Visoke letnje temperature nisu opasne samo za ljude – tropske vrućine mogu ozbiljno da ugroze i zdravlje kućnih ljubimaca. Psi i mačke teže regulišu telesnu temperaturu od ljudi, zbog čega su posebno osetljivi na pregrevanje i toplotni udar.

Veterinari upozoravaju da vlasnici tokom vrelih dana moraju da obrate dodatnu pažnju na svoje ljubimce, jer nekoliko pogrešnih poteza može imati ozbiljne posledice.

Nikada ne ostavljajte ljubimca u parkiranom automobilu

Čak i kada su prozori delimično otvoreni, temperatura u vozilu može za svega nekoliko minuta da dostigne opasno visok nivo. To može dovesti do toplotnog udara, gubitka svesti, pa čak i uginuća životinje.

Izbegavajte šetnje u najtoplijem delu dana

Asfalt se leti zagreva mnogo više nego što se čini. Šape pasa mogu da zadobiju bolne opekotine, pa veterinari preporučuju šetnje rano ujutru ili uveče, kada sunce nije toliko jako.

Jednostavan test može da pomogne – prislonite dlan na asfalt na nekoliko sekundi. Ako je vama prevruć, prevruć je i za vašeg ljubimca.

Sveža voda mora uvek da bude dostupna

Ljubimci tokom leta gube više tečnosti, pa je važno da u svakom trenutku imaju pristup svežoj i čistoj vodi. Posudu treba redovno dopunjavati, a ako boravite napolju, ponesite vodu i za svog psa.

Obezbedite hlad i rashlađen prostor

Psi i mačke treba da imaju mesto gde mogu da se sklone od direktnog sunca. Klima uređaj ili ventilator mogu pomoći da temperatura u domu bude prijatnija, ali je važno da ljubimac ne bude direktno izložen hladnom vazduhu.

Obratite pažnju na znakove toplotnog udara

Ubrzano dahtanje, malaksalost, pojačano balavljenje, povraćanje, teturanje ili gubitak svesti mogu biti znaci da je ljubimcu potrebna hitna pomoć. U takvoj situaciji životinju treba odmah skloniti u hlad, ponuditi joj vodu i što pre potražiti pomoć veterinara.

Ne šišajte ljubimca na svoju ruku

Mnogi misle da će potpuno šišanje pomoći psima da lakše podnesu vrućinu, ali kod pojedinih rasa dlaka ima zaštitnu ulogu i štiti kožu od sunčevih zraka. Pre bilo kakvog šišanja najbolje je posavetovati se sa veterinarom ili profesionalnim grumerom.

Tokom tropskih dana najvažnije je da vlasnici prilagode dnevnu rutinu potrebama svojih ljubimaca. Dovoljno vode, hladovina, izbegavanje najveće žege i pažljivo praćenje njihovog ponašanja mogu biti presudni za očuvanje zdravlja pasa i mačaka tokom letnjih vrućina.

Kada osetimo pad energije, većina ljudi instinktivno posegne za još jednom šoljicom kafe ili energetskim napitkom. Iako kofein može kratkotrajno da nas razbudi, stručnjaci ističu da postoje namirnice koje organizmu pružaju stabilniji izvor energije i pomažu da se osećamo bolje tokom celog dana.

Pravilna ishrana može značajno da utiče na nivo energije, koncentraciju i raspoloženje. Evo koje namirnice se najčešće nalaze na listi preporuka nutricionista.

Ovsene pahuljice

Ovsene pahuljice bogate su složenim ugljenim hidratima i vlaknima, pa energiju oslobađaju postepeno. Zbog toga duže pružaju osećaj sitosti i sprečavaju nagle padove šećera u krvi koji često izazivaju umor.

Banane

Banane su odličan izvor prirodnih šećera, kalijuma i vitamina B6, koji učestvuje u pretvaranju hrane u energiju. Upravo zato često su prvi izbor sportista pre ili posle treninga.

Jaja

Jaja sadrže visokokvalitetne proteine i vitamine B grupe koji imaju važnu ulogu u proizvodnji energije. Osim toga, dugo drže sitost i pomažu da se izbegne potreba za grickalicama između obroka.

