Visoke temperature mogu biti mnogo opasnije nego što na prvi pogled deluju. Kada telo više ne uspeva dovoljno brzo da se rashladi, može doći do toplotne iscrpljenosti, a u najtežim slučajevima i do toplotnog udara, stanja koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Problem je u tome što se ozbiljno pregrevanje ne mora uvek prepoznati odmah. Prvi simptomi mogu izgledati kao običan umor nakon dugog boravka na suncu, zbog čega ih ljudi ponekad ignorišu.

Kako telo upozorava da mu je prevruće?

Pre nego što dođe do ozbiljnog pregrevanja, mogu se pojaviti simptomi poput:

• obilnog znojenja
• izražene žeđi
• glavobolje
• vrtoglavice
• slabosti i iscrpljenosti
• mučnine
• grčeva u mišićima
• hladne i vlažne kože
• ubrzanog pulsa

Ovo mogu biti znaci toplotne iscrpljenosti. Ako se pojave, važno je prekinuti fizičku aktivnost i skloniti se sa vrućine.

Kada situacija postaje ozbiljna?

Toplotni udar je mnogo ozbiljnije stanje. Jedan od najvažnijih znakova jeste veoma visoka telesna temperatura, uz poremećaj mentalnog stanja.

Osoba može postati zbunjena, dezorijentisana, izrazito pospana, imati probleme sa govorom ili izgubiti svest.

Mogu se javiti i veoma ubrzano disanje, ubrzan rad srca, jaka glavobolja, mučnina i povraćanje.

U takvoj situaciji ne treba čekati da simptomi sami prođu.

Šta uraditi ako sumnjate na toplotni udar?

Ako osoba pokazuje znake toplotnog udara, potrebno je odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć.

Dok pomoć ne stigne, osobu treba skloniti sa vrućine i započeti hlađenje tela. Može se rashlađivati hladnim, vlažnim oblogama ili vodom, uz obezbeđivanje što boljeg strujanja vazduha.

Ako je osoba zbunjena ili bez svesti, ne treba joj davati hranu ili piće, zbog opasnosti od gušenja.

Ko je posebno ugrožen?

Rizik je veći kod starijih osoba, male dece, ljudi sa određenim hroničnim bolestima, kao i kod onih koji rade ili vežbaju na visokim temperaturama.

Opasnost je veća i kada se fizička aktivnost odvija tokom najtoplijeg dela dana, naročito uz visoku vlažnost vazduha.

Ne čekajte da simptomi postanu ozbiljni

Najbolja zaštita je sprečiti pregrevanje. Tokom velikih vrućina treba praviti pauze, boraviti u hladu ili rashlađenom prostoru, nositi laganu odeću i unositi dovoljno tečnosti.

Posebno treba izbegavati intenzivan fizički napor tokom najtoplijeg dela dana.

Toplotna iscrpljenost je upozorenje da telo više teško podnosi vrućinu, dok je toplotni udar hitno stanje. Ako se pojave zbunjenost, poremećaj svesti ili veoma visoka telesna temperatura, ne treba čekati – potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Kada temperature pređu 30 stepeni, malo kome se provodi vreme pored šporeta. Zato su leti najtraženiji recepti koji su brzi, lagani i ne zahtevaju dugo kuvanje.

Jedan takav ručak može da bude kremasta salata sa piletinom, kukuruzom i povrćem, koja se priprema za svega 15 minuta i može da se jede odmah ili rashlađena.

Sastojci

• 300 g pilećeg filea
• 1 konzerva kukuruza
• 1 svež krastavac
• 1 crvena paprika
• 150 g grčkog jogurta
• 1 kašika majoneza
• malo limunovog soka
• so i biber po ukusu
• malo svežeg peršuna
• 1 kašika maslinovog ulja

Priprema

Pileći file isecite na sitne komade i kratko propržite na tiganju sa kašikom maslinovog ulja. Nije potrebno dugo prženje – dovoljno je da meso bude potpuno termički obrađeno i blago zapečeno.

Dok se piletina priprema, operite krastavac i papriku i isecite ih na sitne kockice.

U većoj posudi pomešajte kukuruz, povrće i pripremljenu piletinu.

U posebnoj činiji sjedinite grčki jogurt, majonez, nekoliko kapi limunovog soka, so i biber. Preliv dodajte salati i sve dobro promešajte.

