Puštanje u rad najdužeg železničkog tunela na svetu ubrzaće teretni saobraćaj kroz Alpe, a nova pruga otvara prilike i za Srbiju

Brenerski tunel, infrastrukturni projekat vredan oko 8,5 milijardi evra (ukupno 10,5 milijardi sa pratećim radovima), spojio je 28. jula 2026. godine Austriju i Italiju. Ovo je najduži železnički tunel na svetu, sa osnovnom deonicom od 55 kilometara, a uključujući insbrušku obilaznicu ukupna dužina je 64 kilometra. Kada bude završen 2032. godine, tunel će omogućiti da se teretni saobraćaj preko Alpa preseli sa kamiona na šine, što je strateški cilj Evropske unije. Ovaj tunel menja pravila igre za tranzit robe između severne i južne Evrope, a otvara i pitanje kako će Srbija iskoristiti ove nove transportne veze.

Brenerski tunel ubrzava evropski železnički saobraćaj

Projekat je započet početkom 2000-ih godina, a radovi na pilot-tunelu krenuli su 2007. godine. Iako je bilo više odlaganja, poslednji proboj stena na dubini od oko 1.400 metara zabeležen je krajem jula 2026. godine. Do sada je iskopano približno 95 odsto tunelskog sistema, prema podacima kompanije BBT SE koja upravlja projektom. Dve glavne cevi prečnika 8,1 metar razmaknute su između 40 i 70 metara, a ispod njih se nalazi istražni tunel za geološka ispitivanja i održavanje. Kada bude pušten u saobraćaj, vreme putovanja između Insbruka i Forceze smanjiće se sa oko 80 na samo 25 minuta. Na taj način nestaje jedno od najvećih uskih grla evropske železničke mreže.

Uticaj na region i Srbiju

Brenerski tunel je deo Skandinavsko-mediteranskog koridora Transevropske transportne mreže (TEN-T), koji povezuje severne i južne luke Evrope. Pre svega, cilj je da se smanji teretni drumskog transporta i poveća železnički, što doprinosi smanjenju zagađenja i logističkih troškova. Takođe, tunel rasterećuje putnu infrastrukturu i poboljšava bezbednost. Revizijom TEN-T mreže uveden je novi koridor „Zapadni Balkan – istočni Mediteran“, koji spaja centralnu Evropu sa regionom, pa je značaj projekta direktno vezan i za Srbiju. Osim toga, od početka 2026. godine proširuje se i teretni železnički koridor Alpe – Zapadni Balkan (RFC 10), u kojem učestvuju Austrija, Slovenija, Hrvatska, Srbija i Bugarska. To omogućava bolje povezivanje balkanskog regiona sa zapadnoevropskim tržištima.

Strateški značaj za evropsku privredu

Projekat Brenerskog tunela finansiran je delom iz budžeta Evropske unije, uz učešće austrijskih i italijanskih kompanija. Kroz rad na ovom tunelu, Evropska unija testira svoju sposobnost da realizuje velike prekogranične investicije u okviru planiranih rokova i budžeta. Kao rezultat, otvara se mogućnost za nova ulaganja u Zapadni Balkan, posebno kroz TEN-T mrežu. Za Srbiju, koja se nalazi na Koridoru X, ubrzanje železničkog saobraćaja znači jeftiniji i pouzdaniji pristup evropskim tržištima, što može pozitivno uticati na izvoz i privredni rast.

Buduće prilike i izazovi

Završetak Brenerskog tunela planiran je za 2032. godinu. Do tada, region Zapadnog Balkana ima priliku da modernizuje svoju železničku infrastrukturu i poveća konkurentnost na tržištu transporta. Ipak, tempom izgradnje i administrativnim izazovima u EU, ovaj projekat pokazuje koliko je zahtevno realizovati velike infrastrukturne poduhvate. S druge strane, benefiti za privredu, ekologiju i regionalnu integraciju biće višestruki. Na taj način, Srbija i zemlje Balkana dobijaju šansu da se još snažnije uključe u evropske tokove robe i kapitala.

Automobilska fabrika uvodi letnji prekid rada od 3. do 17. avgusta, među zaposlenima do 1.000 stranih radnika

Stelantis fabrika automobila u Kragujevcu obustaviće proizvodnju zbog dvonedeljnog kolektivnog godišnjeg odmora počev od 3. avgusta. Svi radnici, njih više od 4.500, uključujući između 500 i 1.000 zaposlenih iz inostranstva, privremeno će pauzirati rad do 17. avgusta, što potvrđuje tradiciju ferragosto odmora u automobilskoj industriji. Ovu informaciju potvrdio je predsednik Samostalnog sindikata fabrike Ivan Ristić, uz napomenu da je zapošljavanje trenutno zaustavljeno, ali postoji mogućnost kasnijeg popunjavanja kadrova.

Rad u fabrici odvija se u tri smene, a tokom vikenda angažovani su radnici na određeno vreme, koji rade po 12 sati. Ovaj model omogućava fleksibilno prilagođavanje proizvodnim potrebama i održavanje kontinuiteta, posebno u periodima povećane tražnje. U kragujevačkoj fabrici proizvode se modeli „grande panda“ u električnoj, hibridnoj i benzinskoj verziji, kao i električni „citroen C3“.

