Većina ljudi pažljivo vodi računa o higijeni kupatila, redovno čisti WC šolju i dezinfikuje površine koje smatra najprljavijim u domu. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se jedan predmet koji svakodnevno koristimo često zanemaruje, iako na njemu može da se zadrži veliki broj bakterija.

Reč je o mobilnom telefonu. Ovaj uređaj dodirujemo desetinama, pa čak i stotinama puta tokom dana – kod kuće, na poslu, u prevozu, prodavnici ili restoranu. Telefon često spuštamo na različite površine, a zatim ga prinosimo licu ili koristimo tokom obroka, ne razmišljajući o tome šta se sve može nalaziti na njegovom ekranu.

Mikrobiolozi objašnjavaju da se na telefonu mogu naći bakterije, gljivice i drugi mikroorganizmi koji dospevaju sa naših ruku ili iz okoline. To ne znači da će nas oni nužno razboleti, ali redovno čišćenje uređaja može doprineti boljoj higijeni, posebno tokom sezone prehlada i virusa.

Pored telefona, među predmetima koje često zaboravljamo da očistimo nalaze se i daljinski upravljači, tastature računara, kompjuterski miš, kvake, prekidači za svetlo i ručke na torbama. Sve su to površine koje svakodnevno dodiruje više osoba, pa se na njima lako nakupljaju nečistoće.

Stručnjaci savetuju da se mobilni telefon povremeno prebriše mekanom krpom od mikrofibera, uz sredstvo koje je namenjeno za čišćenje elektronskih uređaja ili dezinfekcionim maramicama koje ne oštećuju ekran. Takođe, redovno pranje ruku ostaje jedna od najefikasnijih mera za smanjenje prenosa mikroorganizama.

Posebno je važno izbegavati korišćenje telefona tokom pripreme hrane ili jela, kao i unošenje uređaja u kupatilo, jer se na taj način povećava mogućnost prenosa bakterija na ruke i površine koje svakodnevno koristimo.

Iako se često kaže da je mobilni telefon „prljaviji od WC daske“, stručnjaci napominju da takva poređenja zavise od načina merenja i uslova u kojima se istraživanja sprovode. Suština je da uređaj koji neprestano držimo u rukama zaslužuje istu pažnju kada je reč o higijeni kao i drugi predmeti koje svakodnevno koristimo.

Redovno čišćenje telefona traje svega nekoliko minuta, a može da bude jednostavna navika koja doprinosi boljoj ličnoj higijeni i smanjenju prenosa mikroorganizama.

Kada osetimo pad energije, većina ljudi instinktivno posegne za još jednom šoljicom kafe ili energetskim napitkom. Iako kofein može kratkotrajno da nas razbudi, stručnjaci ističu da postoje namirnice koje organizmu pružaju stabilniji izvor energije i pomažu da se osećamo bolje tokom celog dana.

Pravilna ishrana može značajno da utiče na nivo energije, koncentraciju i raspoloženje. Evo koje namirnice se najčešće nalaze na listi preporuka nutricionista.

Ovsene pahuljice

Ovsene pahuljice bogate su složenim ugljenim hidratima i vlaknima, pa energiju oslobađaju postepeno. Zbog toga duže pružaju osećaj sitosti i sprečavaju nagle padove šećera u krvi koji često izazivaju umor.

Banane

Banane su odličan izvor prirodnih šećera, kalijuma i vitamina B6, koji učestvuje u pretvaranju hrane u energiju. Upravo zato često su prvi izbor sportista pre ili posle treninga.

Jaja

Jaja sadrže visokokvalitetne proteine i vitamine B grupe koji imaju važnu ulogu u proizvodnji energije. Osim toga, dugo drže sitost i pomažu da se izbegne potreba za grickalicama između obroka.

Orašasti plodovi

Bademi, orasi, lešnici i indijski orah bogati su zdravim mastima, proteinima i magnezijumom. Magnezijum je mineral koji učestvuje u brojnim procesima u organizmu, uključujući proizvodnju energije, pa njegov nedostatak može da doprinese osećaju iscrpljenosti.

