Dok se tokom letnjih talasa neki ljudi bez problema kreću po najvećoj vrućini, drugi već posle nekoliko minuta na suncu osećaju iscrpljenost, vrtoglavicu i nedostatak vazduha. Iako mnogi misle da je stvar samo u „navici“ ili izdržljivosti, stručnjaci objašnjavaju da način na koji telo reaguje na visoke temperature zavisi od brojnih faktora.

Razlike postoje u načinu na koji organizam reguliše temperaturu, koliko se efikasno hladi i kako reaguje na opterećenje koje donosi toplota.

Nije svima isti „termometar“ u telu

Ljudski organizam pokušava da održava telesnu temperaturu oko 37 stepeni, bez obzira na spoljašnje uslove.

Kada je napolju vruće, telo aktivira nekoliko mehanizama:

• širi krvne sudove kako bi oslobodilo toplotu;
• pojačava znojenje;
• ubrzava rad srca;
• menja način na koji telo raspoređuje krv.

Kod nekih ljudi ovi mehanizmi rade veoma efikasno, dok kod drugih organizam mnogo teže podnosi toplotno opterećenje.

Znojenje je jedan od glavnih faktora

Znoj je prirodni sistem hlađenja tela. Kada ispari sa kože, odnosi deo toplote i pomaže da se organizam rashladi.

Međutim, ljudi se razlikuju po količini znojenja.

Neko počne da se znoji već na blagoj vrućini, dok se drugi gotovo ne znoje. Važno je napomenuti da veće znojenje ne znači nužno da je osoba „slabija“ na vrućini – upravo suprotno, to može biti znak da telo aktivno pokušava da se rashladi.

Problem nastaje kada je vazduh veoma vlažan, jer tada znoj teže isparava i hlađenje postaje manje efikasno.

Kondicija i navika imaju veliku ulogu

Ljudi koji često borave na visokim temperaturama ili treniraju u toplim uslovima mogu razviti bolju toleranciju na vrućinu.

Proces poznat kao aklimatizacija omogućava telu da se postepeno prilagodi. Kod takvih osoba znojenje može početi ranije, srce efikasnije pumpa krv, a organizam bolje čuva tečnost.

Zbog toga radnici na otvorenom ili sportisti često bolje podnose visoke temperature od ljudi koji većinu vremena provode u klimatizovanim prostorijama.

Zašto neki ljudi osećaju da „ne mogu da dišu“?

Visoke temperature posebno teško podnose osobe koje imaju probleme sa srcem i plućima.

Na vrućini telo šalje više krvi ka koži kako bi se rashladilo, što dodatno opterećuje srce. Kod osoba sa određenim zdravstvenim problemima to može izazvati osećaj nedostatka vazduha, umora ili pritiska u grudima.

Topao vazduh takođe može pogoršati tegobe kod ljudi sa astmom i drugim respiratornim bolestima, naročito kada je prisutna visoka vlažnost ili zagađenje vazduha.

Telesna građa takođe utiče

Na podnošenje vrućine utiču i:

• telesna masa;
• količina potkožnog masnog tkiva;
• godine života;
• nivo fizičke aktivnosti.

Osobe sa većom telesnom masom često imaju veće teškoće pri rashlađivanju jer telo proizvodi više toplote, dok masno tkivo otežava njeno oslobađanje.

Zašto stariji ljudi teže podnose leto?

Sa godinama se menjaju sposobnosti organizma da reguliše temperaturu.

Starije osobe često imaju slabiji osećaj žeđi, manje efikasan sistem znojenja i sporiju reakciju tela na promene temperature.

Zbog toga su izložene većem riziku od dehidracije i toplotnog udara.

Genetika može igrati ulogu

Neke razlike u podnošenju toplote povezane su i sa genetikom.

Ljudi se razlikuju u načinu na koji njihovo telo reguliše cirkulaciju, znojenje i reakciju na toplotni stres. Zbog toga dve osobe iste starosti i slične kondicije mogu potpuno drugačije reagovati na isti vremenski uslov.

Kada vrućina postaje opasna?

Normalno je da se tokom vrelih dana osećate umorno, ali postoje simptomi koji zahtevaju oprez:

• jaka slabost;
• vrtoglavica;
• mučnina;
• glavobolja;
• ubrzan rad srca;
• konfuzija;
• gubitak svesti.

Posebno opasan znak je prestanak znojenja uz veoma visoku telesnu temperaturu, što može ukazivati na toplotni udar.

Najbolja zaštita je slušati telo

Stručnjaci savetuju da se tokom velikih vrućina ne testira izdržljivost organizma. Redovan unos tečnosti, izbegavanje najtoplijeg dela dana, lagana odeća i pauze u hladu mogu značajno smanjiti rizik.

Iako neki ljudi deluju kao da im visoke temperature uopšte ne smetaju, a drugi se bore već na početku vrelog dana, razlika nije samo u „navici“. Način na koji podnosimo vrućinu rezultat je kombinacije genetike, kondicije, godina, zdravstvenog stanja i sposobnosti tela da se efikasno rashladi.

Niskokalorične užine poput kokica, tikvica i kelja olakšavaju ženama da uživaju bez griže savesti

Zdrave grickalice koje ne goje privlače sve više pažnje među ženama koje žele da očuvaju liniju, ali i uživaju u ukusnim zalogajima tokom dana. U poslednje vreme, mnoge dame u Srbiji biraju praktične i lagane užine koje mogu lako pripremiti kod kuće. Zbog toga, stručnjaci ističu važnost izbora namirnica koje ne sadrže previše kalorija, ali su bogate vlaknima i vitaminima.