Ferragosto odmor i organizacija rada

Letnji kolektivni odmor u Stelantisovoj fabrici prati italijansku tradiciju ferragosto praznika, koji se svake godine obeležava oko 15. avgusta. Ovaj period označava vreme kada većina industrijskih pogona u Italiji privremeno obustavlja rad, a radnici odlaze na godišnji odmor. Na taj način, fabrika u Kragujevcu prilagođava se korporativnoj kulturi i globalnim standardima, što doprinosi kvalitetu radne klime i produktivnosti tokom ostatka godine.

Prema rečima Ivana Ristića, broj stranih radnika u fabrici varira, ali se redovno kreće između 500 i 1.000, što ukazuje na internacionalizaciju proizvodnog procesa i potražnju za dodatnom radnom snagom. Proizvodnja tokom godine obuhvata više smena, uključujući i produžene vikend smene za privremeno angažovane radnike, što omogućava veću izlaznu proizvodnju i fleksibilnu raspodelu radnog vremena.

Proizvodni portfolio i značaj za sektor

U kragujevačkoj fabrici Stelantis proizvodi „grande panda“ u električnoj, hibridnoj i benzinskoj verziji, kao i električni „citroen C3“. Ovi modeli predstavljaju deo strategije elektrifikacije i diverzifikacije portfolija, što je u skladu sa globalnim trendovima u automobilskoj industriji. Tokom letnjeg odmora, proizvodni procesi su privremeno zaustavljeni, ali se očekuje nastavak aktivnosti odmah nakon povratka radnika na posao.

Odluka o kolektivnom odmoru ima važan uticaj na planiranje proizvodnje, logistiku i održavanje opreme. Na taj način, fabrika koristi ovaj period za servisiranje mašina i pripremu za naredni ciklus rada. Uporedo sa tim, radnici imaju priliku za odmor, što doprinosi dugoročnoj efikasnosti i smanjenju stresa na radnom mestu.

Tržišni kontekst i implikacije

Kragujevačka fabrika, deo Stelantis grupacije, prati praksu svoje matične kompanije iz Italije, čime se dodatno pozicionira kao značajan akter u regionalnoj automobilskoj industriji. Kolektivni odmor tokom ferragosta može kratkoročno uticati na tok isporuka, ali je uobičajen deo industrijskog kalendara.

Zapošljavanje velikog broja radnika iz inostranstva ukazuje na rastuću potražnju za kvalifikovanom radnom snagom i internacionalizaciju poslovanja. Zbog toga, ovakav model rada i organizacije odmora ima dugoročne pozitivne efekte na produktivnost i konkurentnost fabrike na evropskom tržištu.

Organizacija omogućila besplatne radionice i stipendije za ranjive grupe, olakšavajući pristup obrazovanju i tržištu rada

SOS Dečija sela Srbija kroz Centar „Jaki mladi“ obezbeđuje podršku mladima iz ranjivih društvenih grupa. Ove aktivnosti uključuju karijerno savetovanje, psihosocijalnu pomoć i radionice koje pomažu mladima da se lakše uključe na tržište rada. Takav pristup posebno je važan za one čiji razvoj, bezbednost ili dobrobit mogu biti ugroženi siromaštvom, prekidom školovanja ili neadekvatnim staranjem roditelja.

Podrška mladima kroz radionice i stipendije

Kroz Centar „Jaki mladi“, SOS Dečija sela Srbija nudi besplatne radionice i savetovanje, kao i mogućnost povezivanja sa kompanijama koje dodeljuju stipendije. To je omogućilo mladima poput Aleksandra Milanovića da pruže otpor teškim životnim okolnostima i steknu obrazovanje. Aleksandar je odrastao bez stabilne porodične podrške, radio je razne poslove i borio se za osnovne životne uslove. Međutim, njegova odluka da se obrati organizaciji pokazala se ključnom za njegov napredak. Kao rezultat, kroz radionice je dobio priliku da razgovara o svojim izazovima i pronađe rešenja za budućnost. Takođe, dobio je stipendiju koja mu je omogućila da upiše željeni fakultet i nastavi studije bez finansijskog pritiska.

Ekonomija solidarnosti i jačanje tržišta rada

Organizacije poput SOS Dečija sela Srbija igraju značajnu ulogu u razvoju ekonomije solidarnosti. Na taj način pomažu mladima da steknu veštine potrebne za zapošljavanje i smanjuju rizik od siromaštva. Aleksandar je, zahvaljujući mentorstvu i podršci, upisao Fakultet primenjenih umetnosti kao samofinansirajući student. Uz dodatnu pomoć fondacije i partnera koji dodeljuju stipendije, uspeo je da završi prvu godinu i pređe na budžetsko finansiranje studija. S druge strane, njegova priča pokazuje kako dostupnost besplatnih radionica i finansijske podrške može direktno uticati na smanjenje nezaposlenosti među mladima iz osetljivih grupa.

Psihosocijalna podrška i dugoročni efekti

Aleksandar sada kao edukator pomaže drugima da prepoznaju sopstvene mogućnosti i pronađu rešenja za izazove sa kojima se suočavaju. „Mladi sa kojima radim ne moraju ništa da kažu, dovoljan je pogled ili ćutanje da prepoznam šta ih muči“, ističe on. Takođe, organizacija ne uslovljava podršku i ne očekuje ništa zauzvrat. To doprinosi izgradnji poverenja i motiviše mlade da istraju u obrazovanju i traženju posla. Na kraju, slučaj SOS Dečija sela Srbija ilustruje kako ulaganje u socijalne programe i obrazovanje može imati direktan uticaj na jačanje tržišta rada i smanjenje ekonomskih nejednakosti.