Connect with us

Lepa&Zdrava

Zašto sve više ljudi želi da pobegne iz grada? Ono što traže možda nije ono što mislite

Objavljeno pre

2 months

,

A picturesque village nestled among verdant hills and dense forests, showcasing rural beauty. Kamizzle

Nekada je život na selu bio simbol odricanja. Danas ga sve više ljudi posmatra kao priliku za mirniji, jednostavniji i drugačiji život. Ali iza želje da se napusti grad često se krije nešto mnogo dublje od ljubavi prema prirodi.

Gužva.

Saobraćaj.

Buka.

Kirija ili rata za stan.

Stalna žurba.

Telefon koji ne prestaje da zvoni.

Sastanci, rokovi, obaveze i osećaj da dan prođe pre nego što smo uopšte shvatili da je počeo.

Za mnoge ljude život u gradu nekada je predstavljao jedinu logičnu opciju. Tu su bili posao, škole, bolnice, prodavnice, zabava i sve ono što je savremeni čovek smatrao neophodnim.

Ali poslednjih godina sve više ljudi počinje da postavlja drugačije pitanje:

„Da li mi zaista treba grad da bih imao dobar život?“

I odgovor nije isti za svakoga.

Grad je nekada bio obećanje

Za prethodne generacije odlazak iz manjeg mesta u veliki grad često je predstavljao veliki korak napred.

Grad je značio više mogućnosti.

Više poslova.

Bolje obrazovanje.

Veće šanse da se napravi karijera.

Više sadržaja.

Zato je bilo potpuno logično da mladi odlaze u Beograd, Novi Sad, Niš ili druge veće centre.

Ali danas se situacija polako menja.

Internet je omogućio da određeni poslovi više ne zavise od toga gde se nalazi kancelarija.

Online kupovina smanjuje potrebu za svakodnevnim odlaskom u velike prodavnice.

Digitalne usluge omogućavaju da mnoge obaveze završimo iz sopstvene kuće.

I odjednom se pojavila mogućnost koju prethodne generacije nisu imale:

da živite daleko od grada, a da ne morate da se odreknete svega što vam je grad pružao.

Ljudi ne beže od grada koliko beže od tempa

Ovo je možda najvažnija razlika.

Mnogi ljudi koji žele da se presele van grada ne sanjaju o potpunoj izolaciji.

Ne žele nužno kuću usred šume bez komšija i interneta.

Žele da im prozor gleda u zelenilo.

Žele dvorište.

Žele manje buke.

Žele da dete može da izađe napolje bez stalnog straha od saobraćaja.

Žele da nakon posla ne provedu još sat vremena u koloni.

Drugim rečima, možda ne beže od grada.

Beže od načina života koji ih je grad primorao da vode.

Jedna stvar promenila je sve: rad na daljinu

Rad od kuće je promenio predstavu o tome gde posao mora da se obavlja.

Ako neko može da radi preko računara, nije uvek neophodno da svakog jutra putuje u poslovni centar.

To otvara potpuno novu mogućnost.

Možete raditi za kompaniju u velikom gradu, a živeti u manjem mestu.

Možete imati posao koji je vezan za tržište u drugoj zemlji, a svakodnevni život provoditi u Srbiji.

Naravno, ovo nije moguće za sva zanimanja.

Lekar, nastavnik, građevinski radnik ili frizer ne mogu svoj posao obavljati na isti način kao programer, dizajner ili deo administrativnih radnika.

Ali tamo gde je moguće, promena je ogromna.

Lokacija posla više ne mora automatski da određuje lokaciju života.

Jeftiniji kvadrat nije jedini razlog

Cene stanovanja imaju veliku ulogu u odlukama ljudi.

Za novac koji je potreban za manji stan u centru velikog grada, u manjoj sredini ili na periferiji ponekad je moguće pronaći mnogo više prostora.

Kuća.

Dvorište.

Garaža.

Bašta.

Dodatna soba.

Ali ljudi često shvate da je pravi luksuz nešto drugo.

Prostor.

U gradu je svaki kvadratni metar skup.

Van grada prostor može postati deo svakodnevnog života.

