Kompanije u EU od juna moraju otkrivati raspon plata, a zaposleni dobijaju pravo na uvid u prosečne zarade po polu

Direktiva o transparentnosti plata stupila je na snagu u Evropskoj uniji u junu, donoseći nove obaveze za poslodavce. Direktiva o transparentnosti plata predviđa da kompanije više ne mogu skrivati način određivanja zarada i moraju otkriti raspon plata kandidatima već pri prvom kontaktu. Ova promena ima za cilj da ograniči proizvoljno određivanje plata i da smanji razliku u zaradama između muškaraca i žena.

Nova pravila o transparentnosti plata

Prema iskustvima iz Evrope, na primer u Nemačkoj, rasponi zarada su već poznati i određuju se na osnovu obrazovanja, iskustva i pozicije. U Belgiji situacija je drugačija, pa se plate ređe navode u oglasima, izuzev kod državnih firmi. Direktiva o transparentnosti plata nalaže da kandidat ima pravo da dobije informaciju o početnoj plati ili njenom rasponu, zasnovanom na objektivnim, rodno neutralnim kriterijumima, i to pre intervjua. Andrea Darabašić, menadžerka ljudskih resursa, naglašava da poslodavci više ne smeju da postavljaju pitanja o platama na prethodnim poslovima. To je praksa koja je doprinela nejednakostima u zaradama, jer su ponude često bile vezane za raniju platu zaposlenih.

Transparentnost zarada i smanjenje rodnog jaza

Direktiva o transparentnosti plata takođe daje zaposlenima pravo da zatraže i dobiju, u roku od dva meseca, pismenu informaciju o svom individualnom nivou plate, kao i o prosečnim zaradama razvrstanim po polu za iste ili slične poslove. Takođe, zabranjuju se ugovorne odredbe o tajnosti plata, pa zaposleni ne mogu biti sprečeni da otkriju svoju zaradu. Direktiva uvodi obavezu izveštavanja o rodnom jazu u zaradama: poslodavci sa više od 250 zaposlenih izveštavaće godišnje od juna 2027, oni sa 150–249 zaposlenih svake tri godine, a firme sa 100–149 zaposlenih od 2031. godine. Kada neopravdani rodni jaz u nekoj kategoriji pređe pet odsto i ne bude otklonjen u roku od šest meseci, sledi zajednička procena plata i teret dokazivanja prelazi na poslodavca.

Implikacije i širi ekonomski kontekst

Prema podacima Eurostata, žene u Evropskoj uniji i dalje zarađuju oko 11 odsto manje po satu od muškaraca. Direktiva o transparentnosti plata treba da doprinese smanjenju ove razlike, otežavajući poslodavcima da neopravdano različito plaćaju zaposlene za isti rad. Takođe, iako Srbija još nije obavezna da primenjuje ova pravila, očekuje se da će promene uticati i na domaće tržište rada. Nova pravila donose više jasnoće oko kriterijuma određivanja plata, a transparentnost može doprineti poštenijem odnosu i većoj motivaciji zaposlenih. Stručnjaci ističu da jedinstven sistem plata još nije uspostavljen širom Evrope, jer su samo Italija, Slovačka i Litvanija do sada potpuno uskladile svoje propise. Ostale države članice tek delimično primenjuju nova pravila ili planiraju njihovo uvođenje u narednom periodu.

Srbija jača poziciju kao novo fintech čvorište regiona uz snažan razvoj tehnoloških kompanija i rast izvoza

Srbija se prema analizi portala The Fintech Times pozicionira kao potencijalno novo fintech čvorište Jugoistočne Evrope. Ova analiza ističe da će BDP po stanovniku u Srbiji ove godine iznositi približno 15.000 dolara. Uz to, izvoz ICT usluga dostiže milijarde dolara godišnje, što ukazuje na značajan ekonomski napredak.

ICT sektor Srbije beleži snažan rast izvoza

Pre svega, informacijsko-komunikacioni sektor sada je među najbrže rastućim izvoznim granama zemlje. Kao rezultat, ICT sektor postaje ključni izvor deviznih prihoda, uporedo sa tradicionalnim industrijama. Osim toga, domaće tehnološke kompanije sve češće razvijaju proizvode za međunarodna tržišta. The Fintech Times ističe da Srbija ne nudi samo konkurentnu radnu snagu, već i značajnu bazu inženjera, programera i stručnjaka za razvoj softvera. Pored toga, razvijene kompanije iz Srbije plasiraju fintech i tehnološka rešenja korisnicima iz Evrope i drugih regiona, čime doprinose digitalnoj infrastrukturi šireg tržišta.

