Potražnja za malim stanovima, čija cena dostiže 3.000 evra po kvadratu, nadmašuje ponudu širom Srbije

Tržište nekretnina u Srbiji beleži kontinuiranu visoku potražnju za malim stanovima, uprkos tome što je njihova cena po kvadratu viša od većih stanova. Ključni razlog za to leži u činjenici da su mali stanovi skuplji po kvadratu, ali su i najtraženiji na tržištu nekretnina, posebno među mladima koji prvi put rešavaju stambeno pitanje. Prema rečima Vladimira Živadinovića, vlasnika agencije za nekretnine „Boks“ iz Niša, stanovi do 40 kvadratnih metara nude sigurnost jer se lako prodaju i izdaju. Cena kvadrata kod ovakvih stanova neretko doseže 3.000 evra.

Ponuda malih stanova nedovoljna u odnosu na potražnju

U Beogradu, ali i širom Srbije, primećuje se deficit malih stanova. U novogradnji se takve jedinice prodaju najbrže, što potvrđuje iskustvo Uroša Đakovića iz kompanije „Blok propertis“. On ističe da manja kvadratura privlači i investitore i pojedince koji dolaze u Beograd, pri čemu je na jednom projektu čak 90% kupaca bilo izvan glavnog grada. Osim toga, struktura malih stanova pogodna je i za izdavanje, što dodatno povećava njihovu privlačnost.

Cena kvadrata malih stanova viša od većih

Prema podacima agencije „Europolis“ iz Beograda, kupci češće biraju stanove čija ukupna cena iznosi između 90.000 i 130.000 evra, dok su veći porodični stanovi znatno skuplji. Mirjana Todorović iz ove agencije navodi da su mali stanovi najtraženiji, ali da investitori nemaju potpunu slobodu u određivanju broja jedinica zbog urbanističkih i projektnih ograničenja. U ponudi trenutno postoji oko 270 garsonjera, a interesovanje je veliko. Stanovi sa realnom cenom prodaju se brzo, dok se oni sa višom cenom duže zadržavaju na tržištu.

Statistika: novogradnja i prosečne površine

Aleksandra Mihajlović sa sajta za nekretnine „4zida“ ističe da bi investitori trebalo da grade više jednoiposobnih stanova, površine 40 do 50 kvadrata, jer su takve strukture najtraženije. U oglasima, garsonjera od 25 kvadrata može koštati 75.000 evra, dok stan od 60 kvadrata u istoj zgradi dostiže 175.000 evra. To znači da je cena kvadrata male garsonjere oko 3.000 evra, dok je kod većeg stana oko 2.900 evra. Kao rezultat, potražnja za malim stanovima direktno utiče na višu cenu kvadrata.

Godišnja izgradnja i udeo malih stanova

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se svake godine izgradi između 30.000 i 35.000 stanova. Prosečna površina novog stana iznosi 60 kvadratnih metara, dok tokom maja ove godine izgradnja obuhvata oko 3.500 stanova, sa prosekom od 70 kvadrata. Garsonjere čine svega 5 do 8% ukupne novogradnje, što nedvosmisleno pokazuje ograničenu ponudu u odnosu na rastuću potražnju. Posledično, mali stanovi skuplji po kvadratu ostaju najtraženiji deo tržišta nekretnina i u narednom periodu.

Bolest zahvatila sedam okruga i 930 gazdinstava, bez vakcine od 2019. godine, potrošači bez zdravstvenog rizika

Afrička kuga svinja prouzrokovala je uginuće i eutanaziju 36.632 svinje u Srbiji tokom 2026. godine. Prema saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, bolest je registrovana u sedam okruga, 13 opština i 62 naseljena mesta. Zaraženo je ukupno 930 gazdinstava, što ukazuje na ozbiljan izazov za domaći sektor svinjarstva.

Ministar Dragan Glamočić izjavio je da su poslednjih dana slučajevi afričke kuge svinja sporadični, ali upozorava da nema mesta opuštanju. On je naglasio da vakcina protiv virusa ne postoji, a da je prisutnost bolesti u Srbiji zabeležena još od 2019. godine. „On gde uđe, on ne izlazi – on samo stoji i vreba“, istakao je Glamočić.

Uticaj afričke kuge svinja na stočarstvo i tržište

Afrička kuga svinja predstavlja ozbiljan problem za proizvodnju mesa i ekonomski položaj proizvođača. Bolest je isključivo virusna, pogađa domaće i divlje svinje, a karakteriše je visok stepen smrtnosti i nemogućnost lečenja. S obzirom da vakcina nije razvijena, jedina efikasna mera kontrole širenja ostaje eutanazija zaraženih životinja i stroga biosigurnost na farmama.

