Švajcarska banka ostvarila rast prihoda na 13,7 milijardi dolara, dok Danon i Kering beleže pozitivan kvartalni trend

UBS, švajcarska investiciona banka, objavila je da je neto dobit u drugom kvartalu 2026. godine porasla za 17 odsto, dostigavši 2,8 milijardi dolara. Neto rezultat za ovaj period premašio je očekivanja analitičara, zahvaljujući rastu prihoda i nastavku integracije nekadašnje banke Kredi Svis. Prihodi banke porasli su 13 odsto na 13,7 milijardi dolara, dok su troškovi rasli sporije, 2,4 odsto i sada iznose 9,99 milijardi dolara.

Prihodi UBS banke i efikasnost poslovanja

Dobit pre oporezivanja iznosila je 3,59 milijardi dolara, što predstavlja rast od 64 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prilagođena dobit pre poreza, bez troškova restrukturiranja, iznosila je 3,89 milijardi dolara. Odnos troškova i prihoda, važan pokazatelj efikasnosti banke, iznosi 72,9 odsto, odnosno 70 odsto na prilagođenoj osnovi. Kao rezultat toga, UBS potvrđuje vodeću poziciju među evropskim bankama po profitabilnosti i optimizaciji resursa. Najvažniji segment poslovanja, globalno upravljanje imovinom, beleži snažan rast. U ovom segmentu banka je privukla 35,5 milijardi dolara novih sredstava klijenata, čime je ukupna imovina pod upravljanjem sredinom godine dostigla 7,3 biliona dolara (bilion je hiljadu milijardi).

Rast prihoda kod Danona i povratak Keringa na rast

Danon, francuska prehrambena kompanija, zabeležila je rast prihoda od 4,2 odsto u drugom kvartalu 2026. godine. Prihodi su dostigli 7,2 milijarde evra zahvaljujući rastu prodaje i blagom povećanju cena. Posmatrano po regionima, prodaja je u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi porasla 3,6 odsto, dok je najbrži rast ostvaren u Azijsko-pacifičkom regionu, 5,2 odsto, pre svega zbog dobre prodaje adaptiranog mleka za bebe u Kini i flaširane vode. Prihodi Danona za prvih šest meseci 2026. godine iznose 13,94 milijarde evra, što je organski rast od 3,5 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Operativna marža povećana je na 13,3 odsto.

Pozitivan trend kod Keringa i implikacije za tržište

Kering, francuski konglomerat luksuzne robe, ostvario je povratak rastu u drugom kvartalu 2026. godine. Prihod je porastao za 1 odsto na 3,65 milijardi evra, što predstavlja organski rast od 2 odsto na uporedivoj osnovi. Ovaj rezultat je nadmašio očekivanja analitičara koji su prognozirali organski rast od 1,4 odsto. Kering je zabeležio prvi rast uporedive prodaje u poslednje tri godine. Ključni brend kompanije, Guči, smanjio je pad organske prodaje na 2 odsto, što je bolje od pada od 8 odsto u prethodnom kvartalu i povoljnije od procena analitičara. Kompanija je u prvoj polovini godine zatvorila 84 neprofitabilne prodavnice, u okviru plana za optimizaciju mreže. Rukovodstvo Keringa potvrdilo je godišnje ciljeve za 2026. godinu, koji predviđaju povratak rastu i unapređenje profitabilnosti. Izvršni direktor Luka de Meo upozorio je da oporavak neće biti pravolinijski i da bi treći kvartal mogao biti na istom nivou kao prethodni. Kao rezultat, vodeće evropske kompanije iz finansijskog, prehrambenog i luksuznog sektora pokazuju otpornost na izazove globalnog tržišta, potvrđujući pozitivne trendove za investitore i akcionare.

Automobilska fabrika uvodi letnji prekid rada od 3. do 17. avgusta, među zaposlenima do 1.000 stranih radnika

Stelantis fabrika automobila u Kragujevcu obustaviće proizvodnju zbog dvonedeljnog kolektivnog godišnjeg odmora počev od 3. avgusta. Svi radnici, njih više od 4.500, uključujući između 500 i 1.000 zaposlenih iz inostranstva, privremeno će pauzirati rad do 17. avgusta, što potvrđuje tradiciju ferragosto odmora u automobilskoj industriji. Ovu informaciju potvrdio je predsednik Samostalnog sindikata fabrike Ivan Ristić, uz napomenu da je zapošljavanje trenutno zaustavljeno, ali postoji mogućnost kasnijeg popunjavanja kadrova.

Rad u fabrici odvija se u tri smene, a tokom vikenda angažovani su radnici na određeno vreme, koji rade po 12 sati. Ovaj model omogućava fleksibilno prilagođavanje proizvodnim potrebama i održavanje kontinuiteta, posebno u periodima povećane tražnje. U kragujevačkoj fabrici proizvode se modeli „grande panda“ u električnoj, hibridnoj i benzinskoj verziji, kao i električni „citroen C3“.

Ferragosto odmor i organizacija rada

Letnji kolektivni odmor u Stelantisovoj fabrici prati italijansku tradiciju ferragosto praznika, koji se svake godine obeležava oko 15. avgusta. Ovaj period označava vreme kada većina industrijskih pogona u Italiji privremeno obustavlja rad, a radnici odlaze na godišnji odmor. Na taj način, fabrika u Kragujevcu prilagođava se korporativnoj kulturi i globalnim standardima, što doprinosi kvalitetu radne klime i produktivnosti tokom ostatka godine.