Umesto da vikendom odlazite u prirodu, priroda postaje nešto što gledate kroz prozor.

Deca su jedan od najvećih razloga

Roditelji često počnu drugačije da gledaju na životnu sredinu kada dobiju decu.

Stan na desetom spratu može biti odličan dok ste mladi i živite sami.

Kasnije počinjete da razmišljate o dvorištu.

O školi.

O vazduhu.

O bezbednosti.

O tome koliko vremena dete provodi napolju.

Naravno, život van grada nije automatski bolji za porodicu. Dostupnost vrtića, škola, lekara i drugih usluga može biti ozbiljan problem.

Ali želja za većim prostorom i mirnijim okruženjem mnogima postaje veoma važna.

Postoji i druga strana medalje

Romantična slika života na selu često nema mnogo veze sa realnošću.

Nema dostave hrane za 20 minuta.

Najbliža apoteka možda nije na pet minuta.

Automobil često postaje neophodan.

Ako se pokvari grejanje ili automobil, problem ne može uvek da se reši jednim pozivom.

Zimi put može biti komplikovan.

Internet nije svuda isti.

A posao koji ste lako nalazili u gradu možda uopšte ne postoji u mestu u koje ste se preselili.

Zato odlazak iz grada nije beg u savršenstvo.

To je zamena jednog načina života drugim.

Najveća promena možda se dešava u glavi

Nekada se uspeh merio adresom.

Živeti u centru velikog grada značilo je da ste „uspeli“.

Danas deo ljudi uspeh počinje da meri drugačije.

Koliko vremena imate?

Koliko ste blizu porodice?

Koliko često ste pod stresom?

Da li možete da odete u šetnju kada poželite?

Da li imate prostora za sebe?

Možete li da završite radni dan i zaista završite sa poslom?

To su pitanja koja pre dvadeset ili trideset godina možda nisu bila toliko važna.

Danas jesu.

Povratak u manje sredine može promeniti i njih

Ako se trend nastavi, koristi neće imati samo ljudi koji napuštaju velike gradove.

Mogu ih imati i manja mesta.

Dolazak novih stanovnika znači više kupaca, dece u školama, potražnje za uslugama i novih poslovnih ideja.

Problem je što za to moraju da postoje osnovni uslovi.

Dobar internet.

Putna infrastruktura.

Zdravstvena zaštita.

Škola.

Prodavnica.

Pouzdan prevoz.

Bez toga, sama lepota prirode nije dovoljna da zadrži ljude.

Nije cilj živeti daleko — cilj je živeti bolje

Zato priča o „bekstvu iz grada“ možda nije sasvim precizna.

Ljudi ne žele nužno da pobegnu.

Žele da biraju.

Da mogu da kažu:

„Želim da živim ovde zato što mi odgovara, a ne zato što moram.“

Za nekoga će to biti stan u centru Beograda.

Za drugoga kuća na periferiji.

Za trećeg malo mesto udaljeno od svega.

A za četvrtog selo u kojem je najbliži komšija nekoliko stotina metara dalje.

Ne postoji jedan recept.

Možda je pravi luksuz danas — vreme

Najskuplja stvar koju imamo nije automobil, telefon ili stan.

To je vreme.

Ne možemo ga kupiti.

Ne možemo ga vratiti.

I zato sve više ljudi počinje da razmišlja koliko svog života troši na putovanje do posla, gužvu, buku i obaveze koje im ništa ne znače.

Možda zato ljudi ne sanjaju toliko o selu.

Možda sanjaju o jutru u kojem ne moraju odmah da žure.

O kafi koji se pije polako.

O deci koja se igraju napolju.

O poslu koji se završi kada se zatvori laptop.

O večeri bez sirena i saobraćaja.

I o osećaju da život nije nešto kroz šta treba samo što pre proći.

Možda najveća želja savremenog čoveka nije da pobegne iz grada — već da konačno uspori.

