Nutritivno bogate alternative jajima pomažu ženama da lakše unesu više proteina u svakodnevnu ishranu.

Mnoge žene se oslanjaju na jaja kao glavni izvor proteina, ali namirnice bogatije proteinima od jaja zapravo su lako dostupne u svakoj kuhinji. Nutricionisti ističu da pravilan unos proteina doprinosi energiji, zdravlju kože i održavanju mišićne mase, što je posebno važno za žene svih uzrasta. Zbog toga je korisno znati koje namirnice mogu obogatiti jelovnik.

Pileća prsa i grčki jogurt pružaju više proteina po porciji

Pre svega, pileća prsa bez kože sadrže čak 22,5 grama proteina na 100 grama, što prevazilazi količinu koju daju dva velika jaja. Osim toga, ova namirnica je siromašna mastima i vrlo je pogodna za lagane obroke. Grčki jogurt, u porciji od 155 grama, donosi 16,1 gram proteina. Zahvaljujući procesu zgušnjavanja, grčki jogurt ima više proteina od običnog jogurta, a dodatno pruža i kalcijum.

Sočivo, bademi i crni pasulj – biljni izvori proteina

Međutim, za one koje biraju biljne izvore, pola šolje kuvanog sočiva sadrži oko 9 grama proteina i obiluje vlaknima. Bademi su takođe odličan izbor, jer 57 grama badema ima 7,6 grama proteina, ali i zdrave masti i magnezijum. Crni pasulj se ističe kao povoljna opcija, jer u 86 grama sadrži 6 grama proteina. Osim toga, bogat je vlaknima koja povoljno utiču na varenje.

Riblji proizvodi i tofu kao kvalitetna alternativa

Kada govorimo o ribljim proizvodima, tunjevina iz konzerve u porciji od 85 grama sadrži čak 21,7 grama proteina. Tunjevina je bogata omega-3 masnim kiselinama, što je korisno za zdravlje srca. Tofu je čest izbor žena koje vole biljne izvore proteina. Porcija od 85 grama tofu sira donosi 9 grama proteina i minerale poput selena i mangana.

Govedina, svinjetina i edamame – snaga mesa i mahunarki

Govedina u količini od 100 grama sadrži 20,1 gram proteina, a svinjski file 21,1 gram na istu količinu. Ova mesa su izvor gvožđa i vitamina B12, što dodatno jača zdravlje žena. Edamame, kuvana soja u mahuni, u porciji od 85 grama obezbeđuje 9 grama proteina i vlakna. Štaviše, lako se priprema i koristi kao užina ili dodatak salatama.

Na kraju, losos u porciji od 85 grama ima 20,3 grama proteina. Osim toga, bogat je omega-3 masnim kiselinama i vitaminom D, što podržava zdravlje kostiju. Zbog toga žene koje žele raznovrsnu i nutritivno bogatu ishranu mogu slobodno kombinovati ove namirnice. Tako će jednostavno povećati unos proteina i doprineti svom opštem zdravlju.

Mnogi predmeti koje svakodnevno koristimo deluju potpuno obično. Ipak, jedna stvar koju gotovo svako domaćinstvo ima može vredeti desetine hiljada evra – a vlasnici je najčešće uopšte ne doživljavaju kao luksuz.

Kada pomislimo na najvrednije stvari u kući, verovatno prvo pomislimo na automobil, nakit, tehniku, umetničke slike ili neki skup komad nameštaja.

Ali postoji nešto što je u mnogim domaćinstvima vrednije od svega toga.

I što je najzanimljivije – većina ljudi na to uopšte ne gleda kao na luksuz.

Kuća je često najskuplja stvar koju posedujemo

Odgovor je, naravno, nekretnina.

Stan ili kuća u kojoj živimo često predstavljaju daleko najveću pojedinačnu imovinu jednog domaćinstva. Ipak, pošto je koristimo svakog dana, plaćamo račune, čistimo je i popravljamo, lako zaboravimo da zapravo živimo u stvari koja može vredeti više desetina ili čak stotina hiljada evra.

Za razliku od automobila ili skupog sata, čija se vrednost često direktno povezuje sa luksuzom, nekretnina je postala toliko normalan deo života da je prestajemo posmatrati kroz tu prizmu.