Na kraju pospite svežim peršunom.

Može da se jede i hladno

Ono što ovaj recept čini posebno praktičnim tokom leta jeste to što ne mora da se jede odmah nakon pripreme.

Ako želite hladniji obrok, salatu možete ostaviti u frižideru oko 20 do 30 minuta pre serviranja.

Možete je poslužiti samu ili uz parče integralnog hleba.

Kako da bude još laganija?

Ako želite manje kaloričnu verziju, majonez možete potpuno izostaviti i koristiti samo grčki jogurt.

Umesto piletine mogu se koristiti kuvana jaja, tunjevina ili neki drugi izvor proteina koji vam odgovara.

Za dodatnu svežinu možete ubaciti i malo paradajza ili nekoliko listova zelene salate.

Za svega 15 minuta dobijate kompletan letnji obrok bez uključivanja rerne i dugog stajanja pored šporeta – upravo ono što je potrebno kada napolju vladaju velike vrućine.

Mnogi posle nekoliko sati provedenih na suncu primete da im se koža, nekoliko dana kasnije, počinje perutati i ljuštiti. Iako to nekome može izgledati kao uobičajen deo tamnjenja, ljuštenje kože najčešće je znak da je koža oštećena UV zračenjem.

Koža se na ovaj način rešava ćelija koje su pretrpele oštećenje, dok se ispod njih postepeno pojavljuje novi sloj kože.

Šta se dešava tokom sunčanja?

Sunčevo ultravioletno (UV) zračenje može oštetiti ćelije kože. Kada je izlaganje intenzivno ili traje dugo, naročito bez odgovarajuće zaštite, može nastati opekotina od sunca.

Koža tada može postati crvena, topla, bolna i osetljiva. Kod jačih opekotina mogu se pojaviti i plikovi.

Nakon određenog vremena organizam počinje da uklanja oštećene ćelije, zbog čega se površinski sloj kože postepeno odvaja.

Zašto se koža ljušti tek nekoliko dana kasnije?

Opekotina od sunca ne mora odmah da dostigne svoj puni intenzitet.

Crvenilo i bol često postaju izraženiji nekoliko sati nakon izlaganja suncu, dok se ljuštenje može pojaviti tek narednih dana.

Zbog toga ljudi ponekad naprave grešku i nastave da se izlažu suncu misleći da „nije bilo ništa strašno“, iako je oštećenje kože već nastalo.

Nemojte guliti kožu

Kada koža počne da se ljušti, može biti veoma primamljivo da je rukama skidate.

Ipak, to nije dobra ideja.

Ne treba nasilno skidati delove kože koji se još drže za površinu, jer se time može dodatno oštetiti koža i povećati rizik od infekcije.

Bolje je pustiti da se koža prirodno obnovi.

Kako ublažiti neprijatnost?

Kod blažih opekotina mogu pomoći hladni oblozi ili mlak tuš, kao i hidratantni preparati koji prijaju koži.

Važno je unositi dovoljno tečnosti, jer opekotine mogu doprineti gubitku tečnosti iz organizma.

Dok se koža ne oporavi, treba izbegavati novo izlaganje suncu i dodatno iritiranje zahvaćenog područja.

Kada opekotina zahteva lekarsku pomoć?

Veće i ozbiljnije opekotine ne treba ignorisati.

Lekaru se treba obratiti ako se pojave veliki plikovi, izražen otok, jaka bol, znaci infekcije ili ako se nakon izlaganja suncu jave simptomi poput visoke temperature, drhtavice, mučnine, glavobolje ili izražene slabosti.

Posebno treba biti oprezan kada su opekotine zahvatile veliko područje kože.

Ljuštenje nije znak „dobrog“ tamnjenja

Mnogi veruju da se koža posle ljuštenja samo „zameni“ i da će ispod nje ostati lepša preplanulost.

Međutim, ljuštenje posle intenzivnog sunčanja nije znak zdravog tamnjenja, već posledica oštećenja kože.

Zato je najbolja zaštita od opekotina izbegavanje dugog izlaganja direktnom suncu, naročito kada je UV zračenje jako, uz korišćenje odgovarajuće zaštite od sunca.

Ako se koža već ljušti, to je znak da joj je potrebno vreme da se oporavi. Nemojte je dodatno izlagati suncu i nemojte nasilno skidati delove koji se odvajaju.