Parlament Španije odbio vladine dekrete o stanovanju, dok protesti širom zemlje povećavaju pritisak na premijera.

Vanredni izbori u Španiji mogli bi biti raspisani već 29. novembra, nakon što je parlament odbio ključne vladine dekrete o stanovanju. Ovaj politički preokret dolazi u trenutku kada su se katalonski separatisti, do sada lojalni premijeru Pedru Sančezu, odlučili da glasaju protiv predloga, što je izazvalo talas nesigurnosti u vladajućoj koaliciji.

Protesti zbog stanovanja i reakcija vlade

Sančezova vlada je prethodnih dana predstavila dva važna dekreta sa ciljem da obuzda spekulacije na tržištu nekretnina i obezbedi veću zaštitu za ugrožene stanare do 2030. godine. Dekreti su predviđali i automatsku obnovu postojećih ugovora o zakupu. Ove mere usledile su nakon masovnih protesta u Madridu i još 22 grada, pokrenutih povodom iseljenja 87-godišnje Marikarmen Abaskal iz stana u kom živi od 1956. godine. Iako se ona, zahvaljujući pritisku javnosti, vraća u svoj stan, protesti se nastavljaju.

Raskol u vladajućoj većini i stav Katalonaca

Uprkos političkim naporima, tanku većinu Sančezove socijalističke vlade poljuljala je odluka stranke Đunts per Katalunja (Zajedno za Kataloniju), koja se usprotivila vladinim merama, ističući svoja konzervativna uverenja o pravima zemljoposednika. Oni su unapred najavili da neće podržati dekrete, što se na kraju i desilo. Ovakav razvoj događaja doveo je do sve glasnijih spekulacija o mogućim vanrednim izborima u Španiji 29. novembra.

Premijer najavljuje istrajnost, opozicija vodi u anketama

Pedro Sančez je na društvenoj mreži X poručio da neće povući predložene dekrete i ocenio glasanje kao prekretnicu. Vicepremijerka Jolanda Dijaz izjavila je za radio Kadena SER da je razgovarala sa Sančezom i da ne isključuje mogućnost prevremenih izbora. Vladin mandat je prvobitno bio predviđen do narednog leta, ali aktuelna dešavanja, uz migrantsku krizu u Seuti i slučajeve korupcije u najbližem okruženju premijera, pojačavaju pritisak.

Stambena kriza kao centralna tema kampanje

Stanovanje je jedna od glavnih briga građana, a Sančez bi mogao da iskoristi narodno nezadovoljstvo predstavljajući opoziciju kao prepreku u rešavanju krize. Prema najnovijim anketama, Narodna partija vodi sa 34% podrške, dok ultradesničarska Voks ima 18%. Obe stranke protive se ograničenjima prava stanodavaca, zalažući se za deregulaciju i državne podsticaje za privatne vlasnike. Glasanje u parlamentu održano je javno, na zahtev Socijalističke partije i stranke Sumar, što je omogućilo premijeru da prikaže protivnike kao prepreku naporima za rešavanje stambene krize.

Jedina žena osuđena na smrt u Tenesiju ostala je svesna tokom pogubljenja, što je izazvalo debatu o protokolu

Neuspešna egzekucija u Tenesiju izazvala je veliku pažnju javnosti, jer je osuđenica Krista Pajk preživela dve doze otrova i tokom pogubljenja postavila pitanje svedocima. Ovaj događaj otvorio je mnoga pitanja o etici i procedurama u američkom sistemu smrtne kazne. Prema zvaničnim navodima, pokušaj izvršenja smrtne kazne nad osobom po imenu Krista Pajk, jedinom ženom na smrtnoj kazni u ovoj saveznoj državi, naišao je na neočekivane probleme.

Pajk (50) je tokom egzekucije ostala svesna, iako je primila čak dve doze pentobarbitala, barbiturata koji se koristi za pogubljenja. Svedoci tvrde da je u jednom trenutku izgovorila: “Osećam kao da će mi ruka eksplodirati”, pokazujući na mesto uboda i upitala: “Da li je to normalno?”

Detalji neuspele egzekucije u Tenesiju

Tokom neuspešne egzekucije u Tenesiju, svedoci su naveli da je Pajk bila svesna i posle druge doze leka. Novinarka Tori Gesner opisala je situaciju, rekavši da je mogla da čuje hrkanje i škripanje, a da je i nakon isključenja mikrofona u 20.53 časova, zvuk i dalje bio prisutan. Druga novinarka, Ketrin Svini, potvrdila je da je osuđenica ostala svesna i nakon druge doze pentobarbitala. Pajk je, prema njenim rečima, podigla glavu, osvrnula se oko sebe i žalila na snažno peckanje u ruci. Ova situacija nije bila predviđena zvaničnim protokolom.

Kada se egzekucija neplanirano produžila, svedoci su istakli da je Pajk od bolova i nemira udarala nogama, dok je bila čvrsto vezana za nosila. Prema medicinskim analizama, do problema je došlo zbog lošeg venskog pristupa i grešaka u doziranju, pa lek nije u dovoljnoj meri dospeo u krvotok kako bi izazvao trenutnu smrt.

Reakcije javnosti i dalje debate

Ova neuspešna egzekucija u Tenesiju ponovo je pokrenula rasprave o etici, efikasnosti i brutalnosti metoda izvršenja smrtne kazne širom SAD. Zvanični protokol predviđa drugu dozu leka ukoliko prva ne deluje, ali nije precizirano šta učiniti ako osuđenik ostane živ i nakon druge doze. Slučaj Krista Pajk ostavlja nedorečenost u proceduri i otvara pitanja o odgovornosti nadležnih.

Podsećanja radi, Pajk je osuđena na smrtnu kaznu zbog teškog krivičnog dela, ali ovaj događaj je u prvi plan stavio pitanje ljudskih prava i granica medicinske etike u procesu izvršenja smrtne kazne. U međuvremenu, očekuju se dalji koraci i moguće promene u protokolu koji bi sprečili slične propuste u budućnosti.

Protesti zbog loših uslova u školama i dugih časova prerasli u sukobe sa policijom

Francuski srednjoškolci su u petak zapalili vatre ispred škola i sukobili se sa policijom, što je dovelo do zatvaranja ili ometanja nastave u više od 560 obrazovnih ustanova. Ovaj protest, koji je počeo prošle nedelje u regionu Pariza i brzo se proširio na celu zemlju, pokazuje da ne jenjava.

Uzroci nezadovoljstva

Učenici završnih razreda blokirali su pristup školskim zgradama i sukobili se sa policijom. Oni se žale na previše dug školski radni dan, neadekvatne uslove poput pregrevanja učionica i oronulih zgrada, kao i na česte odsustvo nastavnika.

Vlada priznaje probleme, ali osuđuje nasilje

Vlada priznaje legitimnost njihovih zahteva, ali osuđuje ono što naziva ‘urbano nasilje’. Učenici su optužili policiju za upotrebu prekomerne sile i izazivanje povreda redovnim ispaljivanjem suzavca kako bi rasturili proteste.

U Parizu su požari oštetili ulaze u dve srednje škole, a vatrogasci su intervenisali da ugase plamene. Ministar obrazovanja Edouard Geffray izjavio je da je pokret srednjoškolaca ‘taoc ultra-nasilnih frakcija’, a njegovo ministarstvo je saopštilo da je obrazovanje bilo ometano u više od 560 srednjih škola od ukupno 3,700 u zemlji.