Zdrave grickalice koje ne goje kao izbor za svaku priliku

Pre svega, kokice predstavljaju omiljenu užinu za mnoge žene. Pripremljene sa minimalnom količinom ulja i malo soli, kokice nude osećaj sitosti i ne opterećuju organizam nepotrebnim kalorijama. Osim toga, možete ih začiniti mlevenom paprikom ili origanom, pa svaki put dobijate novi ukus. Takođe, karpačo od tikvica je odličan način da osvežite svoje obroke, posebno tokom toplih letnjih dana. Tikvice se seku tanko, preliju limunovim sokom, maslinovim uljem, posole i pobibere. Na taj način, ova užina sadrži mnogo vode i veoma malo kalorija, što je čini pogodnom za redovnu konzumaciju.

Hrskavi zalogaji za žene koje paze na liniju

Osim navedenih opcija, kiseli krastavci su često na meniju žena koje žele nešto slano, ali ne žele da unesu mnogo kalorija. Ipak, zbog soli, preporučuje se umeren unos. S druge strane, čips od kelja postaje sve popularniji zahvaljujući svojoj jednostavnoj pripremi. Kelj se opere, odvoji od stabljike, blago posoli, premaže sa malo ulja i peče desetak minuta u rerni. Krajnji rezultat je hrskava grickalica bogata vitaminima i mineralima, idealna kao zamena za klasični čips. Mnoge žene ističu da im ovakve užine pomažu da izbegnu prejedanje i sačuvaju vitku liniju.

Navike koje olakšavaju zdrav izbor tokom dana

Zbog užurbanog tempa života, praktične užine su često najbolji saveznik na poslu ili tokom obaveza. „Otkako sam počela da nosim čips od kelja na posao, više nemam potrebu za kupovnim grickalicama“, kaže Marija Petrović, nutricionista. Na ovaj način, žene mogu same da kontrolišu sastojke i prilagode užinu svom ukusu. Na kraju, zdrave grickalice koje ne goje omogućavaju ženama da uživaju u svakodnevnim aktivnostima, a pritom vode računa o svom zdravlju i izgledu.

Nova studija otkriva da su žene sa sarkopeničnom gojaznošću u većem riziku od dijabetesa tipa 2

Novo međunarodno istraživanje koje je sprovela Curtin University pokazuje značaj koji zdravlje mišića ima za žene kada je u pitanju prevencija dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno). Studija je obuhvatila skoro 480.000 odraslih tokom 14 godina. Istraživači su otkrili da žene sa viškom masnog tkiva i slabom mišićnom masom imaju više od tri i po puta veći rizik da razviju ovu bolest.

Pored toga, rezultati su pokazali da žene sa sarkopeničnom gojaznošću (istovremeni višak masti i smanjena mišićna masa) imaju 19 odsto veći rizik od dijabetesa tipa 2 u poređenju sa ženama koje su samo gojazne. Štaviše, rizik je čak 91 odsto veći u odnosu na žene koje imaju samo nisku mišićnu masu, ali nisu gojazne. Ovi nalazi potvrđuju da nije dovoljno samo paziti na telesnu težinu, već je ključno očuvati i snagu mišića.

Zdravlje mišića smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 kod žena

Zanimljivo je da su efekti sarkopenične gojaznosti posebno izraženi kod žena i kod osoba mlađih od 60 godina. Tokom deset godina, gotovo 15 odsto žena sa sarkopeničnom gojaznošću razvilo je dijabetes tipa 2. S druge strane, žene koje su imale zdravu mišićnu masu i optimalnu telesnu težinu imale su najmanji rizik.

Mišići igraju ključnu ulogu u regulaciji šećera u krvi. Pre svega, tokom fizičke aktivnosti mišići koriste šećer iz krvi za energiju. Na taj način, redovno kretanje poboljšava iskorišćenje šećera i pomaže organizmu da održi normalan nivo glukoze. Takođe, vežbanje smanjuje otpornost tela na insulin, što je izuzetno važno za žene koje su u riziku od dijabetesa tipa 2.

Glavni autor studije dr Zhongyang Guan ističe: „Većina ljudi zna da prekomerna težina povećava rizik od dijabetesa tipa 2, ali naši nalazi pokazuju da je zdravlje mišića takođe važan deo slagalice. Ljudi sa viškom telesne masti i malom mišićnom masom imali su znatno veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 nego oni sa samo gojaznošću. Ovo pokazuje da moramo da gledamo dalje od broja na vagi kada procenjujemo rizik od dijabetesa, jer održavanje mišićne snage i mišićne mase može biti podjednako važno kao i kontrola telesne težine.“

Praktični saveti za očuvanje zdravlja mišića kod žena

Pre svega, žene treba da znaju da održavanje mišićne mase nije rezervisano samo za sportiste. Hodanje, vežbe snage ili vežbe sa sopstvenom težinom mogu biti odličan izbor za svakodnevnu rutinu. Osim toga, redovna fizička aktivnost doprinosi boljoj kontroli šećera u krvi, ali i opštem zdravlju i energiji.

Menadžerka kliničkih usluga Jessica Weiss naglašava: „Što više mišića imamo i što ih redovnije koristimo, to su naša tela bolje opremljena da spreče ili kontrolišu dijabetes tipa 2.“

Pored vežbanja, ishrana bogata proteinima može pomoći u očuvanju mišićne mase. Na kraju, žene koje primete smanjenje snage ili mišićne mase, posebno ako imaju višak kilograma, trebalo bi da se obrate svom lekaru. Pravilna dijagnoza i individualni savet su ključni za pravovremenu prevenciju i kontrolu bolesti.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.