Grčki jogurt

Kombinacija proteina i ugljenih hidrata čini grčki jogurt odličnim izborom za doručak ili užinu. Može da se kombinuje sa voćem ili ovsenim pahuljicama za još dugotrajniji osećaj energije.

Tamna čokolada

Tamna čokolada sa visokim procentom kakaoa sadrži antioksidanse i malu količinu prirodnog kofeina i teobromina, koji mogu da doprinesu boljoj koncentraciji i budnosti. Važno je, ipak, konzumirati je u umerenim količinama.

Lisnato zeleno povrće

Spanać, blitva i kelj bogati su gvožđem, folnom kiselinom i vitaminima koji doprinose normalnom funkcionisanju organizma. Nedostatak gvožđa jedan je od čestih uzroka hroničnog umora, pa je važno da ove namirnice redovno budu na jelovniku.

Ne zaboravite vodu

Iako nije hrana, voda je jedan od najvažnijih saveznika dobrog raspoloženja i energije. Čak i blaga dehidratacija može da izazove umor, glavobolju i pad koncentracije, zbog čega stručnjaci savetuju redovan unos tečnosti tokom dana.

Ukoliko se često osećate iscrpljeno bez obzira na ishranu i dovoljno sna, stručnjaci preporučuju da se obratite lekaru. Dugotrajan umor ponekad može biti znak nedostatka vitamina i minerala ili određenih zdravstvenih problema koji zahtevaju dodatne analize.

Spavate osam sati, a budite se iscrpljeni? Stručnjaci otkrivaju gde grešite

Mnogi veruju da je osam sati sna dovoljno da se probude odmorni i puni energije. Ipak, nije retkost da se, uprkos preporučenom trajanju sna, ujutru osećamo umorno, pospano i bezvoljno. Stručnjaci ističu da dužina sna nije jedini faktor koji utiče na njegov kvalitet.

Jedan od najčešćih razloga jeste loš kvalitet sna. Česta buđenja tokom noći, čak i ako ih se ne sećamo, mogu da prekinu prirodne faze spavanja i spreče organizam da se potpuno oporavi. Na kvalitet sna utiču buka, svetlost u prostoriji, neodgovarajuća temperatura, ali i korišćenje mobilnog telefona ili računara neposredno pre odlaska u krevet.

Stres je još jedan važan faktor. Kada smo pod pritiskom ili zabrinuti, organizam proizvodi više hormona stresa, što otežava dubok i okrepljujući san. Zbog toga se mnogi bude sa osećajem kao da uopšte nisu spavali.

Stručnjaci upozoravaju i na nepravilne navike. Odlazak na spavanje u različito vreme svakog dana može da poremeti biološki sat. Organizam najbolje funkcioniše kada postoji ustaljen ritam, pa čak i vikendom nije preporučljivo drastično menjati vreme odlaska na počinak.

Na jutarnji umor može da utiče i ishrana. Obilan obrok, alkohol ili velike količine kofeina u večernjim satima mogu da naruše kvalitet sna. Iako alkohol kod nekih ljudi izaziva pospanost, on često remeti duboke faze spavanja, zbog čega se osoba budi neispavana.

Ponekad se iza stalnog umora kriju i zdravstveni problemi. Apneja u snu, poremećaji rada štitne žlezde, anemija ili nedostatak određenih vitamina i minerala mogu da izazovu osećaj iscrpljenosti bez obzira na to koliko dugo spavate. Ako se jutarnji umor javlja duže vreme i prati ga izražena pospanost tokom dana, preporučuje se razgovor sa lekarom.

Kako biste poboljšali kvalitet sna, stručnjaci savetuju da odlazite na spavanje i budite se u isto vreme, izbegavate ekrane najmanje sat vremena pre odlaska u krevet, održavate spavaću sobu tamnom i prijatno rashlađenom, kao i da redovno budete fizički aktivni tokom dana.

Važno je zapamtiti da nije presudan samo broj sati provedenih u krevetu. Kvalitet sna, svakodnevne navike i opšte zdravstveno stanje imaju jednako važnu ulogu u tome da se probudite odmorni i spremni za novi dan.