Zvonjenje, zujanje ili pištanje u ušima je pojava koju je veliki broj ljudi bar jednom doživeo. Nekada traje samo nekoliko sekundi, a nekada može potrajati duže i postati neprijatno.

U narodu postoje brojna verovanja o tome šta znači kada vam zvoni u ušima, ali medicina ovaj fenomen objašnjava na drugačiji način.

Zašto se javlja zvonjenje u ušima?

Stručni naziv za ovu pojavu je tinitus. Reč je o osećaju zvuka u uhu ili glavi koji ne dolazi iz spoljašnjeg izvora.

Može se javiti kao:

• zujanje
• pištanje
• šum
• pulsiranje
• osećaj zvonjave

Kod nekih ljudi javlja se kratkotrajno, dok kod drugih može trajati mesecima ili duže.

Najčešći uzroci zujanja u ušima

Zvonjenje u ušima može biti povezano sa različitim faktorima, a među najčešćima su:

• izloženost jakoj buci
• nakupljen cerumen (ušna mast)
• promene u sluhu povezane sa godinama
• stres i umor
• određeni lekovi
• problemi sa uhom ili krvnim sudovima

Ponekad se pojavi i bez jasnog razloga.

Mitovi o zvonjenju u ušima

Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja jeste da kada vam zvoni u jednom uhu, neko priča o vama. U nekim kulturama postoji i verovanje da zvonjenje znači da stiže neka vest ili da neko misli na vas.

Iako su ova verovanja zanimljiva, za njih ne postoje naučni dokazi.

Kada treba obratiti pažnju?

Povremeno kratko zvonjenje uglavnom nije razlog za zabrinutost. Međutim, savetuje se razgovor sa lekarom ako:

• zvonjenje traje dugo ili se pogoršava
• javlja se samo u jednom uhu
• praćeno je gubitkom sluha
• postoji vrtoglavica ili bol
• zvuk prati ritam otkucaja srca

Kako ublažiti neprijatan osećaj?

Kod nekih ljudi mogu pomoći izbegavanje glasne buke, smanjenje stresa, kvalitetan san i zaštita sluha u bučnim okruženjima.

Iako zvonjenje u ušima može biti neprijatno, ono je česta pojava i ne znači automatski da postoji ozbiljan zdravstveni problem.

Kašnjenje je navika koju mnogi imaju, a dok neki povremeno zakasne zbog nepredviđenih okolnosti, postoje ljudi kojima je gotovo nemoguće da stignu na vreme. Psiholozi smatraju da iza stalnog kašnjenja često ne stoji samo nemarnost, već određeni obrasci ponašanja.

Iako razlozi mogu biti različiti, istraživanja pokazuju da osobe koje često kasne neretko imaju sličan način procene vremena i organizacije obaveza.

Problem sa procenom vremena

Jedna od najčešćih osobina ljudi koji kasne jeste takozvana vremenska optimističnost – sklonost da potcene koliko će im vremena biti potrebno za neku aktivnost.

Takve osobe često razmišljaju: „Stići ću, imam još samo pet minuta“, ali se ispostavi da je potrebno mnogo više vremena nego što su prvobitno procenile.

Zašto neki ljudi stalno kasne?

Psiholozi navode nekoliko mogućih razloga:

• teško organizuju obaveze i prioritete
• pokušavaju da urade previše stvari u kratkom vremenu
• potcenjuju trajanje svakodnevnih aktivnosti
• bolje funkcionišu pod pritiskom i u poslednjem trenutku
• imaju drugačiji osećaj za protok vremena

Kod nekih ljudi kašnjenje može biti povezano i sa potrebom za većom kontrolom ili željom da ne budu prvi koji čekaju druge.

Da li su ljudi koji kasne neodgovorni?

Nije svako kašnjenje znak nepoštovanja. Mnogi ljudi zaista imaju problem sa organizacijom vremena, iako im je stalo da ispoštuju dogovor.

Ipak, kada kašnjenje postane učestalo i utiče na odnose sa drugima, može biti znak da je potrebno promeniti navike i način planiranja.

Kako se rešiti navike kašnjenja?

Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih koraka:

• računati dodatno vreme za nepredviđene situacije
• pripremiti stvari unapred
• postaviti podsetnike ranije nego što je stvarno vreme polaska
• izbegavati planiranje previše obaveza jednu za drugom

Na kraju, ljudi koji često kasne možda nisu „nepopravljivi“, već samo imaju drugačiji odnos prema vremenu. Razumevanje tog obrasca može biti prvi korak ka boljoj organizaciji.

Rast UV indeksa tokom letnjih meseci povećava rizik od oštećenja kože, prevremenog starenja i ozbiljnih bolesti.

Letnje temperature u Srbiji donose porast UV indeksa, što direktno utiče na zdravlje i izgled kože žena. UV indeks pokazuje jačinu sunčevog zračenja na nekoj lokaciji u toku dana. Tokom proleća i leta, posebno od aprila do avgusta, vrednosti često dostižu visok nivo. Zbog toga žensko zdravlje kože tokom leta postaje važno pitanje. Visok UV indeks može dovesti do opekotina, prevremenih bora i ozbiljnih bolesti kao što je rak kože. Pre svega, žene sa svetlom kožom, ali i sve koje borave napolju tokom dana, posebno su izložene riziku.

Međutim, UV indeks ne označava samo opasnost po sunčanom vremenu. Čak i kada je oblačno, ultraljubičasti zraci prolaze kroz oblake i mogu izazvati oštećenja kože. Osim toga, pesak, sneg i voda dodatno reflektuju UV zračenje. Kao rezultat, žene koje putuju na planinu ili provode vreme pored vode moraju biti posebno oprezne. Kada UV indeks dostigne 6 ili više, preporučuje se maksimalna zaštita. Vrednosti od 1 do 2 označavaju nisko zračenje, dok 3 do 5 zahtevaju povećan oprez.

Uticaj UV indeksa na žensko zdravlje kože

Preterano izlaganje suncu može dovesti do akutnih opekotina, ali i do trajnih oštećenja kože. Štaviše, istraživanja pokazuju da UV zračenje značajno ubrzava pojavu bora, sunčevih pega i promena u pigmentaciji kože. Takođe, dugotrajno izlaganje povećava rizik od razvoja raka kože. Prema rečima dr Milena Jovanović, dermatologa: „Procene govore da je UV zračenje odgovorno za čak 90 odsto vidljivih znakova starenja kože.“ Ona naglašava: „Redovna zaštita je ključna, naročito za žene sa svetlom kožom.“ Pored promena na koži, UV zraci mogu izazvati i alergije, kao što su osip ili koprivnjača, posebno kod osoba sa osetljivom kožom ili onih koje koriste određene lekove.

Praktični saveti za zaštitu kože tokom visokog UV indeksa

Zbog povećanog rizika, stručnjaci savetuju izbegavanje direktnog sunca između 10 i 16 časova. Međutim, kada ste napolju, nosite šešir širokog oboda, naočare sa 99–100% UV zaštitom i laganu odeću dugih rukava. Kremu sa zaštitnim faktorom (SPF) 30 ili višim nanosite najmanje 15 minuta pre izlaska napolje i ponovite svaka dva sata, posebno posle plivanja ili znojenja. Takođe, birajte proizvode širokog spektra i proverite rok trajanja. Osim toga, boravite u hladu kada god je to moguće. Ako je vaša senka kraća od vas, zračenje je tada najjače. Pored toga, pijte dovoljno vode da biste sprečili dehidrataciju.

Kako proveriti UV indeks i kada potražiti pomoć dermatologa

UV indeks za vaše mesto možete proveriti na vremenskim aplikacijama ili meteorološkim sajtovima. Na taj način lako planirate aktivnosti i izbegavate najopasnije periode dana. Ako primetite nove ili promenjene mladeže, neobjašnjive mrlje ili osip, obavezno se javite dermatologu. „Najveći broj slučajeva raka kože može se sprečiti pravovremenom zaštitom i redovnim samopregledima,“ ističe dr Jovanović. Na kraju, godišnji dermatološki pregledi pomažu u ranom otkrivanju ozbiljnijih problema. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.