Džes Levenson iz Arizone danas pruža podršku ženama žrtvama nasilja, nakon lične borbe i emotivnog ponovnog susreta sa sinom

Džes Levenson iz Feniksa, Arizona, ponovo je posle gotovo 20 godina uspela da zagrli svog sina Kejla. Njena životna priča postala je poznata javnosti i otvorila važne razgovore o borbi protiv nasilja nad ženama i trgovine ljudima. Detinjstvo joj je bilo obeleženo teškoćama – rasla je uz majku koja je bila zavisna od droga, i već kao devetogodišnjakinja susrela se sa zlostavljanjem. Već sa dvanaest godina bila je primorana da uđe u svet prostitucije, a majka joj je dozvolila vezu sa mnogo starijim muškarcem. Kada je imala četrnaest godina, ostala je trudna. Zbog straha od abortusa, odlučila je da pobegne i živi na ulici dok trudnoća ne prođe zakonsku granicu.

“Kada telo počne da podržava novi život, veza između majke i deteta je neraskidiva. Moj zadatak je bio da zaštitim to dete”, ispričala je Džes. Nakon što se sama obratila socijalnoj radnici, vratila se u sistem socijalne zaštite i donela odluku da rodi dete. Tri meseca je provela u domu za mlade majke, a zatim je, verujući da će tako Kejl imati bolji život, pristala na usvajanje.

I nakon toga, život joj nije bio lak – borila se sa zavisnošću i nasiljem. Prekretnica je nastupila u 21. godini, kada je upoznala Nika, svog budućeg supruga, koji joj je pružio podršku i razumevanje. Sa njim je kasnije dobila još petoro dece. “Nakon Kejla, dobila sam priliku da budem prava majka. Sve što želite za svoju decu je da ih volite i brinete o njima”, rekla je Džes.

Danas Džes vodi projekat koji nudi sigurno utočište i pomoć majkama koje su preživele trgovinu ljudima, sa željom da im omogući da zadrže svoju decu i pruže im stabilan dom. “Postoji velika potreba za sigurnim mestom za žene koje su prošle kroz ovakva iskustva i koje žele da zaštite svoju decu”, naglašava ona.

Njena priča, prikazana i u dokumentarnom filmu, danas je inspiracija mnogima i snažan podsetnik koliko je važna podrška žrtvama nasilja i trgovine ljudima.

Njihov brak traje 37 godina – Maja otkriva male rituale i principe koji čine stabilan odnos

Maja (59) i Žarko Svilar (68) iz Beograda su zajedno već 37 godina, a njihovo poznanstvo započelo je slučajnim susretom na Jadranskom moru krajem osamdesetih. Njihova veza, koja je startovala tokom letovanja 1988. godine, primer je kako iskrene emocije i posvećenost mogu nadživeti vreme i izazove.

Maja se priseća da je njihov prvi zajednički trenutak na obali bio gotovo sudbinski. “Jedan pogled je bio dovoljan da osetimo snažnu povezanost”, opisuje ona. Proveli su to leto zajedno u plivanju, razgovorima i plesu, čime su postavili čvrste temelje za buduću zajednicu.

Posle skoro četiri decenije, Maja naglašava da je brak nešto što se ne podrazumeva, već se svakodnevno gradi upornošću, međusobnim poštovanjem i otvorenom komunikacijom. “Srećan i dugovečan brak gradi se pažljivo, strpljivo i nežno. Prava ljubav nastaje polako, kad prođe početna zaljubljenost”, objašnjava ona. Posebno ističe važnost svakodnevnih malih rituala i spremnosti da uvek saslušaju jedno drugo, čak i kada se ne slažu. Prema Maji, “važno je da budemo spremni da saslušamo jedno drugo, smireno odgovorimo i budemo podrška jedno drugom – uvek”.

