Evrostat objavio da je u 25 od 27 članica EU zabeležen rast cena goriva, sa najvećim skokom u Rumuniji, dok su Mađarska i Malta izuzeci.

Cene goriva u EU nastavile su trend rasta, pokazuju najnoviji podaci Evrostata za jul. U odnosu na isti mesec prošle godine, gorivo i maziva za lični transport poskupeli su u proseku 16,9 odsto. Rast je zabeležen u 25 od 27 članica Evropske unije, što ukazuje na široko rasprostranjen pritisak na potrošače i prevoznike.

Ovogodišnji rast cena goriva u EU predstavlja usporavanje u odnosu na maj, kada su cene bile više za 20,7 odsto na godišnjem nivou. Međutim, u poređenju sa junom, kada je godišnji rast iznosio 13,7 odsto, vidi se ubrzanje. Kao rezultat, promene pokazuju nastavak volatilnosti na tržištu energenata širom Evrope.

Prihodi od goriva rastu u većini zemalja EU

Najveći godišnji rast cena goriva zabeležen je u Rumuniji, gde su cene porasle za 24,2 odsto. Slede Nemačka i Litvanija sa po 22,9 odsto, Bugarska sa 22,2 odsto, Holandija sa 22 odsto, kao i Finska sa 20,5 odsto. S druge strane, cene su blago pale samo u Mađarskoj, za 0,1 odsto. Najmanji rast registrovale su Švedska (1,2 odsto) i Irska (3,2 odsto). Malta, koja od 2020. godine reguliše cene goriva, nije imala promene tokom posmatranog perioda.

Na mesečnom nivou, u julu je cena dizela u EU porasla 4,3 odsto, dok je benzin poskupeo 4,7 odsto. Ova promena predstavlja nagli preokret u poređenju sa junom kada je dizel pojeftinio 6,4 odsto, a benzin 4,2 odsto. Najveći rast cena dizela između juna i jula zabeležen je u Poljskoj (13,4 odsto), Nemačkoj (12,7 odsto) i Grčkoj (12,1 odsto). U devet zemalja cene dizela su pale, najviše na Kipru (7,9 odsto), u Švedskoj (7,4 odsto) i Irskoj (6,4 odsto).

Cene goriva u EU i poređenja po državama

Kada je reč o benzinu, mesečni rast cena zabeležen je u 14 zemalja, a pad u 12 država. Najveće poskupljenje benzina registrovano je u Poljskoj (17,2 odsto), Nemačkoj (11 odsto) i Španiji (7,1 odsto). Istovremeno, Švedska je imala najveći pad cene benzina (11,1 odsto), dok su Kipar i Irska zabeležili pad od 5,4 i 4,1 odsto. Ove cifre ilustruju značajnu razliku u kretanju cena goriva među članicama EU, što je posledica različitih fiskalnih politika i regulacije tržišta.

Uz volatilnost na svetskom tržištu nafte i uticaj energetskih politika, cene goriva u EU ostaju ključni indikator inflacije i troškova života. Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od globalnih cena sirove nafte, kao i od lokalnih politika subvencija i poreza na energente. Ove promene posebno utiču na transportni sektor, ali i na ukupnu potrošačku korpu građana EU.

Očekivanja o inflaciji u Srbiji blago snižena, dok privreda i stanovništvo zadržavaju više procene u istom periodu

Finansijski sektor u Srbiji procenjuje inflaciju od 3,5 odsto za narednih godinu dana. Ovaj podatak proistekao je iz julske ankete agencije Ninamedija, a predstavlja blago smanjenje u poređenju sa prethodnim mesecom kada je inflacija procenjena na 3,6 odsto. Narodna banka Srbije (NBS) zvanično je objavila rezultate ankete i istakla da su srednjoročna inflaciona očekivanja na centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto.

Detaljna analiza inflacionih očekivanja

U julskoj anketi, srednjoročna očekivanja finansijskog sektora ostala su na 3,0 odsto, što je u skladu sa ciljem NBS. Očekivanja za dve godine unapred dodatno su snižena na 3,0 odsto, dok su u junu iznosila 3,5 odsto. Očekivanja za tri godine unapred nisu se promenila i ostaju na nivou od 3,0 odsto. U isto vreme, prema avgustovskoj anketi agencije Blumberg, kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora smanjena su sa 4,0 na 3,9 odsto. Ta vrednost se poklapa sa prosečnim nivoom od početka godine. Kao rezultat, tržište pokazuje tendenciju stabilizacije inflacionih očekivanja.

