Redovno uživanje u tamnoj čokoladi može poboljšati cirkulaciju, raspoloženje i kožu ženama svih uzrasta

Mnoge žene biraju tamnu čokoladu kao zdraviju poslasticu, a uticaj koji ima na zdravlje postaje sve zanimljiviji. Pre svega, tamna čokolada je poznata po visokom sadržaju flavanola, što je ključno za brojne zdravstvene koristi. Istraživanja pokazuju da flavanoli iz tamne čokolade pozitivno utiču na cirkulaciju, smanjuju upale i mogu pomoći u očuvanju mladalačkog izgleda kože. Zbog toga, žene koje se suočavaju sa stresom ili žive u urbanim sredinama mogu imati posebnu dobrobit od konzumacije tamne čokolade.

Pre svega, važno je napomenuti da flavanoli iz tamne čokolade pomažu telu da se izbori sa slobodnim radikalima. Slobodni radikali su molekuli koji ubrzavaju starenje kože i oštećuju ćelije. Međutim, redovno uživanje u manjim količinama tamne čokolade može doprineti boljem raspoloženju, što je posebno važno za žene koje balansiraju između posla, porodice i privatnog vremena. Pored toga, stručnjaci ističu da flavanoli mogu imati blagotvoran efekat na krvne sudove, što doprinosi boljoj cirkulaciji i smanjenju rizika od određenih bolesti.

Kako flavanoli u tamnoj čokoladi mogu pomoći ženama

Kada je reč o zdravstvenim benefitima, tamna čokolada sa najmanje 70% kakaa sadrži najviše flavanola. Zbog toga, izbor prave vrste čokolade je presudan. Na primer, žene koje se suočavaju sa oksidativnim stresom zbog zagađenja ili loše ishrane mogu imati koristi od redovne, umerene konzumacije tamne čokolade. Osim toga, flavanoli podržavaju imunološki sistem i mogu doprineti smanjenju upalnih procesa u organizmu.

Dr Ivana Petrović, nutricionista, naglašava: „Izbor tamne čokolade sa visokim sadržajem kakaa donosi najviše koristi. Ipak, savetujem umerenost. Prekomerna količina može doprineti unosu viška kalorija i šećera, pa se preporučuje da čokoladu posmatrate kao deo uravnotežene ishrane.“

Praktični saveti za uvođenje tamne čokolade u ishranu

Pored zdravstvenih koristi, važno je obratiti pažnju na količinu. Nutricionisti preporučuju između 20 i 30 grama tamne čokolade dnevno. Takođe, savetuje se izbor proizvoda bez dodatih šećera i aditiva, kako bi se izbegao nepotreban unos kalorija. Tamnu čokoladu možete jesti kao desert posle obroka, dodati je u ovsenu kašu ili je kombinovati sa voćem i orašastim plodovima. Na taj način se mogu pojačati pozitivni efekti flavanola.

Ipak, nijedna namirnica ne može zameniti raznovrsnu i uravnoteženu ishranu. Ako imate dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) ili druge hronične zdravstvene probleme, pre uvođenja novih namirnica u ishranu obavezno se konsultujte sa lekarom ili nutricionistom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Redovan unos orašastih plodova može doprineti zdravlju srca kod žena, ali ne zamenjuje medicinsku terapiju.

Orašasti plodovi i krvni pritisak tema su novog istraživanja sprovedenog u više zemalja, a rezultati su posebno značajni za žene. Analiza, koja je obuhvatila više od 20.000 učesnika, pokazuje da žene koje svakodnevno konzumiraju 30 do 35 grama badema, oraha ili lešnika imaju manji rizik od visokog krvnog pritiska. Ova navika može doneti 16 odsto manji relativni rizik od razvoja hipertenzije. Međutim, stručnjaci ističu da orašasti plodovi nisu zamena za lekove ni za zdrav način života.

Prednosti koje donose orašasti plodovi i krvni pritisak

Pre svega, hipertenzija je jedan od glavnih faktora rizika za srčana oboljenja i moždani udar kod žena širom sveta. Zato male promene u ishrani, kao što je uvođenje orašastih plodova, mogu imati značaj. Osim toga, studija je pokazala da dnevni unos od šake orašastih plodova donosi najviše koristi, dok povećanje količine iznad 35 grama ne donosi dodatnu zaštitu. Ipak, nijedna vrsta orašastih plodova nije se pokazala kao posebno efikasna u poređenju sa ostalima.

