Mnogi ljudi veruju da je za uspešnu dijetu dovoljno samo izbaciti slatkiše i brzu hranu. Međutim, postoji jedna navika koja često prolazi neprimećeno – stalno grickanje između obroka.

Jedan keks uz kafu, šaka grickalica dok gledamo televiziju ili nekoliko zalogaja tokom pripremanja hrane možda deluju beznačajno. Problem nastaje kada se takvi mali zalogaji ponavljaju svakog dana. Tada se ukupna količina hrane može značajno povećati, a da toga nismo ni svesni.

Poseban problem mogu biti zaslađena pića. Sokovi, energetska pića i zaslađene kafe mogu sadržati dosta kalorija, a često ne stvaraju osećaj sitosti kao čvrsta hrana.

Zato nije dovoljno gledati samo glavne obroke. Ako želimo da bolje razumemo svoje navike, korisno je nekoliko dana obratiti pažnju na sve što jedemo i pijemo tokom dana.

Ne treba se plašiti hrane niti izbacivati sve što volimo. Mnogo je važnije prepoznati navike koje se ponavljaju i napraviti male promene koje možemo dugoročno da održimo.

Mnogi ljudi odustanu od dijete kada vide da se broj na vagi nekoliko dana ili nedelja gotovo ne menja. Međutim, telesna težina prirodno varira i ne predstavlja savršenu meru napretka.

Na težinu mogu uticati količina vode u organizmu, unos soli i ugljenih hidrata, sadržaj hrane u probavnom sistemu, fizička aktivnost i mnogi drugi faktori. Zbog toga svakodnevno merenje može stvoriti pogrešan utisak.

Mnogo je korisnije posmatrati trend kroz duži period. Pored vage, mogu se pratiti kako odeća stoji, obim struka, nivo energije, kondicija i druge promene u navikama.

Važno je i ne očekivati da će se rezultati pojavljivati istom brzinom svakog dana. Promene telesne težine nisu uvek linearne.

Ako se trudimo da promenimo ishranu i životne navike, nekoliko dana bez promene na vagi ne znači da je sav trud uzaludan. Strpljenje i doslednost često su važniji od brzih rezultata.

Pravilo da se posle 18 časova ne sme jesti veoma je popularno, ali nije univerzalno pravilo za mršavljenje. Vreme večere samo po sebi ne određuje da li će neko dobiti ili izgubiti kilograme.

Mnogo je važnije šta jedemo tokom celog dana i koliko hrane ukupno unesemo. Osoba koja večera u 20 časova može imati uravnoteženu ishranu, dok neko ko prestane da jede u 18 časova može tokom dana uneti mnogo više kalorija.

Problem kasne večere najčešće nastaje kada ona uključuje velike količine kalorične hrane, slatkiše ili grickalice. Tada se lako unese više energije nego što je potrebno.

Za mnoge ljude može biti korisno da večera bude umerena i da se ne jede neposredno pred spavanje ako to izaziva nelagodu ili remeti san.

Zato ne postoji čarobni sat nakon kojeg hrana automatski postaje „gojazna“. Važniji su ukupna ishrana, količina hrane i svakodnevne navike.