Udeo mladih koji ne rade niti se školuju u Srbiji iznosi 15,1 odsto za starosnu grupu 15-29 godina, što je više nego u većini zemalja EU

Stopa NEET mladih u Srbiji nastavila je da opada, ali i dalje ostaje viša od proseka Evropske unije, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prema zvaničnoj statistici, udeo mladih uzrasta od 15 do 24 godine koji nisu zaposleni, ne obrazuju se niti pohađaju obuke iznosio je 13 odsto u 2025. godini. Kada se posmatra starosna grupa od 15 do 29 godina, stopa NEET (Not in Education, Employment, or Training) iznosila je 15,1 odsto.

Razlike među državama i polovima

U Srbiji je NEET stopa među mladima muškog pola iznosila 13,4 odsto, dok je kod mladih žena bila 12,6 odsto (za uzrast od 15 do 24 godine). U starosnoj grupi 15-29 godina, NEET stopa za žene iznosila je 15,9 odsto, a za muškarce 14,4 odsto. Poslednji dostupni podaci iz Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2026. godine pokazuju da je NEET stopa nastavila da pada: u periodu januar-mart 2026. godine za starosnu grupu 15-29 godina iznosila je 14,2 odsto, a za grupu 15-24 godine 12 odsto.

Upoređenje sa Evropskom unijom i regionom

Prema podacima Eurostata za 2025. godinu, u EU je udeo NEET mladih uzrasta 15-29 godina iznosio 11 odsto. To je smanjenje u odnosu na 11,1 odsto iz 2024. godine i na 15,2 odsto iz 2015. godine. Najniže stope u EU zabeležene su u Holandiji (5,3%), Švedskoj (5,9%) i Sloveniji (7,6%). Najviše stope registrovane su u Rumuniji (19,2%), Bugarskoj (13,8%) i Grčkoj (13,6%). U zemljama regiona, NEET stopa u Bosni i Hercegovini iznosila je 20 odsto, u Severnoj Makedoniji 23,4 odsto, a u Turskoj 26,3 odsto. U Hrvatskoj stopa iznosi 10,8 odsto. U Crnoj Gori, prema tamošnjoj statistici, NEET pokazatelj je u 2024. godini bio 16,5 odsto.

Faktori koji utiču na NEET stopu

Prema Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) za 2026. godinu, visoki troškovi života predstavljaju najveći problem za 82,6 odsto mladih. Slede korupcija, koju navodi 76,9 odsto, i nedostatak demokratije i pravde, sa 71,3 odsto. Istovremeno, percepcija nezaposlenosti kao problema kod mladih značajno je opala, sa 89,1 odsto u 2017. na 35,8 odsto u 2026. Broj nezaposlenih mladih sada iznosi 62.437, što je za oko 133.000 manje nego 2014. godine. Međutim, 55 odsto zaposlenih mladih ne radi na poziciji za koju su se školovali, dok još 11 odsto radi na delimično povezanim poslovima.

Struktura NEET mladih i ekonomske posledice

NEET mladi čine različite podgrupe: dugoročno nezaposleni, oni koji tek ulaze na tržište rada, mladi koji brinu o članovima porodice, oni sa zdravstvenim problemima ili koji privremeno prave pauzu od rada ili obrazovanja. Ova kategorija ima direktan uticaj na buduće ekonomske rezultate države, jer povećava fiskalni pritisak i smanjuje potencijal radne snage. Prema istraživanju, više od četvrtine mladih smatra da nikada neće moći da kupi sopstvenu nekretninu. Mladi za pristojan život procenjuju da im je potrebno više od 130.000 dinara mesečno, dok je prosečna zarada u Srbiji 121.650 dinara.

Zaključak: izazovi i trendovi

Stopa NEET mladih u Srbiji beleži pad, ali ostaje viša od proseka EU i većine zemalja regiona. Kao rezultat toga, ekonomski i društveni izazovi povezani sa mladima koji nisu aktivni u obrazovanju ili na tržištu rada i dalje su izraženi. S druge strane, pad nezaposlenosti i veća uključenost mladih žena ukazuju na određeni napredak. Održivo smanjenje NEET stope zahtevaće dalje reforme na tržištu rada, obrazovanju i socijalnoj politici.

Modernizacija Malog Karamana donosi novu gondolu i sistem za veštačko osnežavanje, proširujući kapacitet jednog od najposećenijih zimskih centara

Skijališta Srbije ulažu 551,78 miliona dinara u obnovu ski-staza na Kopaoniku, fokusirajući se na Mali Karaman. Projektom je predviđena izgradnja nove gondole i unapređenje sistema za veštačko osnežavanje. Radovi će, prema planu, unaprediti ski infrastrukturu na jednoj od najposećenijih lokacija u zemlji.