Povezano
Pročitaj još

Zdravlje

Kako podržati imunitet dece tokom prve godine boravka u vrtiću

Praktične smernice za mame: šta učiniti kada mališani češće obole u kolektivu i kako olakšati ovaj period

Objavljeno pre

25 minutes

,

October 23, 2026

Objavio:

Kako podržati imunitet dece tokom prve godine boravka u vrtiću – jačanje imuniteta dece u prvoj godini vrtića

Praktične smernice za mame: šta učiniti kada mališani češće obole u kolektivu i kako olakšati ovaj period

Mnoge mame u Srbiji brinu kada njihova deca uđu u prvu godinu vrtića i sve češće se suočavaju sa virusima. Tema jačanja imuniteta dece u prvoj godini vrtića postaje posebno važna jer deca tada obolevaju i do deset puta češće nego kod kuće. Ovaj period donosi brojne izazove, ali postoje praktične strategije koje mogu pomoći porodicama da ga prebrode lakše i sa manje stresa.

Većina dece prvi put boravi u kolektivu kada krene u vrtić, što znači da dele isti prostor, igračke i vazduh sa svojim vršnjacima. Kao rezultat, virusi se brzo prenose, a imuni sistem mališana još uvek uči da se bori sa novim izazovima. Iako svaka infekcija predstavlja određeno opterećenje, ona je i prilika za razvoj otpornosti organizma. Pedijatri savetuju roditeljima da se ne iznenade čestim prehladama, jer su one deo procesa sazrevanja imunog sistema.

Zašto jačanje imuniteta dece u prvoj godini vrtića zahteva poseban pristup

Tokom jeseni i zime, deca u vrtiću češće obolevaju. Zbog toga je važno znati kada dete treba da ostane kod kuće. Ako ima povišenu temperaturu, jak kašalj ili odbija hranu i tečnost, najbolje je da se odmara u kućnim uslovima dok se potpuno ne oporavi. Na taj način štitite zdravlje svog deteta i ostale dece u grupi. S druge strane, starija deca koja su već prošla kroz ovakve faze obično razviju jači imuni odgovor do polaska u školu.

Osim toga, zdrave navike su ključne. Dovoljno sna i boravak na svežem vazduhu svakog dana doprinose jačanju otpornosti. Pre svega, preporučuje se da dete spava oko deset sati noću. Štaviše, dnevni obroci bogati povrćem, voćem, ribom i mlečnim proizvodima, kao što su domaće supe i pirei, pomažu telu da se izbori sa virusima.

Praktične smernice za mame: kako jačati imunitet dece u prvoj godini vrtića

Osim redovne i raznovrsne ishrane, roditelji bi trebalo da izbegavaju prisiljavanje dece da jedu. Navike u ishrani se razvijaju godinama, zato je strpljenje osnov svega. U međuvremenu, ne preskačite doručak – topla kaša, jaje ili sendvič sa sirom daju energiju za početak dana. Takođe, svakodnevna šetnja, čak i kada je vreme oblačno, doprinosi zdravlju deteta.

Kada opada količina sunčeve svetlosti zimi, može biti potrebno uvesti vitamin D. Uvek se konsultujte sa pedijatrom oko doze, jer su potrebe individualne. Probiotici, koji pomažu zdravoj crevnoj flori, posebno su korisni nakon terapije antibioticima. Međutim, ne uvodite suplemente bez dogovora sa lekarom. Kako naglašava dr Milica Petrović, pedijatar: „Najvažnije je da roditelji ne daju deci suplemente na svoju ruku. Godine, težina i zdravstveno stanje deteta određuju šta je bezbedno.“ Uvek birajte dodatke prema uzrastu i čitajte preporuke na pakovanju.