Regulatorno okruženje i potencijal za fintech inovacije

Srbija je prethodnih godina unapredila regulatorni okvir i tehnološku infrastrukturu. To omogućava fintech kompanijama da testiraju i implementiraju nove proizvode, istovremeno čuvajući stabilnost finansijskog sistema. Kako navodi analiza, najveći potencijal Srbije nalazi se u izvozu tehnoloških rešenja razvijenih na domaćem tržištu. Takođe, domaći stručnjaci aktivno učestvuju u razvoju infrastrukture koja se koristi širom Evrope i drugih tržišta. Autor teksta iz The Fintech Times ocenjuje da Srbija ima realnu šansu da postane jedan od vodećih fintech centara Jugoistočne Evrope.

Širi značaj za privredu i konkurentnost regiona

Ovakav rast ICT sektora u Srbiji ima brojne ekonomske implikacije. S jedne strane, jačanje izvoza doprinosi stabilnosti platnog bilansa zemlje. S druge strane, razvoj domaćih tehnoloških kompanija i povećanje broja stručnjaka stvaraju uslove za privlačenje dodatnih investicija. Kao rezultat, Srbija postaje privlačno tržište za strane ulagače u sektoru digitalnih finansija i inovacija. Ovo može dugoročno podići konkurentnost celokupne privrede regiona.

Potražnja za malim stanovima, čija cena dostiže 3.000 evra po kvadratu, nadmašuje ponudu širom Srbije

Tržište nekretnina u Srbiji beleži kontinuiranu visoku potražnju za malim stanovima, uprkos tome što je njihova cena po kvadratu viša od većih stanova. Ključni razlog za to leži u činjenici da su mali stanovi skuplji po kvadratu, ali su i najtraženiji na tržištu nekretnina, posebno među mladima koji prvi put rešavaju stambeno pitanje. Prema rečima Vladimira Živadinovića, vlasnika agencije za nekretnine „Boks“ iz Niša, stanovi do 40 kvadratnih metara nude sigurnost jer se lako prodaju i izdaju. Cena kvadrata kod ovakvih stanova neretko doseže 3.000 evra.

Ponuda malih stanova nedovoljna u odnosu na potražnju

U Beogradu, ali i širom Srbije, primećuje se deficit malih stanova. U novogradnji se takve jedinice prodaju najbrže, što potvrđuje iskustvo Uroša Đakovića iz kompanije „Blok propertis“. On ističe da manja kvadratura privlači i investitore i pojedince koji dolaze u Beograd, pri čemu je na jednom projektu čak 90% kupaca bilo izvan glavnog grada. Osim toga, struktura malih stanova pogodna je i za izdavanje, što dodatno povećava njihovu privlačnost.

Cena kvadrata malih stanova viša od većih

Prema podacima agencije „Europolis“ iz Beograda, kupci češće biraju stanove čija ukupna cena iznosi između 90.000 i 130.000 evra, dok su veći porodični stanovi znatno skuplji. Mirjana Todorović iz ove agencije navodi da su mali stanovi najtraženiji, ali da investitori nemaju potpunu slobodu u određivanju broja jedinica zbog urbanističkih i projektnih ograničenja. U ponudi trenutno postoji oko 270 garsonjera, a interesovanje je veliko. Stanovi sa realnom cenom prodaju se brzo, dok se oni sa višom cenom duže zadržavaju na tržištu.

Statistika: novogradnja i prosečne površine

Aleksandra Mihajlović sa sajta za nekretnine „4zida“ ističe da bi investitori trebalo da grade više jednoiposobnih stanova, površine 40 do 50 kvadrata, jer su takve strukture najtraženije. U oglasima, garsonjera od 25 kvadrata može koštati 75.000 evra, dok stan od 60 kvadrata u istoj zgradi dostiže 175.000 evra. To znači da je cena kvadrata male garsonjere oko 3.000 evra, dok je kod većeg stana oko 2.900 evra. Kao rezultat, potražnja za malim stanovima direktno utiče na višu cenu kvadrata.

Godišnja izgradnja i udeo malih stanova

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se svake godine izgradi između 30.000 i 35.000 stanova. Prosečna površina novog stana iznosi 60 kvadratnih metara, dok tokom maja ove godine izgradnja obuhvata oko 3.500 stanova, sa prosekom od 70 kvadrata. Garsonjere čine svega 5 do 8% ukupne novogradnje, što nedvosmisleno pokazuje ograničenu ponudu u odnosu na rastuću potražnju. Posledično, mali stanovi skuplji po kvadratu ostaju najtraženiji deo tržišta nekretnina i u narednom periodu.