Investitori prate ekonomske podatke iz EU i SAD, zlato skuplje na 4.406,72 dolara, evro na 1,16063 u odnosu na dolar

Evropske berze zabeležile su rast na početku trgovanja, dok je cena nafte brent dostigla 88,653 dolara po barelu. Ovo pokazuje da su evropska finansijska tržišta započela nedelju u pozitivnom trendu. Ključni ekonomski pokazatelji, uključujući cena nafte brent, bili su u fokusu investitora. Cena nafte brent porasla je za 0,14 odsto i prešla prag od 88 dolara po barelu, dok je američka nafta WTI pala za 0,79 odsto na 81,769 dolara. Investitori istovremeno analiziraju kretanje cena zlata i valutnih kurseva.

Rast evropskih indeksa i promene na tržištu sirovina

Nemački indeks DAX porastao je za 0,11 odsto. Britanski FTSE 100 beleži rast od 0,28 odsto, dok je milanski FTSE MIB ojačao 0,46 odsto. Francuski CAC 40 je stagnirao, dok je ruski MOEX pao za 0,56 odsto. Kao rezultat ovih kretanja, evropske berze potvrđuju oprezan optimizam investitora pred objavu ključnih makroekonomskih podataka iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Cena zlata porasla je na 4.406,72 dolara za trojsku uncu, što govori o povećanoj potražnji za bezbednim investicijama. S druge strane, cena pšenice pala je na 6,7470 dolara za bušel, dok su evropski fjučersi gasa za septembar na TTF berzi iznosili 62,260 evra po megavat-satu. Ove promene na tržištu sirovina utiču na strategije investitora i kompanija širom Evrope.

Makroekonomski podaci i kurs evra

Investitori pažljivo prate ekonomske podatke iz evrozone i SAD. U sredu se očekuje objava konačnih podataka o inflaciji u evrozoni, a u četvrtak zapisnik o monetarnoj politici Evropske centralne banke (ECB). U petak će biti objavljene informacije o privrednoj aktivnosti merenoj indeksom menadžera nabavke (PMI). U istom periodu, iz Sjedinjenih Američkih Država investitori očekuju podatke sa tržišta nekretnina, izveštaj Federalnih rezervi o monetarnoj politici i PMI indeks industrijske aktivnosti.

Vrednost evra na Foreks berzi danas iznosi 1,16063 dolara. Ovaj kurs pokazuje stabilnost evropske valute u odnosu na dolar, što je važno za izvoznike i uvoznike širom regiona. Cene sirovina i kursevi valuta ostaju ključni faktori za kratkoročne i srednjoročne odluke na tržištima kapitala.

Američki indeksi i šira tržišna slika

Američki berzanski indeks Dow Jones pao je za 0,2 odsto na 53.732,41 poen na zatvaranju u petak. S&P 500 beleži pad od 0,17 odsto na 7.785,76 poena, dok je Nasdaq oslabio 0,28 odsto na 26.729,16 poena. Ovi podaci odražavaju blagu korekciju na američkom tržištu, dok investitori čekaju nove ekonomske informacije koje bi mogle uticati na globalni sentiment.

Pored toga, evropska tržišta su pod uticajem očekivanja vezanih za troškove rada i privrednu aktivnost u drugom kvartalu 2026. godine. Kao rezultat toga, sentiment na berzama ostaje podložan promenama u zavisnosti od novih podataka. Kretanja na tržištu sirovina, kao i promene valutnih kurseva, ostaju ključni indikatori za analizu daljeg pravca finansijskih tržišta u Evropi i svetu.

Novi paket uključuje bespovratna sredstva, subvencionisane kredite i podršku mladim i povratničkim preduzetnicima

Ministarstvo privrede Republike Srbije otvorilo je 10 programa podrške privredi vrednih ukupno 3,6 milijardi dinara. Javni pozivi namenjeni su mikro i malim preduzećima, preduzetnicima, zadrugama i udruženjima, a dostupni su od danas do 4. septembra. Ovi programi finansijske podrške predstavljaju ključnu meru za jačanje sektora mikro i malih preduzeća, što je, prema zvaničnom saopštenju, deo šire strategije razvoja privrede.

Ukupan paket podrške obuhvata 860 miliona dinara u vidu bespovratnih sredstava. Takođe, predviđeno je 760 miliona dinara kreditnih sredstava iz Fonda za razvoj i dve milijarde dinara subvencionisanih kredita koje će plasirati poslovne banke. Kao rezultat, preduzetnici i privrednici mogu očekivati poboljšanje pristupa finansiranju, što je često ključna prepreka za rast malih firmi.

Programi podrške privredi: ciljevi i struktura ulaganja

Javni pozivi odnose se na više sektora: proizvodnju nameštaja i preradu drveta, prerađivačku delatnost zasnovanu na domaćoj sirovini, kao i na pokretanje i razvoj poslovanja povratnika iz inostranstva. Ministarstvo je ponudilo i opšti program finansijske podrške sektoru mikro i malih preduzeća i preduzetnika. Pored toga, programi uključuju posebnu podršku mladim preduzetnicima, razvoju proizvodnog prostora, ženskom preduzetništvu i ravnomernom ekonomskom razvoju Srbije.