Zašto nam stan ne deluje kao luksuz?

Postoji jednostavan psihološki razlog.

Luksuz obično povezujemo sa nečim što ne moramo da imamo.

Velika kuća na egzotičnoj lokaciji deluje luksuzno. Sportski automobil deluje luksuzno. Skup sat ili dizajnerska torba takođe.

Ali stan u kojem živimo?

On je „dom“.

Čak i kada njegova tržišna vrednost iznosi, na primer, 150.000 ili 200.000 evra, vlasnik o njemu svakodnevno razmišlja kroz potpuno druge stvari – ratu kredita, račune za struju, održavanje, porez i renoviranje.

Zbog toga cena nekretnine i njen osećaj luksuza često nemaju mnogo veze jedno sa drugim.

Najskuplja stvar često stoji pred nama svakog dana

Zanimljivo je da ljudi često znaju približnu cenu automobila koji voze, televizora koji su kupili ili telefona koji koriste.

Ali kada ih pitate koliko danas vredi njihov stan, mnogi neće znati tačan odgovor.

Razlog je i to što se vrednost nekretnine ne vidi direktno.

Telefon od 1.000 evra kupujemo kao telefon od 1.000 evra.

Stan od 1.000 evra po kvadratnom metru, međutim, može nakon nekoliko godina vredeti znatno više – a vlasnik nastavlja da ga koristi potpuno isto.

Nekretnina može da promeni vrednost bez ijedne promene u stanu

Jedan od najzanimljivijih aspekata nekretnina jeste činjenica da njihova vrednost ne zavisi samo od onoga što se nalazi unutar četiri zida.

Lokacija, infrastruktura, blizina škola, javnog prevoza, prodavnica i drugih sadržaja mogu značajno uticati na cenu.

Čak i promene u samom kraju mogu promeniti vrednost stana.

Nova saobraćajnica, poslovni centar, škola ili uređena javna površina mogu učiniti određenu lokaciju atraktivnijom.

Drugim rečima, vaš stan može postati skuplji iako niste promenili nijednu pločicu u kupatilu.

A onda dolazi još jedan paradoks

Što duže živimo u nekoj nekretnini, to je manje doživljavamo kao imovinu.

Za porodicu koja u istom stanu živi 20 ili 30 godina, taj prostor postaje deo identiteta.

Tu su odrasla deca, rođendani, praznici, fotografije, prvi dani škole i svakodnevne rutine.

Zbog toga je veoma teško posmatrati ga samo kroz tržišnu cenu.

Neko može živeti u stanu vrednom 200.000 evra, a da se nikada ne oseća kao da poseduje „luksuz“.

Šta je sa stvarima unutar kuće?

Naravno, nekretnina nije jedina vredna stvar u domaćinstvu.

U nekim kućama posebno vredni mogu biti:

• nakit i satovi,
• umetničke slike,
• kolekcionarski predmeti,
• antikviteti,
• muzički instrumenti,
• računari i druga profesionalna oprema,
• automobili i motocikli.

Kod pojedinih porodica upravo neki od ovih predmeta mogu imati veću vrednost od same nekretnine.

Zato ne postoji univerzalna lista koja može da odredi šta je najskuplja stvar u svakoj kući.

Ali kada govorimo o prosečnom domaćinstvu, nekretnina je često ubedljivo najveća pojedinačna imovina.

Stvar koju ne primećujemo jer je koristimo svakog dana

Možda je upravo to i razlog zbog kojeg ovu vrstu bogatstva najteže primećujemo.

Najskuplje stvari često nisu one koje držimo u vitrini.

Nekada su to stvari koje koristimo svakog dana i koje su toliko sastavni deo našeg života da smo prestali da razmišljamo o njihovoj vrednosti.

Sedimo na njima, spavamo u njima, kuvamo u njima i vraćamo im se svakog dana.

Dom nam zato istovremeno može biti i najobičnije mesto na svetu i jedna od najvrednijih stvari koje posedujemo.