Očekivanja privrede i stanovništva

Prema rezultatima julske ankete Ninamedije, kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja predstavnika privrede zadržana su na 5,0 odsto već četvrti mesec zaredom. S druge strane, stanovništvo i dalje očekuje inflaciju od 10 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni mesec. Ove razlike ukazuju na to da percepcija inflacije među različitim ekonomskim subjektima ostaje diverzifikovana. Osim toga, ovakva razlika može uticati na potrošačku i investicionu dinamiku u narednim mesecima.

Šira ekonomska slika i značaj za sektor

Stabilizacija inflacionih očekivanja finansijskog sektora u skladu je sa monetarnom politikom Narodna banka Srbije. Smanjenje inflacionih očekivanja sugeriše pozitivan trend u kontroli cena i doprinosi predvidljivosti za investitore i privredu. Pored toga, održavanje inflacije u okviru ciljanih vrednosti od strane centralne banke od ključnog je značaja za makroekonomsku stabilnost Srbije. Dugoročna stabilnost inflacije može doprineti boljem kreditnom rejtingu zemlje i povoljnijim uslovima za finansiranje, što je važno za celokupnu privredu.

Maloprodajne cene goriva rastu zbog nafte brent iznad 93 dolara, kapacitet prerade u Pančevu povećan

Gorivo u Srbiji zabeležilo je novo poskupljenje nakon što je cena nafte brent iznad 93 dolara za barel, saopštilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Maksimalna maloprodajna cena evrodizela sada iznosi 231 dinar za litar, dok je benzin evropremijum BMB 95 dostigao 202 dinara za litar. Nove cene goriva u Srbiji važe do petka, 28. avgusta 2026. godine, u 15 časova. U odnosu na prethodnu nedelju, oba najprodavanija derivata poskupela su za dva dinara po litru.

Gorivo u Srbiji pod uticajem svetskih kretanja cena nafte

Na svetskom tržištu, cena nafte brent jutros je iznosila 93,468 dolara po barelu, što predstavlja rast od 0,36 odsto. Istovremeno, američka nafta WTI porasla je 0,51 odsto na 86,409 dolara po barelu. Ova kretanja utiču na formiranje cena goriva u Srbiji, uz dodatni uticaj kursa dolara i domaćih tržišnih uslova. Investitori trenutno prate objavu podataka o indeksima menadžera nabavke (PMI) iz evrozone, Nemačke, Francuske i Velike Britanije, što može dodatno oblikovati trendove na tržištu energenata.

Odluke vlade i povećanje kapaciteta rafinerije

Vlada Srbije je produžila uredbu o ograničenju najviših maloprodajnih cena derivata nafte za narednih 60 dana. Prethodna uredba važila je do 19. avgusta, a nova stupa na snagu danas. U međuvremenu, Rafinerija nafte Pančevo povećava kapacitet prerade sirove nafte na oko 13.000 tona dnevno kako bi odgovorila na potrebe domaćeg tržišta. Prema izjavama iz Naftne industrije Srbije (NIS), prioritet kompanije ostaje uredno snabdevanje svih vrsta goriva u složenim globalnim okolnostima. „NIS će i u narednom periodu doprinos energetskoj stabilnosti Republike Srbije staviti u prioritet svog poslovanja“, poručuju iz kompanije.

Tržišni i ekonomski značaj aktuelnih cena goriva

Rast cena goriva u Srbiji direktno je povezan sa globalnim kretanjima na tržištu nafte i odlukama domaćih institucija. Ograničenje maloprodajnih cena ima za cilj da zaštiti potrošače i stabilizuje tržište u periodu naglih promena cena sirovina. Povećanje kapaciteta prerade u Pančevu dodatno jača energetsku sigurnost Srbije. Kao rezultat, tržište očekuje da će stabilnost snabdevanja biti očuvana, dok će se kretanje cena goriva u Srbiji i dalje formirati pod uticajem svetskih faktora i domaće regulative.