Nutritivna vrednost i ograničenja orašastih plodova

Orašasti plodovi bogati su magnezijumom, kalijumom i nezasićenim mastima, što podržava elastičnost krvnih sudova. Takođe, sadrže L-arginin, aminokiselinu koja pomaže širenju krvnih sudova i olakšava rad srca. Dr Craig Basman, kardiolog, navodi: „Orašasti plodovi sadrže hranljive sastojke koji mogu pozitivno uticati na zdravlje srca.“ Pored toga, rastvorljiva vlakna iz badema mogu doprineti smanjenju holesterola. Na taj način krvni sudovi ostaju prohodniji i zdraviji. Ipak, nijedno istraživanje nije dokazalo da orašasti plodovi samostalno leče ili sprečavaju hipertenziju.

Orašasti plodovi i krvni pritisak: prevencija, ali ne zamena za terapiju

Iako postoji povezanost između orašastih plodova i krvnog pritiska, njihova konzumacija nikako ne može zameniti propisanu terapiju. „Jedna porcija dnevno može pomoći, ali nije dovoljna ako vam je lekar prepisao terapiju“, naglašava dr Dagfinn Aune iz Imperial College London. Pored toga, važno je održavati zdrav način života, uključujući redovnu fizičku aktivnost i izbegavanje stresa. Na kraju, žene treba da znaju da prevencija igra ključnu ulogu u zaštiti od posledica hipertenzije. Uključivanje orašastih plodova u svakodnevnu ishranu može biti jednostavan, ali važan korak ka boljem zdravlju srca.

Najnovija studija ukazuje da ograničavanje unosa šećera uz antibiotike pomaže oporavku mikrobioma i smanjuje rizik kod žena

City of Hope, poznata medicinska ustanova iz SAD, objavila je važne rezultate. Njihovo istraživanje pokazuje da izbegavanje slatkiša tokom antibiotika štiti žensko crevno zdravlje. Naučnici su pet godina pratili žene koje su se oporavljale od teških bolesti. Posebno su posmatrali žene na intenzivnoj terapiji, poput transplantacije matičnih ćelija zbog raka krvi.

Šećer i antibiotici utiču na mikrobiom creva kod žena

Pre svega, stručnjaci su otkrili da kombinacija antibiotika i velike količine šećera može ozbiljno poremetiti korisne bakterije u crevima. Kao rezultat, žene koje izbegavaju slatkiše tokom terapije imaju raznovrsniji mikrobiom. To doprinosi boljem oporavku i smanjuje rizik od komplikacija. Međutim, unos veće količine šećera može povećati šansu za infekcije i druge zdravstvene probleme.

Detalji istraživanja o navikama u ishrani tokom terapije

Tim je pratio ishranu čak 173 pacijentkinje i beležio više od 9.400 obroka. Takođe su analizirali više od 1.000 uzoraka stolice. Zanimljivo, više od 80 odsto žena je koristilo barem jedan antibiotik širokog spektra. Ipak, upravo kod onih koje su unosile više slatkiša, raznovrsnost mikrobioma je opadala. S druge strane, unos 100 grama slatkiša svakog dana može smanjiti raznovrsnost bakterija i do 24 odsto.

Opasnost dominacije Enterococcus bakterije kod žena

Prema rečima dr Marcela van den Brinka, „naše istraživanje sugeriše da izbegavanje slatke hrane tokom antibiotika značajno pomaže oporavku mikrobioma”. On dodaje da preteran unos šećera može omogućiti bakteriji Enterococcus da preuzme dominaciju. To može dovesti do ozbiljnih komplikacija, posebno kod žena na intenzivnoj terapiji.

Izbegavanje slatkiša tokom antibiotika štiti žensko crevno zdravlje i imunitet

Osim toga, raznovrsnost mikrobioma ima ključnu ulogu u jačanju imunog sistema. Pored toga, pravilna ishrana smanjuje rizik od neželjenih posledica tokom oporavka. Stručnjaci savetuju ženama da tokom lečenja biraju hranu bogatu vlaknima i korisnim nutrijentima. Na taj način, izbegavanje slatkiša tokom antibiotika štiti žensko crevno zdravlje i ubrzava oporavak.