Evrostat objavio da je u 25 od 27 članica EU zabeležen rast cena goriva, sa najvećim skokom u Rumuniji, dok su Mađarska i Malta izuzeci.

Cene goriva u EU nastavile su trend rasta, pokazuju najnoviji podaci Evrostata za jul. U odnosu na isti mesec prošle godine, gorivo i maziva za lični transport poskupeli su u proseku 16,9 odsto. Rast je zabeležen u 25 od 27 članica Evropske unije, što ukazuje na široko rasprostranjen pritisak na potrošače i prevoznike.

Ovogodišnji rast cena goriva u EU predstavlja usporavanje u odnosu na maj, kada su cene bile više za 20,7 odsto na godišnjem nivou. Međutim, u poređenju sa junom, kada je godišnji rast iznosio 13,7 odsto, vidi se ubrzanje. Kao rezultat, promene pokazuju nastavak volatilnosti na tržištu energenata širom Evrope.

Prihodi od goriva rastu u većini zemalja EU

Najveći godišnji rast cena goriva zabeležen je u Rumuniji, gde su cene porasle za 24,2 odsto. Slede Nemačka i Litvanija sa po 22,9 odsto, Bugarska sa 22,2 odsto, Holandija sa 22 odsto, kao i Finska sa 20,5 odsto. S druge strane, cene su blago pale samo u Mađarskoj, za 0,1 odsto. Najmanji rast registrovale su Švedska (1,2 odsto) i Irska (3,2 odsto). Malta, koja od 2020. godine reguliše cene goriva, nije imala promene tokom posmatranog perioda.

Na mesečnom nivou, u julu je cena dizela u EU porasla 4,3 odsto, dok je benzin poskupeo 4,7 odsto. Ova promena predstavlja nagli preokret u poređenju sa junom kada je dizel pojeftinio 6,4 odsto, a benzin 4,2 odsto. Najveći rast cena dizela između juna i jula zabeležen je u Poljskoj (13,4 odsto), Nemačkoj (12,7 odsto) i Grčkoj (12,1 odsto). U devet zemalja cene dizela su pale, najviše na Kipru (7,9 odsto), u Švedskoj (7,4 odsto) i Irskoj (6,4 odsto).

Cene goriva u EU i poređenja po državama

Kada je reč o benzinu, mesečni rast cena zabeležen je u 14 zemalja, a pad u 12 država. Najveće poskupljenje benzina registrovano je u Poljskoj (17,2 odsto), Nemačkoj (11 odsto) i Španiji (7,1 odsto). Istovremeno, Švedska je imala najveći pad cene benzina (11,1 odsto), dok su Kipar i Irska zabeležili pad od 5,4 i 4,1 odsto. Ove cifre ilustruju značajnu razliku u kretanju cena goriva među članicama EU, što je posledica različitih fiskalnih politika i regulacije tržišta.

Uz volatilnost na svetskom tržištu nafte i uticaj energetskih politika, cene goriva u EU ostaju ključni indikator inflacije i troškova života. Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od globalnih cena sirove nafte, kao i od lokalnih politika subvencija i poreza na energente. Ove promene posebno utiču na transportni sektor, ali i na ukupnu potrošačku korpu građana EU.

Američka kancelarija omogućila Lukoilu nastavak pregovora o imovini vrednoj 1,66 biliona rubalja, prodaja zavisi od regulatora

OFAC je produžio Lukoilu rok za pregovore o prodaji međunarodne imovine do 19. septembra. Odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD omogućava ruskom naftnom gigantu da nastavi razgovore o prodaji svojih rafinerija i oko 2.500 benzinskih stanica u 19 zemalja. Prethodna dozvola trebalo je da istekne 22. avgusta, ali je novom licencom Lukoilu dat dodatni mesec za sklapanje uslovnih sporazuma sa potencijalnim kupcima.

Prodaja međunarodne imovine i finansijski gubici

Međunarodna imovina Lukoila uključuje rafinerije u Bugarskoj, Rumuniji i Holandiji. Takođe, kompanija upravlja velikim lancem maloprodajnih objekata u Evropi, što čini značajan deo njenog stranog portfolija. Pre uvođenja sankcija, Lukoil je bio prisutan i u naftnim projektima u Azerbejdžanu, Kazahstanu, Uzbekistanu, Iraku i Egiptu. Zbog sankcija, kompanija je već otpisala vrednost ovog poslovanja i prijavila gubitak od 1,66 biliona rubalja (oko 18 milijardi evra). Prvi pokušaj prodaje međunarodne imovine, dogovoren sa kompanijom Gunvor, nije uspeo jer OFAC nije odobrio transakciju.