Kada dete treba da ostane kod kuće i kako to utiče na mame

Mnogim mamama je teško kada zbog bolesti deteta moraju odsustvovati sa posla. Ipak, poštovanje pravila vrtića važno je za zdravlje cele grupe. Dete sa temperaturom, jakim kašljem ili koje odbija tečnost treba ostati kod kuće do potpunog oporavka. Pravila postoje s razlogom, jer jedno bolesno dete može zaraziti celu grupu. Na kraju, svaki mališan ima svoj tempo u razvoju imuniteta. Zbog toga, izbegavajte poređenje sa drugom decom i budite podrška svom detetu. Dr Petrović poručuje: „Roditelji treba da budu strpljivi i da razvijaju zdrave navike koje će detetu koristiti dugo.“

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Studija otkriva vezu između kvaliteta sna i masnih naslaga kod žena

Žene sa boljim snom imaju manje visceralne masti i zdraviji mozak, pokazuje istraživanje na 14.000 odraslih

Objavljeno pre

3 hours

,

October 23, 2026

Objavio:

Studija otkriva vezu između kvaliteta sna i masnih naslaga kod žena – kvalitet sna i masne naslage

Žene sa boljim snom imaju manje visceralne masti i zdraviji mozak, pokazuje istraživanje na 14.000 odraslih

Nedavna velika studija u Sjedinjenim Američkim Državama otkrila je važnu vezu između kvaliteta sna i masnih naslaga kod žena. Istraživači iz poznate kompanije analizirali su podatke više od 14.000 odraslih koji su tokom jednog meseca beležili navike spavanja i uradili snimanje tela magnetnom rezonancom. Takođe, ključni fokus bio je na efikasnosti sna, odnosno na procentu vremena kada osoba zaista spava dok je u krevetu. Kvalitet sna može značajno uticati na zdravlje, posebno kod žena, jer dovodi do smanjenja visceralnog masnog tkiva (masnoća oko unutrašnjih organa, povezana sa srčanim bolestima) i poboljšanja zapremine sive mase mozga (deo mozga važan za pamćenje i emocije). Zbog toga, ova studija naglašava koliko je kvalitetan san važan za žensko zdravlje.

Kvalitet sna i zdravlje: Kako su povezani

Pre svega, žene sa višom efikasnošću sna imale su niže nivoe visceralne masti i više sive mase. Na taj način, rezultati sugerišu da kvalitet sna utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje. Osim toga, ovo može biti posebno važno za žene u menopauzi, kada se povećava rizik od nagomilavanja masnih naslaga i smanjenja moždanih funkcija. Istraživači su koristili upitnike i snimke magnetne rezonance kako bi ocenili navike spavanja i telesni sastav. Kao rezultat, jasno su uočili da žene koje bolje spavaju imaju i zdravije telo i mozak.

Stručnjaci ističu značaj efikasnog sna

Pored toga, stručnjaci upozoravaju da samo broj sati sna nije dovoljan pokazatelj. “Dobar san ne znači samo broj sati u krevetu. Važno je koliko efikasno spavate i kako se osećate ujutru”, rekao je dr Alex Exuzides, jedan od koautora studije. S druge strane, dr Christopher Winter, specijalista za san, dodao je: “Ovi nalazi su važan korak napred, ali moramo ih posmatrati kao motivaciju za dalje istraživanje.” Međutim, on ističe da su potrebne dodatne studije kako bi se potvrdile sve veze između sna i zdravlja.

Praktični saveti za žene: Kako poboljšati san

Na kraju, rezultati ove studije ukazuju da žene koje žele da smanje rizik od viška masnoće oko organa i sačuvaju zdravlje mozga, treba da obrate pažnju na kvalitet sna. Pre svega, preporučuje se odlazak na spavanje u isto vreme svake večeri, izbegavanje ekrana neposredno pred san i stvaranje mirnog okruženja u spavaćoj sobi. Osim toga, dr Mir Ali, ekspert za gojaznost, savetuje: “U praksi, žene često zaborave koliko je san važan za metabolizam i nervni sistem. Efikasan san je jedan od najjednostavnijih koraka ka boljem zdravlju.”