Kroz godine, njihov odnos je prolazio kroz prirodne promene – periode sklada ali i razmirica. “Naš odnos se razvijao spontano, uz povremene konflikte. Učili smo kako da budemo bračni par koji zajedno raste i razvija se”, kaže Maja. Smatra da je poverenje ključ, ali da ono zahteva iskrenost i doslednost. “Savršen odnos ne postoji, ali ako postoje stabilnost, sigurnost i vedrina, tada se rađa divan osećaj pripadnosti.”

Kao i svaki dug brak, ni njihov nije bio pošteđen izazova – od porodičnih i vaspitnih pitanja, preko zdravstvenih i finansijskih problema, do društvenih promena. Maja veruje da su otvoreni razgovor i međusobno razumevanje najbolji način za prevazilaženje svakog problema. “Najdelotvorniji recept za rešavanje spornih pitanja su razgovor, razumevanje, strpljenje i uvažavanje razlika u karakteru i temperamentu”, ističe ona.

Na kraju, Maja naglašava da je najveća vrednost dugog braka sigurnost i podrška koju partneri pružaju jedno drugom. “Najlepše je to što uvek možete da računate na podršku i pomoć partnera. Ljubav tada postaje zrela, postojana i čvrsta”, kaže ona i dodaje da prava ljubav zahteva stalan trud, iskrenost i posvećenost. “Tako se gradi snažan odnos koji može da izdrži sve oluje i izazove života”, zaključuje Maja.

Štedela je na svakom dinaru tokom porodiljskog, a onda je slučajno otkrila muževljevu tajnu i zloupotrebu porodičnog budžeta

Jedna mlada majka iz Srbije podelila je iskustvo koje je izazvalo brojne komentare na društvenim mrežama. Kada se porodila i otišla na porodiljsko odsustvo, njen prihod se značajno smanjio, pa su ona i suprug odlučili da pažljivo raspolažu novcem. Muž joj je predložio zajedničku štednju i odricanje od svih nepotrebnih troškova, pravdajući to trenutnom finansijskom situacijom.

Poslušala je savet i prestala da kupuje odeću sebi, odlazila kod kozmetičara samo kada je neophodno i strogo planirala svaku nabavku za bebu. Sve vreme, muž je ponavljao da nema prostora za veće izdatke i da bi trebalo izbegavati skuplje kupovine ili odmor.

Međutim, nekoliko meseci kasnije, sasvim slučajno, dok je koristila zajednički laptop, primetila je da njen suprug nije odjavio svoj nalog. U njegovoj elektronskoj pošti pronašla je potvrde o redovnim uplatama za univerzitet i studentski dom na žensko ime koje joj nije bilo poznato. Daljim proverama otkrila je da njen muž već godinama iz porodičnog budžeta šalje novac drugoj devojci.

Kada ga je suočila sa dokazima, on je priznao da pomaže toj devojci oko školovanja i da se sa njom viđa duže vreme, čak i tokom njene trudnoće. Njegovo objašnjenje bilo je: „Nisam želeo da te opterećujem problemima.“

Žena je potom proverila sve bankovne izvode iz poslednje dve godine i utvrdila dodatne izdatke za kafiće, bioskope i razne novčane transfere. Ukupna suma koju je otkrila premašila je milion i po rubalja. Dok je ona kupovala odeću za dete na rasprodaji, njen suprug je tvrdio da nemaju dovoljno novca za osnovne potrebe, a zapravo je sredstva trošio na drugu ženu.

Kako sama ističe, najteže joj je palo što je izgubila poverenje, a ne samo zbog novčane štete: „Najviše me je zabolelo što nije bilo samo pitanje prevare, već celokupne prevare poverenja i zajedničkog života. On je podržavao moju štednju, a zapravo je novac odlazio na nešto sasvim drugo.“

Nakon saznanja, odlučila je da pokrene razvod. Advokat joj je objasnio da ovakvo trošenje zajedničkog novca predstavlja zloupotrebu imovine i da ima pravnu osnovu za zaštitu svojih prava. Ipak, kako naglašava, emotivna povreda je bila mnogo teža od finansijske.