Zaboravljen telefon, sat, komad nakita ili punjač mogu ostati iza gosta nakon odjavljivanja iz hotela. Ali šta se tada dešava sa tim stvarima? Da li ih hotel čuva, pokušava da pronađe vlasnika ili ih posle određenog vremena baca? Odgovor zavisi od pravila samog hotela, ali procedura je uglavnom mnogo ozbiljnija nego što gosti pretpostavljaju.

Koliko puta ste izašli iz hotelske sobe, zatvorili vrata i tek nekoliko sati kasnije shvatili da vam nešto nedostaje?

Punjač je ostao pored kreveta. Kozmetička torbica u kupatilu. Slušalice na noćnom stočiću. A nekada gosti iza sebe ostave i mnogo vrednije stvari – telefone, laptopove, novčanike, pasoše, satove ili nakit.

Hoteli se svakodnevno susreću sa zaboravljenim predmetima, a među njima se povremeno nađu i stvari koje je teško objasniti.

Zaboravljene stvari nisu odmah „ničije“

Kada sobarica ili drugi zaposleni pronađu predmet koji je gost ostavio u hotelskoj sobi, on se po pravilu ne ostavlja na mestu na kojem je pronađen.

Hoteli obično imaju proceduru za izgubljene i pronađene stvari, poznatu i kao lost and found. Pronađeni predmet se evidentira, a zatim odlaže na predviđeno mesto dok se ne utvrdi da li gost želi da ga preuzme.

Kod vrednijih predmeta procedura je najčešće stroža.

Telefon, novčanik, dokumenta ili nakit ne tretiraju se isto kao iskorišćena četkica za zube ili otvorena flašica vode. Zaposleni mogu zabeležiti gde je predmet pronađen, kada je pronađen i u kojoj sobi.

Šta ako hotel zna kome predmet pripada?

Ako je moguće povezati predmet sa konkretnim gostom, hotel može pokušati da ga kontaktira.

Podaci iz rezervacije mogu pomoći da se utvrdi ko je boravio u sobi, pa gost može dobiti poruku ili poziv sa informacijom da je njegova stvar pronađena.

Ukoliko je predmet pronađen neposredno nakon odjavljivanja, vlasnik nekada može da se vrati u hotel i preuzme ga.

U drugim slučajevima hotel može ponuditi da predmet pošalje poštom ili kurirskom službom, pri čemu način slanja i troškove određuje politika konkretnog hotela.

Telefon, laptop i nakit zahtevaju posebnu pažnju

Među najproblematičnijim zaboravljenim predmetima svakako su elektronski uređaji i vrednosti.

Telefon ne predstavlja samo skup uređaj. U njemu se nalaze fotografije, kontakti, elektronska pošta, aplikacije, bankarske aplikacije i brojni drugi privatni podaci.

Zbog toga gost koji shvati da je zaboravio telefon u hotelu treba što pre da kontaktira recepciju.

Isto važi za laptop, tablet, novčanik ili dokumenta.

Kod nakita i drugih vrednih predmeta dodatni problem predstavlja činjenica da njihov vlasnik ponekad tek nakon nekoliko dana shvati gde ih je ostavio.

A šta je sa pasošem i ličnim dokumentima?

Lični dokumenti su posebna kategorija.

Ako gost u hotelskoj sobi zaboravi pasoš, ličnu kartu ili drugi dokument, hotel bi trebalo da postupi u skladu sa svojim internim pravilima i važećim propisima.

Zato se takvi predmeti ne tretiraju kao obična izgubljena stvar.

Za gosta je najvažnije da odmah kontaktira hotel i objasni šta je ostavio. Ako je dokument već prosleđen nadležnoj službi, potrebno je pratiti uputstva koja hotel ili nadležni organ daju.

Nisu svi zaboravljeni predmeti vredni

Iako se najviše priča o telefonima, novčanicima i nakitu, hotelsko osoblje svakodnevno može pronaći mnogo običnije stvari.

Punjači su među predmetima koje gosti često zaboravljaju. Tu su i slušalice, garderoba, knjige, naočare, kozmetika i razni sitni predmeti.

Neki gosti, međutim, iza sebe ostavljaju stvari koje mogu iznenaditi čak i iskusno hotelsko osoblje.