Zbog toga, redovno praćenje navika spavanja i kvaliteta sna može doprineti boljem opštem zdravlju. Ukoliko imate probleme sa spavanjem, obratite se svom lekaru za savet i podršku.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Nova nada za žene sa epilepsijom otpornom na lekove

Minimalno invazivna tehnologija omogućava bolju kontrolu napada bez otvaranja lobanje

Objavljeno pre

3 hours

,

October 23, 2026

Objavio:

Nova nada za žene sa epilepsijom otpornom na lekove – epilepsija otporna na lekove

Minimalno invazivna tehnologija omogućava bolju kontrolu napada bez otvaranja lobanje

Žene koje žive sa epilepsijom otpornom na lekove sada dobijaju novu nadu zahvaljujući inovativnoj medicinskoj tehnologiji. U Izraelu, gde epilepsija pogađa oko 100.000 ljudi, svaka treća osoba ne postiže potpunu kontrolu napada uz postojeću terapiju. Zbog toga mnoge žene svakodnevno osećaju zabrinutost i nesigurnost. Međutim, zahvaljujući EASEE sistemu, minimalno invazivnom uređaju, kontrola napada kod epilepsije otporne na lekove postaje dostupnija i sigurnija.

Olga Moisa, 42-godišnja žena iz Izraela, godinama je živela sa epilepsijom. Iako je pokušala različite terapije, napadi su i dalje uticali na njen kvalitet života. U avgustu, lekari iz bolnice Klalit-Beilinson odlučili su da ugrade Olgi EASEE sistem, čime je postala prva žena u svojoj zemlji sa ovakvom vrstom tretmana. Ova tehnologija koristi električne impulse, ali ne zahteva otvaranje lobanje niti direktno postavljanje elektroda u mozak.

Kako EASEE sistem poboljšava kontrolu napada kod epilepsije otporne na lekove

Za razliku od tradicionalnih metoda, EASEE sistem omogućava postavljanje elektroda ispod kože glave, iznad lobanje. Na taj način se izbegava klasična neurohirurška operacija i smanjuju se potencijalni rizici. Pre svega, ova metoda je namenjena odraslim pacijentkinjama sa fokalnom epilepsijom (kada napadi potiču iz jednog dela mozga). Takođe, uređaj je razvila vodeća evropska kompanija za medicinsku opremu.

Međutim, važno je naglasiti da EASEE sistem ne rešava epilepsiju kod svih, ali kod žena koje ne reaguju na lekove može značajno smanjiti broj napada. Dosadašnji rezultati, prema rečima stručnjaka, uporedivi su sa invazivnijim procedurama, ali sa manje komplikacija.

Iskustva pacijentkinje iz Izraela i značaj stalne kontrole

Od trenutka kada je Olgi ugrađen EASEE sistem, nije imala nijedan napad. Ipak, njen sin Saša ističe da je stimulacija trenutno podešena na nisku jačinu, kako bi se organizam postepeno prilagodio uređaju. Porodica se nada da će naredni meseci pokazati puni efekat terapije. Na kraju, čak i smanjenje broja napada za polovinu bilo bi veliko olakšanje.

S druge strane, lekari naglašavaju važnost redovne kontrole kako bi se procenila dugoročna uspešnost. “Ova tehnologija omogućava lečenje bez potrebe za otvaranjem lobanje. Pacijentkinje mogu dobiti novu šansu za bolju kontrolu bolesti”, izjavila je dr Idit Tamir, načelnica Jedinice za funkcionalnu neurohirurgiju. Pre svega, ona dodaje: “Za pažljivo odabrane pacijentkinje, ovo može biti dragocena dodatna mogućnost.”

Šta žene treba da znaju o epilepsiji i novim mogućnostima lečenja

Epilepsija može izazvati različite simptome, kao što su kratkotrajni gubitak svesti, trzaji ili zbunjenost. Osim toga, kod žena simptomi mogu biti suptilniji ili drugačije izraženi nego kod muškaraca. Kada lekovi nisu dovoljno efikasni, važno je znati da postoje nove opcije.

Zapravo, inovacije poput EASEE sistema dodatno proširuju mogućnosti za žene koje ne reaguju na standardne terapije. Međutim, svaki pristup mora biti individualno prilagođen. Zbog toga, pre odluke o bilo kojoj proceduri, potrebno je konsultovati se sa neurologom i multidisciplinarnim timom stručnjaka.

Na kraju, čak i kada nova tehnologija donosi nadu, važno je pratiti preporuke lekara i redovno kontrolisati stanje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pročitaj još

U Trendu