj naprednih AI rešenja i infrastrukture, često na uštrb trenutne profitabilnosti, ali sa ciljem obezbeđivanja konkurentnosti na tržištu u budućnosti.

Udeo mladih koji ne rade niti se školuju u Srbiji iznosi 15,1 odsto za starosnu grupu 15-29 godina, što je više nego u većini zemalja EU

Stopa NEET mladih u Srbiji nastavila je da opada, ali i dalje ostaje viša od proseka Evropske unije, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prema zvaničnoj statistici, udeo mladih uzrasta od 15 do 24 godine koji nisu zaposleni, ne obrazuju se niti pohađaju obuke iznosio je 13 odsto u 2025. godini. Kada se posmatra starosna grupa od 15 do 29 godina, stopa NEET (Not in Education, Employment, or Training) iznosila je 15,1 odsto.

Razlike među državama i polovima

U Srbiji je NEET stopa među mladima muškog pola iznosila 13,4 odsto, dok je kod mladih žena bila 12,6 odsto (za uzrast od 15 do 24 godine). U starosnoj grupi 15-29 godina, NEET stopa za žene iznosila je 15,9 odsto, a za muškarce 14,4 odsto. Poslednji dostupni podaci iz Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2026. godine pokazuju da je NEET stopa nastavila da pada: u periodu januar-mart 2026. godine za starosnu grupu 15-29 godina iznosila je 14,2 odsto, a za grupu 15-24 godine 12 odsto.

Upoređenje sa Evropskom unijom i regionom

Prema podacima Eurostata za 2025. godinu, u EU je udeo NEET mladih uzrasta 15-29 godina iznosio 11 odsto. To je smanjenje u odnosu na 11,1 odsto iz 2024. godine i na 15,2 odsto iz 2015. godine. Najniže stope u EU zabeležene su u Holandiji (5,3%), Švedskoj (5,9%) i Sloveniji (7,6%). Najviše stope registrovane su u Rumuniji (19,2%), Bugarskoj (13,8%) i Grčkoj (13,6%). U zemljama regiona, NEET stopa u Bosni i Hercegovini iznosila je 20 odsto, u Severnoj Makedoniji 23,4 odsto, a u Turskoj 26,3 odsto. U Hrvatskoj stopa iznosi 10,8 odsto. U Crnoj Gori, prema tamošnjoj statistici, NEET pokazatelj je u 2024. godini bio 16,5 odsto.

Faktori koji utiču na NEET stopu

Prema Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) za 2026. godinu, visoki troškovi života predstavljaju najveći problem za 82,6 odsto mladih. Slede korupcija, koju navodi 76,9 odsto, i nedostatak demokratije i pravde, sa 71,3 odsto. Istovremeno, percepcija nezaposlenosti kao problema kod mladih značajno je opala, sa 89,1 odsto u 2017. na 35,8 odsto u 2026. Broj nezaposlenih mladih sada iznosi 62.437, što je za oko 133.000 manje nego 2014. godine. Međutim, 55 odsto zaposlenih mladih ne radi na poziciji za koju su se školovali, dok još 11 odsto radi na delimično povezanim poslovima.

Struktura NEET mladih i ekonomske posledice

NEET mladi čine različite podgrupe: dugoročno nezaposleni, oni koji tek ulaze na tržište rada, mladi koji brinu o članovima porodice, oni sa zdravstvenim problemima ili koji privremeno prave pauzu od rada ili obrazovanja. Ova kategorija ima direktan uticaj na buduće ekonomske rezultate države, jer povećava fiskalni pritisak i smanjuje potencijal radne snage. Prema istraživanju, više od četvrtine mladih smatra da nikada neće moći da kupi sopstvenu nekretninu. Mladi za pristojan život procenjuju da im je potrebno više od 130.000 dinara mesečno, dok je prosečna zarada u Srbiji 121.650 dinara.

Zaključak: izazovi i trendovi

Stopa NEET mladih u Srbiji beleži pad, ali ostaje viša od proseka EU i većine zemalja regiona. Kao rezultat toga, ekonomski i društveni izazovi povezani sa mladima koji nisu aktivni u obrazovanju ili na tržištu rada i dalje su izraženi. S druge strane, pad nezaposlenosti i veća uključenost mladih žena ukazuju na određeni napredak. Održivo smanjenje NEET stope zahtevaće dalje reforme na tržištu rada, obrazovanju i socijalnoj politici.

Modernizacija Malog Karamana donosi novu gondolu i sistem za veštačko osnežavanje, proširujući kapacitet jednog od najposećenijih zimskih centara

Skijališta Srbije ulažu 551,78 miliona dinara u obnovu ski-staza na Kopaoniku, fokusirajući se na Mali Karaman. Projektom je predviđena izgradnja nove gondole i unapređenje sistema za veštačko osnežavanje. Radovi će, prema planu, unaprediti ski infrastrukturu na jednoj od najposećenijih lokacija u zemlji.

Detalji investicije i proširenje kapaciteta

Ugovor za izvođenje radova dodeljen je grupi ponuđača koju predvodi TechnoAlpin SpA uz partnere Elkoms, Brzmin, Deltacom i ogranak TechnoAlpin u Beogradu. Novi glavni ski put, staza 8b, biće duga oko 1,29 kilometara. Dodatno, tri vezne staze imaće dužinu od 510, 279 i 127 metara. Osim toga, radovima su obuhvaćene i postojeće staze 8a, 8c, 8d i 8e. Planirana je izgradnja poligona za obuku i sportsko-rekreativnog kompleksa, čime se dodatno jača ponuda Malog Karamana i povezanost sa Dolinom sportova.

Savremena oprema i infrastruktura za veće bezbednosti i kvalitet

Projekat uključuje postavljanje novih cevovoda za vodu i vazduh, uređaja za proizvodnju snega i modernih elektro i data instalacija. Planirane su i dve nove trafostanice, kao i srednjenaponski kablovski vodovi, što bi trebalo da unapredi pouzdanost energetske infrastrukture. Ključni cilj je omogućavanje snežnog pokrivača debljine najmanje 35 centimetara na predviđenim površinama za najviše 100 sati rada pri odgovarajućoj temperaturi. Pored toga, tender za stručni nadzor nad radovima procenjen je na 18 miliona dinara, a nadzor uključuje kontrolu kvaliteta izvođenja, materijala i opreme.

Rokovi i ekonomski značaj za Kopaonik

Rok za završetak radova iznosi 300 uslovnih dana od uvođenja izvođača u posao. Očekuje se da će novi kapaciteti Malog Karamana dodatno povećati atraktivnost Kopaonika za domaće i strane skijaše. Zbog toga, ulaganje od 551,78 miliona dinara predstavlja jednu od najvećih investicija u ski infrastrukturu u poslednjim godinama. Pored poboljšanja uslova za rekreaciju, projekat donosi i širu ekonomsku korist kroz razvoj turističke ponude i jačanje lokalnog tržišta. Konačno, kroz modernizaciju i širenje ponude, Kopaonik učvršćuje poziciju vodećeg zimskog centra u Srbiji.