Od neobičnih kolekcija i specifičnih predmeta do opreme za hobije, kostima i predmeta koje je teško povezati sa bilo kakvim putovanjem – hotelske sobe ponekad postanu mesto gde se pronađu veoma neobične stvari.

Bizarni predmeti koje gosti zaboravljaju

Upravo ovaj deo hotelske svakodnevice često je najzanimljiviji.

Zaposleni u hotelima širom sveta godinama dele priče o predmetima koje su gosti ostavili iza sebe. Neki od njih su samo neobični, dok drugi zvuče kao da pripadaju scenariju za film.

Dešava se da gosti zaborave velike količine određene robe, neobične kolekcionarske predmete, specifične delove opreme ili stvari koje nikada ne bi očekivali da ćete pronaći ispod hotelskog kreveta.

Problem je što se takve priče često prepričavaju bez preciznih podataka, pa ih ne treba automatski uzimati kao činjenice. Ono što jeste sigurno jeste da lost and found odeljenja hotela mogu biti mnogo zanimljivija mesta nego što njihovo ime sugeriše.

Koliko dugo hotel čuva pronađene stvari?

Ovo je jedno od pitanja na koje ne postoji univerzalan odgovor.

Period čuvanja zaboravljenih stvari zavisi od hotela, njegove interne politike, lokalnih propisa i vrste predmeta.

Neki hoteli imaju precizno definisan rok tokom kojeg vlasnik može da se javi i preuzme predmet. Posle isteka tog roka može uslediti drugačije postupanje – od doniranja ili uništavanja do predaje nadležnim institucijama, u zavisnosti od okolnosti.

Zbog toga nije tačno da svaki hotel automatski čuva pronađenu stvar određeni broj dana ili meseci.

Ako ste nešto zaboravili, najbolje je da ne čekate.

Šta treba da uradite ako ste nešto zaboravili u hotelu?

Ako shvatite da ste nakon odjavljivanja ostavili nešto u hotelskoj sobi, reagujte što pre.

Najbolje je da:

1. odmah pozovete recepciju hotela;
2. navedete broj sobe i datum boravka;
3. što preciznije opišete predmet;
4. navedete gde mislite da ste ga ostavili;
5. ako je moguće, pošaljete fotografiju predmeta;
6. dogovorite način preuzimanja ili slanja.

Što se ranije javite hotelu, veća je verovatnoća da će predmet biti pronađen i sačuvan.

Zašto ljudi toliko često zaboravljaju stvari u hotelima?

Hotelska soba je specifično okruženje.

Gost je izvan svoje svakodnevne rutine, često putuje, žuri na avion ili sastanak, pakuje se u poslednjem trenutku i proverava sobu površno.

Predmeti koje svakodnevno automatski stavljamo na isto mesto kod kuće u hotelu završavaju na potpuno drugim lokacijama.

Telefon ostane na noćnom stočiću. Punjač iza kreveta. Prsten pored lavaboa. Jakna na stolici.

A onda dolazi trenutak odjavljivanja i sve se odvija mnogo brže nego kod kuće.

Brza provera hotelske sobe može da vas spase

Pre nego što napustite hotel, korisno je napraviti kratku proveru sobe.

Pogledajte ispod kreveta, u fiokama, ormaru, sefu, kupatilu i iza zavese. Posebno proverite utičnice i mesta na kojima ste punili telefon ili laptop.

Ne zaboravite ni balkon, ako ga soba ima.

A ako putujete sa više ljudi, dobro je da svako proveri svoje stvari pre nego što karticu ili ključ predate na recepciji.

Zaboravljena stvar ne mora da bude izgubljena zauvek

Ako ste nešto ostavili u hotelu, najvažnije je da ne pretpostavite da je predmet odmah bačen ili nestao.

Hoteli često imaju procedure za pronađene i izgubljene predmete, a osoblje može pokušati da pronađe vlasnika.

Ipak, pravila nisu ista svuda. Zato je najpametnije da hotel kontaktirate što pre i raspitate se šta je pronađeno i koliko dugo će predmet biti sačuvan.

Jer između „zaboravio sam ga u sobi“ i „zauvek sam ga izgubio“ ponekad stoji samo jedan telefonski poziv recepciji.