U poređenju sa prethodnim godinama, broj pogođenih gazdinstava i uginulih svinja ukazuje na kontinuitet prisutnosti virusa na teritoriji Srbije. S druge strane, ministarstvo ističe da su slučajevi u poslednjoj nedelji sporadični, što može ukazivati na određeni uspeh mera kontrole. Ipak, opasnost od novog izbijanja ostaje, posebno u regionima sa većim brojem svinja i intenzivnim stočarstvom.

Izjave i preporuke nadležnih institucija

U javnom obraćanju, ministar Dragan Glamočić ponovio je da potrošači nemaju razloga za zabrinutost. On je istakao: „Čak i da se konzumira to meso, na ljude apsolutno ništa ne utiče taj virus“. Ova informacija je važna za javnost, jer afrička kuga svinja ne predstavlja rizik po ljudsko zdravlje.

Osim toga, ministarstvo podseća da je od početka prisustva virusa u Srbiji 2019. godine stalno na snazi niz biosigurnosnih mera. Ta strategija podrazumeva ograničavanje kretanja životinja, nadzor nad transportom i edukaciju farmera. Kao rezultat toga, širenje bolesti je u nekim oblastima usporeno, ali potpuno iskorenjivanje nije postignuto.

Implikacije za sektor svinjarstva i dalji tok

Afrička kuga svinja donosi značajne ekonomske gubitke za proizvođače, posebno na pogođenim gazdinstvima. Uporedo sa tim, gubitak 36.632 svinje utiče na lokalnu ponudu mesa i može povećati troškove uzgoja zbog pojačanih biosigurnosnih mera.

S obzirom na opasnost od daljeg širenja, ministarstvo i stručne službe nastavljaju da prate situaciju i sprovode mere kontrole. Ključne preporuke ostaju primena stroge biosigurnosti, prijavljivanje sumnjivih slučajeva i saradnja svih aktera u sektoru.

Konačno, iako afrička kuga svinja ne ugrožava ljudsko zdravlje, njen ekonomski uticaj na stočarstvo i poljoprivredu u Srbiji ostaje značajan. Dugoročno posmatrano, izazovi u suzbijanju bolesti i dalje zahtevaju pažnju i koordinaciju između proizvođača i državnih institucija.

Francuski lider za reciklažu širi poslovanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi, akvizicija obuhvata Srbiju i četiri zemlje

Paprec, francuski gigant za reciklažu i upravljanje otpadom, preuzeo je 80 odsto udela u kompaniji Brantner green solutions. Na ovaj način, Paprec ulazi na tržište Centralne i Istočne Evrope, uključujući i Srbiju, kako je objavljeno na zvaničnom sajtu kompanije. Akvizicija obuhvata i Srbiju, gde Brantner green solutions posluje kroz firmu Brantner otpadna privreda doo.

Osim toga, Paprec je saopštio da je ugovor o preuzimanju većinskog paketa potpisan sa austrijskom grupom Brantner. Brantner, osnovan 1936. godine od strane porodice Brantner, izgradio je reputaciju kao pouzdan partner u sakupljanju, sortiranju i reciklaži otpada. Kompanija danas ima mrežu od 65 postrojenja i poslovnica u Austriji, Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji i Srbiji, navodi se u zvaničnoj informaciji.

Paprec ulazi na tržište Srbije kroz akviziciju

Brantner green solutions pruža usluge za više od 28.000 komunalnih, industrijskih i komercijalnih korisnika. Kontinuirano ulaganje i inovacije omogućile su širenje poslovanja i jačanje pozicije u regionu. Kao rezultat ove transakcije, Paprec ulazi na tržište Srbije i drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope, čime jača prisustvo u ovom delu kontinenta.

U saopštenju kompanije naglašeno je da je ekološka divizija Brantnera centralna za širenje Papreca. Osim toga, poslovanje u Srbiji i regionu sada ima podršku jednog od vodećih evropskih aktera u sektoru reciklaže i upravljanja otpadom. Uporedo sa tim, akvizicija donosi nove mogućnosti za tehnološki razvoj i unapređenje usluga u Srbiji.

Uticaj akvizicije na sektor reciklaže i upravljanja otpadom

S obzirom na to da Paprec ima snažnu poziciju na evropskom tržištu, ulazak ove kompanije u Srbiju može doneti dodatnu konkurenciju i podstaći ulaganja u infrastrukturu za reciklažu. Pored toga, mreža od 65 postrojenja i prisutnost u pet zemalja predstavljaju značajan resurs za unapređenje lokalnih praksi i standarda.

U Srbiji, gde je reciklaža staklene ambalaže dostigla 45 odsto, razvoj sektora upravljanja otpadom ostaje izazov. Ova akvizicija može doprineti boljoj organizaciji i većoj efikasnosti prikupljanja i obrade otpada, ali i unapređenju ekoloških standarda. Na kraju, dolazak Papreca može imati pozitivan uticaj na lokalne investicije i otvaranje novih radnih mesta u sektoru zaštite životne sredine.