Detalji investicije i proširenje kapaciteta

Ugovor za izvođenje radova dodeljen je grupi ponuđača koju predvodi TechnoAlpin SpA uz partnere Elkoms, Brzmin, Deltacom i ogranak TechnoAlpin u Beogradu. Novi glavni ski put, staza 8b, biće duga oko 1,29 kilometara. Dodatno, tri vezne staze imaće dužinu od 510, 279 i 127 metara. Osim toga, radovima su obuhvaćene i postojeće staze 8a, 8c, 8d i 8e. Planirana je izgradnja poligona za obuku i sportsko-rekreativnog kompleksa, čime se dodatno jača ponuda Malog Karamana i povezanost sa Dolinom sportova.

Savremena oprema i infrastruktura za veće bezbednosti i kvalitet

Projekat uključuje postavljanje novih cevovoda za vodu i vazduh, uređaja za proizvodnju snega i modernih elektro i data instalacija. Planirane su i dve nove trafostanice, kao i srednjenaponski kablovski vodovi, što bi trebalo da unapredi pouzdanost energetske infrastrukture. Ključni cilj je omogućavanje snežnog pokrivača debljine najmanje 35 centimetara na predviđenim površinama za najviše 100 sati rada pri odgovarajućoj temperaturi. Pored toga, tender za stručni nadzor nad radovima procenjen je na 18 miliona dinara, a nadzor uključuje kontrolu kvaliteta izvođenja, materijala i opreme.

Rokovi i ekonomski značaj za Kopaonik

Rok za završetak radova iznosi 300 uslovnih dana od uvođenja izvođača u posao. Očekuje se da će novi kapaciteti Malog Karamana dodatno povećati atraktivnost Kopaonika za domaće i strane skijaše. Zbog toga, ulaganje od 551,78 miliona dinara predstavlja jednu od najvećih investicija u ski infrastrukturu u poslednjim godinama. Pored poboljšanja uslova za rekreaciju, projekat donosi i širu ekonomsku korist kroz razvoj turističke ponude i jačanje lokalnog tržišta. Konačno, kroz modernizaciju i širenje ponude, Kopaonik učvršćuje poziciju vodećeg zimskog centra u Srbiji.

Partnerstvo kombinuje automobilsku ekspertizu i digitalne tehnologije, TCS preuzima MHP za 320 miliona evra

Porsche, poznati nemački proizvođač sportskih automobila, potpisao je petogodišnji ugovor sa Tata Consultancy Services (TCS), najvećom indijskom IT kompanijom, vredan 1,25 milijardi evra (1,46 milijardi dolara) za razvoj i primenu veštačke inteligencije. Ova saradnja obuhvata i preuzimanje Porscheovog IT konsultantskog servisa Open Business, MHP, od strane TCS-a, po ceni od 320 miliona evra, saopštila je kompanija.

Detalji investicije i strateški ciljevi

Ovim ugovorom Porsche planira da spoji svoju stručnost u automobilskoj industriji sa digitalnim inovacijama i veštačkom inteligencijom koje razvija TCS. Kao rezultat, očekuje se jačanje inovacija i povećanje efikasnosti u poslovnim procesima, što bi trebalo da unapredi konkurentnost Porschea na tržištu automobila na globalnom nivou. Preuzimanje MHP-a omogućava TCS-u dodatni ulazak u evropski automobilski sektor, čime se proširuje portfolio digitalnih usluga i prisustvo na tržištu.

Efekti partnerstva na tehnološki razvoj

Partnerstvo između Porschea i Tata Consultancy Services ima za cilj da ubrza transformaciju tradicionalne automobilske industrije ka digitalizaciji i većoj primeni veštačke inteligencije. Uporedo sa tim, investicija od 1,25 milijardi evra predstavlja jednu od najznačajnijih u sektoru automobilske digitalizacije u poslednjih nekoliko godina. Veštačka inteligencija se sve više koristi za optimizaciju proizvodnje, logistike i razvoja novih modela, čime se otvaraju mogućnosti za dodatne prihode i konkurentsku prednost.

Izjave rukovodstva i tržišni kontekst

Predsednik Porschea, Michael Leiters, izjavio je da će saradnja „kombinovati automobilsku stručnost Porschea sa digitalnim tehnologijama i veštačkom inteligencijom TCS-a“. On je istakao da će ovaj dogovor doprineti inovacijama i efikasnosti u novom okruženju gde mobilnošću sve više upravljaju podaci i softver. S druge strane, TCS vidi preuzimanje MHP-a kao šansu da proširi svoje prisustvo u Evropi i da ponudi napredne digitalne servise automobilskim kompanijama.

Implicacije za sektor i dalje aktivnosti

Investicija Porschea i TCS-a u veštačku inteligenciju dolazi u trenutku kada automobilska industrija prolazi kroz značajne promene zbog digitalizacije i prelaska na električna vozila. Ovakva ulaganja postaju ključna za očuvanje konkurentnosti i prilagođavanje novim tehnološkim trendovima. Očekuje se da će ovaj projekat doprineti daljem razvoju inovacija u sektoru, dok će preuzimanje MHP-a od strane TCS-a dodatno uticati na konsolidaciju IT usluga u automobilskoj industriji.