Sahrana Vladimira Jelića biće održana 3. novembra u Ravnom Selu, posle opela u hramu Svetog Nikolaja.

Vest o smrti Vladimira Jelića, upravnika Patrijaršijskog dvora u Beogradu, potresla je javnost. On je preminuo 30. oktobra 2026. godine, nakon što je zadobio teške povrede u požaru na Vračaru 23. oktobra. Tokom požara, pokušao je da iz stana zahvaćenog vatrenom stihijom izvuče decu i na tom herojskom činu zadobio ozbiljne opekotine koje su zahvatile oko 30 odsto njegovog tela. Pored opekotina na rukama, leđima i glavi, pretrpeo je i ozbiljna oštećenja pluća zbog udisanja dima.

Detalji ispraćaja Vladimira Jelića

Sveta zaupokojena liturgija povodom upokojenja Vladimira Jelića biće služena 3. novembra, u utorak, u hramu Svetog Nikolaja u Ravnom Selu, sa početkom u 9 časova. Nakon liturgije, opelo će biti održano istog dana u 12 časova, takođe u hramu, dok je sahrana zakazana za lokalno groblje u Ravnom Selu. Ove informacije objavila je Srpska pravoslavna crkva na svom zvaničnom sajtu. Time je porodici, prijateljima i vernicima omogućeno da odaju poslednju počast čoveku koji je život posvetio služenju i pomoći drugima.

Život i rad Vladimira Jelića

Vladimir Jelić bio je dugogodišnji i posvećeni radnik Srpske pravoslavne crkve. Tokom karijere bio je blizak saradnik patrijarha Irineja, a kasnije i sadašnjeg poglavara SPC, patrijarha Porfirija. Kao ipođakon, bio je deo liturgijske zajednice okupljene oko Pravoslavne misionarske škole pri Hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu. Njegov doprinos zajednici prepoznat je i cenjen među vernicima, a njegova požrtvovanost ostavila je snažan trag.

Porodica i nasleđe

Iza Jelića ostali su supruga Ivana i četvoro dece: Andrej, Irina, Milica i Marko. Njegova smrt ostavila je prazninu ne samo u porodici, već i u široj crkvenoj i društvenoj zajednici. Mnogi ga pamte kao čoveka velikog srca i spremnosti da pomogne drugima, što je pokazao i u poslednjim trenucima života, rizikujući sve da bi spasao decu iz požara.

Zahvaljujući njegovom radu i požrtvovanosti, Vladimir Jelić će ostati upamćen kao primer hrabrosti i nesebičnosti. Njegov ispraćaj biće prilika da se svi koji su ga poznavali oproste od čoveka koji je svojim delima inspirisao mnoge.

Boško Sekulović priveden zajedno sa Markom Kričakom zbog sumnje na zloupotrebu položaja tokom istrage ubistva u Beogradu.

Načelnik Službe za suzbijanje kriminala Boško Sekulović priveden je jutros iz zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova. Hapšenje je sprovedeno u okviru istrage koja se odnosi na postupanje tokom istrage ubistva Aleksandra Nešovića. Pored Sekulovića, uhapšen je i načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak.

Prema navodima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Sekulović i Kričak sumnjiče se za zloupotrebu službenog položaja u vezi sa istragom teškog ubistva koje se dogodilo 12. maja u restoranu “27” na Senjaku, kada je život izgubio Aleksandar Nešović.

Detalji optužbi protiv načelnika

Tužilaštvo navodi da su Sekulović i Kričak, svojim postupanjem od 12. maja do 3. juna, prouzrokovali štetu i povredili prava bivšeg načelnika Policijske uprave za grad Beograd, Veselina Milića. Sekulović je 15. maja podneo krivičnu prijavu protiv Saše V., osumnjičenog za teško ubistvo, ali je u prijavu uključio i više osoba, među kojima i Veselina Milića. Prijava ih tereti za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela i neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca.

Međutim, postoje sumnje da je Sekulović u trenutku prijavljivanja znao da je Milić napustio restoran “27” pre nego što se Aleksandar Nešović vratio u lokal. Ove tvrdnje potkrepljuju službene beleške o razgovorima sa građanima i snimci sigurnosnih kamera iz istrage.

Postupci tokom istrage ubistva na Senjaku

Tužilaštvo tvrdi da Sekulović nije odmah postupio po nalogu tužioca da hard-diskove, CD-ove sa snimcima i mobilne telefone Veselina Milića preda Kriminalističko-istražnoj grupi Vojne policije na pretresanje i veštačenje. Dokazi su dostavljeni tek 22. maja, i to nepropisno upakovani u dve papirne kese.