Orašasti plodovi

Bademi, orasi, lešnici i indijski orah bogati su zdravim mastima, proteinima i magnezijumom. Magnezijum je mineral koji učestvuje u brojnim procesima u organizmu, uključujući proizvodnju energije, pa njegov nedostatak može da doprinese osećaju iscrpljenosti.

Grčki jogurt

Kombinacija proteina i ugljenih hidrata čini grčki jogurt odličnim izborom za doručak ili užinu. Može da se kombinuje sa voćem ili ovsenim pahuljicama za još dugotrajniji osećaj energije.

Tamna čokolada

Tamna čokolada sa visokim procentom kakaoa sadrži antioksidanse i malu količinu prirodnog kofeina i teobromina, koji mogu da doprinesu boljoj koncentraciji i budnosti. Važno je, ipak, konzumirati je u umerenim količinama.

Lisnato zeleno povrće

Spanać, blitva i kelj bogati su gvožđem, folnom kiselinom i vitaminima koji doprinose normalnom funkcionisanju organizma. Nedostatak gvožđa jedan je od čestih uzroka hroničnog umora, pa je važno da ove namirnice redovno budu na jelovniku.

Ne zaboravite vodu

Iako nije hrana, voda je jedan od najvažnijih saveznika dobrog raspoloženja i energije. Čak i blaga dehidratacija može da izazove umor, glavobolju i pad koncentracije, zbog čega stručnjaci savetuju redovan unos tečnosti tokom dana.

Ukoliko se često osećate iscrpljeno bez obzira na ishranu i dovoljno sna, stručnjaci preporučuju da se obratite lekaru. Dugotrajan umor ponekad može biti znak nedostatka vitamina i minerala ili određenih zdravstvenih problema koji zahtevaju dodatne analize.

Spavate osam sati, a budite se iscrpljeni? Stručnjaci otkrivaju gde grešite

Mnogi veruju da je osam sati sna dovoljno da se probude odmorni i puni energije. Ipak, nije retkost da se, uprkos preporučenom trajanju sna, ujutru osećamo umorno, pospano i bezvoljno. Stručnjaci ističu da dužina sna nije jedini faktor koji utiče na njegov kvalitet.

Jedan od najčešćih razloga jeste loš kvalitet sna. Česta buđenja tokom noći, čak i ako ih se ne sećamo, mogu da prekinu prirodne faze spavanja i spreče organizam da se potpuno oporavi. Na kvalitet sna utiču buka, svetlost u prostoriji, neodgovarajuća temperatura, ali i korišćenje mobilnog telefona ili računara neposredno pre odlaska u krevet.

Stres je još jedan važan faktor. Kada smo pod pritiskom ili zabrinuti, organizam proizvodi više hormona stresa, što otežava dubok i okrepljujući san. Zbog toga se mnogi bude sa osećajem kao da uopšte nisu spavali.

Stručnjaci upozoravaju i na nepravilne navike. Odlazak na spavanje u različito vreme svakog dana može da poremeti biološki sat. Organizam najbolje funkcioniše kada postoji ustaljen ritam, pa čak i vikendom nije preporučljivo drastično menjati vreme odlaska na počinak.

Na jutarnji umor može da utiče i ishrana. Obilan obrok, alkohol ili velike količine kofeina u večernjim satima mogu da naruše kvalitet sna. Iako alkohol kod nekih ljudi izaziva pospanost, on često remeti duboke faze spavanja, zbog čega se osoba budi neispavana.

Ponekad se iza stalnog umora kriju i zdravstveni problemi. Apneja u snu, poremećaji rada štitne žlezde, anemija ili nedostatak određenih vitamina i minerala mogu da izazovu osećaj iscrpljenosti bez obzira na to koliko dugo spavate. Ako se jutarnji umor javlja duže vreme i prati ga izražena pospanost tokom dana, preporučuje se razgovor sa lekarom.

Kako biste poboljšali kvalitet sna, stručnjaci savetuju da odlazite na spavanje i budite se u isto vreme, izbegavate ekrane najmanje sat vremena pre odlaska u krevet, održavate spavaću sobu tamnom i prijatno rashlađenom, kao i da redovno budete fizički aktivni tokom dana.

Važno je zapamtiti da nije presudan samo broj sati provedenih u krevetu. Kvalitet sna, svakodnevne navike i opšte zdravstveno stanje imaju jednako važnu ulogu u tome da se probudite odmorni i spremni za novi dan.