Značajan deo sredstava usmeren je i na nabavku opreme i obrtnih sredstava putem subvencionisanih kredita, što omogućava firmama da modernizuju poslovanje. Udruženja za razvoj preduzetništva takođe su obuhvaćena programima, čime se podstiče širenje preduzetničke kulture i inovacija u celom sektoru. Osim toga, ovakvi programi doprinose regionalnoj ravnoteži u ekonomskom razvoju.

Izjave zvaničnika i očekivani efekti na mala preduzeća

Adrijana Mesarović, ministarka privrede, istakla je da je „paket mera vredan 3,6 milijardi dinara, uključujući 860 miliona dinara bespovratnih sredstava, 760 miliona dinara kreditnih sredstava Fonda za razvoj i dve milijarde dinara subvencionisanih kredita poslovnih banaka“. Prema njenim rečima, „sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, nastavljamo da jačamo privredu i stvaramo nove prilike za rast, razvoj i još snažniju Srbiju“.

Ministarka je pozvala firme i građane da iskoriste podršku države i naprave novi korak u razvoju svog poslovanja. Detaljne informacije o svim programima mogu se pronaći na zvaničnom sajtu Ministarstva privrede. Kao rezultat ovog paketa, očekuje se da će preduzetnici i mala preduzeća lakše pristupiti finansijskim sredstvima i unaprediti konkurentnost na domaćem tržištu.

S obzirom na to da su mikro i mala preduzeća osnova privredne strukture Srbije, ovakve inicijative mogu dugoročno doprineti stabilnom ekonomskom rastu. Uporedo sa tim, programska podrška mladima i ženama u preduzetništvu ima za cilj da proširi bazu inovativnih i održivih biznisa. Sve ovo ukazuje na nastavak državne politike usmerene ka diversifikaciji rasta i podsticanju preduzetničkog duha.

U drugom kvartalu promet nekretnina porastao 8,1 odsto, dok je broj transakcija smanjen 5,4 odsto prema podacima RGZ

Tržište nekretnina u Srbiji zabeležilo je promet od 2,2 milijarde evra u drugom kvartalu 2026. godine. To predstavlja rast od 8,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Republički geodetski zavod. Međutim, broj zaključenih ugovora o kupoprodaji smanjen je za 5,4 odsto, što ukazuje na pad broja kupaca uprkos rastu ukupne vrednosti transakcija.

Promet nekretnina u Srbiji: detaljna struktura i kretanja cena

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometa nekretnina čine stanovi, sa 1,3 milijarde evra ili 62 odsto ukupne vrednosti. Za kuće je izdvojeno 175 miliona evra, što predstavlja osam odsto ukupnog iznosa. Građevinsko zemljište dostiglo je 156 miliona evra, poslovni prostori 119 miliona evra, dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 77 miliona evra. Beograd prednjači po prometu, gde je za stanove izdvojeno ukupno 742 miliona evra. Najskuplji stan prodat je na opštini Savski venac za 1,6 miliona evra, dok je najviša cena po kvadratnom metru zabeležena na istoj lokaciji i iznosila je oko 9.300 evra. Najskuplja kuća prodata je na Voždovcu za 1,4 miliona evra. Kada je reč o garažnim mestima, rekordnih 54.000 evra plaćeno je za jedno garažno mesto na Starom gradu.

Kreditno finansiranje i regionalna kretanja na tržištu

Prema saopštenju Republičkog geodetskog zavoda, 15 odsto svih kupovina nekretnina finansirano je kreditima, što je isti nivo kao i prethodne godine. Kod stanova, kreditno finansiranje učestvuje u 34 odsto ugovora, što pokazuje stabilnost u načinu plaćanja na tržištu stanova. Istovremeno, broj zaključenih ugovora o kupoprodaji smanjen je u svim većim gradovima. U Novom Sadu pad iznosi jedan odsto, u Beogradu 1,7 odsto, dok je u Nišu zabeležen pad od 4,3 odsto, a u Kragujevcu čak sedam procenata. Ova kretanja ukazuju na smanjenje interesovanja kupaca, iako ukupna vrednost tržišta nekretnina raste.

Uticaj tržišnih uslova i značaj za sektor nekretnina

Ukupno je zaključeno 30.495 kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu. Od ukupnog prometa, 369,7 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Ove promene odražavaju uticaj makroekonomskih faktora i moguće promene u kupovnoj moći stanovništva. Osim toga, rast cena nekretnina prati trend iz prethodnih godina, dok pad broja kupaca može ukazivati na zahlađenje potražnje ili otežano kreditiranje. Tržište nekretnina u Srbiji ostaje jedno od ključnih pokretača investicija i potrošnje, a stabilan nivo kreditnog finansiranja pokazuje otpornost sektora na šire ekonomske izazove.