Pregovori sa investicionim fondom i regulatorni izazovi

Krajem januara 2026, Lukoil je postigao sporazum sa američkim investicionim fondom Karlajl o prodaji međunarodne aktive. Međutim, ovaj dogovor i dalje čeka odobrenje američkog regulatora. OFAC je izdao dozvolu koja Lukoilu omogućava da vodi pregovore i sklapa uslovne sporazume za kompaniju LUKOIL International GmbH (LIG), koja upravlja glavnim delom inostrane imovine. Svaka konačna prodaja i dalje zahteva posebno odobrenje američkih vlasti, što dodatno komplikuje proces. Kompanija je još u oktobru 2025. najavila povlačenje iz međunarodnog poslovanja nakon uvođenja sankcija.

Tržišne implikacije i širi kontekst

Produženje roka za prodaju međunarodne imovine Lukoila ima šire posledice za naftnu industriju u regionu. Na Balkanu i u Centralnoj Evropi, prisustvo Lukoila u maloprodaji i rafinerijama ima direktan uticaj na snabdevanje i cene goriva. Ako prodaja ne bude realizovana, postoji rizik poremećaja na tržištima gde kompanija ima značajan udeo. S druge strane, nastavak pregovora sa potencijalnim kupcima kao što je Karlajl Grupa ostavlja prostor za restrukturiranje i stabilizaciju poslovanja u uslovima sankcija. Kao rezultat, odluka OFAC-a omogućava dodatno vreme svim zainteresovanim stranama da pronađu održivo rešenje za imovinu vrednu milijarde evra i tako spreče dalje gubitke i poremećaje na regionalnom tržištu.

Maloprodajne cene goriva rastu zbog nafte brent iznad 93 dolara, kapacitet prerade u Pančevu povećan

Gorivo u Srbiji zabeležilo je novo poskupljenje nakon što je cena nafte brent iznad 93 dolara za barel, saopštilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Maksimalna maloprodajna cena evrodizela sada iznosi 231 dinar za litar, dok je benzin evropremijum BMB 95 dostigao 202 dinara za litar. Nove cene goriva u Srbiji važe do petka, 28. avgusta 2026. godine, u 15 časova. U odnosu na prethodnu nedelju, oba najprodavanija derivata poskupela su za dva dinara po litru.

Gorivo u Srbiji pod uticajem svetskih kretanja cena nafte

Na svetskom tržištu, cena nafte brent jutros je iznosila 93,468 dolara po barelu, što predstavlja rast od 0,36 odsto. Istovremeno, američka nafta WTI porasla je 0,51 odsto na 86,409 dolara po barelu. Ova kretanja utiču na formiranje cena goriva u Srbiji, uz dodatni uticaj kursa dolara i domaćih tržišnih uslova. Investitori trenutno prate objavu podataka o indeksima menadžera nabavke (PMI) iz evrozone, Nemačke, Francuske i Velike Britanije, što može dodatno oblikovati trendove na tržištu energenata.

Odluke vlade i povećanje kapaciteta rafinerije

Vlada Srbije je produžila uredbu o ograničenju najviših maloprodajnih cena derivata nafte za narednih 60 dana. Prethodna uredba važila je do 19. avgusta, a nova stupa na snagu danas. U međuvremenu, Rafinerija nafte Pančevo povećava kapacitet prerade sirove nafte na oko 13.000 tona dnevno kako bi odgovorila na potrebe domaćeg tržišta. Prema izjavama iz Naftne industrije Srbije (NIS), prioritet kompanije ostaje uredno snabdevanje svih vrsta goriva u složenim globalnim okolnostima. „NIS će i u narednom periodu doprinos energetskoj stabilnosti Republike Srbije staviti u prioritet svog poslovanja“, poručuju iz kompanije.

Tržišni i ekonomski značaj aktuelnih cena goriva

Rast cena goriva u Srbiji direktno je povezan sa globalnim kretanjima na tržištu nafte i odlukama domaćih institucija. Ograničenje maloprodajnih cena ima za cilj da zaštiti potrošače i stabilizuje tržište u periodu naglih promena cena sirovina. Povećanje kapaciteta prerade u Pančevu dodatno jača energetsku sigurnost Srbije. Kao rezultat, tržište očekuje da će stabilnost snabdevanja biti očuvana, dok će se kretanje cena goriva u Srbiji i dalje formirati pod uticajem svetskih faktora i domaće regulative.