Prema rečima Ivana Ristića, broj stranih radnika u fabrici varira, ali se redovno kreće između 500 i 1.000, što ukazuje na internacionalizaciju proizvodnog procesa i potražnju za dodatnom radnom snagom. Proizvodnja tokom godine obuhvata više smena, uključujući i produžene vikend smene za privremeno angažovane radnike, što omogućava veću izlaznu proizvodnju i fleksibilnu raspodelu radnog vremena.

Proizvodni portfolio i značaj za sektor

U kragujevačkoj fabrici Stelantis proizvodi „grande panda“ u električnoj, hibridnoj i benzinskoj verziji, kao i električni „citroen C3“. Ovi modeli predstavljaju deo strategije elektrifikacije i diverzifikacije portfolija, što je u skladu sa globalnim trendovima u automobilskoj industriji. Tokom letnjeg odmora, proizvodni procesi su privremeno zaustavljeni, ali se očekuje nastavak aktivnosti odmah nakon povratka radnika na posao.

Odluka o kolektivnom odmoru ima važan uticaj na planiranje proizvodnje, logistiku i održavanje opreme. Na taj način, fabrika koristi ovaj period za servisiranje mašina i pripremu za naredni ciklus rada. Uporedo sa tim, radnici imaju priliku za odmor, što doprinosi dugoročnoj efikasnosti i smanjenju stresa na radnom mestu.

Tržišni kontekst i implikacije

Kragujevačka fabrika, deo Stelantis grupacije, prati praksu svoje matične kompanije iz Italije, čime se dodatno pozicionira kao značajan akter u regionalnoj automobilskoj industriji. Kolektivni odmor tokom ferragosta može kratkoročno uticati na tok isporuka, ali je uobičajen deo industrijskog kalendara.

Zapošljavanje velikog broja radnika iz inostranstva ukazuje na rastuću potražnju za kvalifikovanom radnom snagom i internacionalizaciju poslovanja. Zbog toga, ovakav model rada i organizacije odmora ima dugoročne pozitivne efekte na produktivnost i konkurentnost fabrike na evropskom tržištu.

Organizacija omogućila besplatne radionice i stipendije za ranjive grupe, olakšavajući pristup obrazovanju i tržištu rada

SOS Dečija sela Srbija kroz Centar „Jaki mladi“ obezbeđuje podršku mladima iz ranjivih društvenih grupa. Ove aktivnosti uključuju karijerno savetovanje, psihosocijalnu pomoć i radionice koje pomažu mladima da se lakše uključe na tržište rada. Takav pristup posebno je važan za one čiji razvoj, bezbednost ili dobrobit mogu biti ugroženi siromaštvom, prekidom školovanja ili neadekvatnim staranjem roditelja.

Podrška mladima kroz radionice i stipendije

Kroz Centar „Jaki mladi“, SOS Dečija sela Srbija nudi besplatne radionice i savetovanje, kao i mogućnost povezivanja sa kompanijama koje dodeljuju stipendije. To je omogućilo mladima poput Aleksandra Milanovića da pruže otpor teškim životnim okolnostima i steknu obrazovanje. Aleksandar je odrastao bez stabilne porodične podrške, radio je razne poslove i borio se za osnovne životne uslove. Međutim, njegova odluka da se obrati organizaciji pokazala se ključnom za njegov napredak. Kao rezultat, kroz radionice je dobio priliku da razgovara o svojim izazovima i pronađe rešenja za budućnost. Takođe, dobio je stipendiju koja mu je omogućila da upiše željeni fakultet i nastavi studije bez finansijskog pritiska.

Ekonomija solidarnosti i jačanje tržišta rada

Organizacije poput SOS Dečija sela Srbija igraju značajnu ulogu u razvoju ekonomije solidarnosti. Na taj način pomažu mladima da steknu veštine potrebne za zapošljavanje i smanjuju rizik od siromaštva. Aleksandar je, zahvaljujući mentorstvu i podršci, upisao Fakultet primenjenih umetnosti kao samofinansirajući student. Uz dodatnu pomoć fondacije i partnera koji dodeljuju stipendije, uspeo je da završi prvu godinu i pređe na budžetsko finansiranje studija. S druge strane, njegova priča pokazuje kako dostupnost besplatnih radionica i finansijske podrške može direktno uticati na smanjenje nezaposlenosti među mladima iz osetljivih grupa.

Psihosocijalna podrška i dugoročni efekti

Aleksandar sada kao edukator pomaže drugima da prepoznaju sopstvene mogućnosti i pronađu rešenja za izazove sa kojima se suočavaju. „Mladi sa kojima radim ne moraju ništa da kažu, dovoljan je pogled ili ćutanje da prepoznam šta ih muči“, ističe on. Takođe, organizacija ne uslovljava podršku i ne očekuje ništa zauzvrat. To doprinosi izgradnji poverenja i motiviše mlade da istraju u obrazovanju i traženju posla. Na kraju, slučaj SOS Dečija sela Srbija ilustruje kako ulaganje u socijalne programe i obrazovanje može imati direktan uticaj na jačanje tržišta rada i smanjenje ekonomskih nejednakosti.