Takođe, postoji sumnja da je Marko Kričak usmeno odobrio podnošenje krivične prijave, iako je bio upoznat sa dokazima koji su ukazivali na drugačije činjenično stanje. Uprkos nalozima, mobilni telefoni Veselina Milića nisu blagovremeno dostavljeni na veštačenje.

Nastavak procesa i značaj slučaja

Veselin Milić biće pred sudom 9. novembra zbog dva krivična dela: neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, kao i falsifikovanje službene isprave. Ova optužba povezana je sa ubistvom Aleksandra Nešovića Bajom u restoranu “27”.

Ovaj slučaj izazvao je pažnju javnosti zbog uključenosti visokih policijskih funkcionera. Postupci tokom istrage ubistva na Senjaku, kao i način na koji su vođeni, pod lupom su nadležnih organa, što dodatno naglašava značaj ove istrage za rad policije i pravosuđa.

Načelnici UKP i SSK u Beogradu uhapšeni su zbog sumnje na zloupotrebu položaja i zlostavljanje tokom istrage ubistva.

Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo je detalje nakon što su policijski službenici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije uhapsili načelnika Uprave kriminalističke policije, Marka Kričaka, i načelnika Službe za suzbijanje kriminala, Boška Sekulovića. Hapšenje je sprovedeno po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije. Načelnici su osumnjičeni za zloupotrebu položaja i zlostavljanje tokom istrage teškog ubistva u restoranu „27“.

Optužbe protiv načelnika UKP i SSK

Istraga navodi da su M.K. i B.S. kao službena lica MUP RS od 12. maja do 3. juna, prekoračenjem i iskorišćavanjem službenog položaja, kao i nevršenjem dužnosti, naneli štetu bivšem načelniku PU za grad Beograd, V.M.. Oštećeni je bio deo postupka povodom krivičnog dela teško ubistvo na štetu A.N. koje se dogodilo 12. maja u restoranu „27“. Takođe, postoji sumnja da je M.K. 16. maja, zajedno sa drugim NN policajcima, u prostorijama UKP zlostavljao i mučio oštećenog N.L..

U krivičnoj prijavi M.K. se tereti za zloupotrebu službenog položaja i zlostavljanje, dok se B.S. tereti za zloupotrebu službenog položaja. Pored toga, postoje osnovi sumnje da je B.S. 15. maja sastavio krivičnu prijavu protiv Saše V. zbog teškog ubistva na štetu A.N., iako je znao da je V.M. pre ubistva napustio restoran, što su potvrđivale službene beleške i izveštaji drugih lica.

Postupanje sa dokazima i detalji istrage

Prijava B.S. nije sadržala podatke sa sigurnosnih kamera, iako su snimci oduzeti i ukazivali da je V.M. napustio restoran pre zločina. Hard-diskovi i CD-ovi sa snimcima, kao i mobilni telefoni V.M., nisu odmah predati Kriminalističko-istražnoj grupi Vojne policije, kako je nalagao tužilac, već su predati tek 22. maja, uz nepropisno pakovanje.

Pored toga, M.K. je, prema sumnjama, usmeno odobrio podnošenje prijave tužilaštvu, iako je bio upoznat sa njenim sadržajem i imao komunikaciju sa glavnim tužiocem. Iako je nalog za predaju mobilnih telefona izdat 17. maja, on je ispunjen tek 21. maja, posle više ponovljenih naloga tužioca.

Sumnje na zlostavljanje i dalji koraci

Prema navodima, M.K. je 16. maja, između 2 i 3 časa, u prostorijama UKP zlostavljao N.L. zajedno sa NN policijskim službenicima. Oštećeni je, prvo, bio udaran u glavu, zatim mu je stavljena kapuljača, a potom su mu skinuli čarape i tukli ga kaišem po tabanima i leđima. Zbog ovoga je zadobio lake telesne povrede, uključujući hematome na nozi i stopalu.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i biće privedeni na saslušanje u VJT u Beogradu.

Izjava glavnog tužioca i pozadina slučaja

Glavni javni tužilac VJT u Beogradu, Nenad Stefanović, izjavio je da ovaj slučaj nije povezan sa izbornim procesima ili rezultatima parlamentarnih izbora. Kako je naveo, tužilaštvo je predistražne radnje u ovom predmetu započelo još u maju, kada su primećene opstrukcije u radu postupajućih tužilaca. Ceo slučaj izazvao je pažnju javnosti zbog načina na koji su dokazi tretirani i zbog sumnji u prekoračenje ovlašćenja policijskih službenika.