Emocije, gubitak smisla i stres iz medija mogu povećati rizik od srčanih bolesti

Srčane bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti među ženama širom sveta. Prema rečima Jevgenija Čazova, jednog od najpoznatijih ruskih kardiologa, tri svakodnevne navike direktno utiču na zdravlje srca kod žena. Način na koji upravljate emocijama, vaša svakodnevna rutina i izloženost lošim vestima često mogu biti podjednako važni kao i ishrana. Zato je važno prepoznati ove navike na vreme i usmeriti se na njihovo menjanje.

Međutim, mnoge žene često zanemaruju uticaj stresa i emotivnog nezadovoljstva. Nažalost, istraživanja pokazuju da više od 30 odsto žena u Srbiji ima povišen krvni pritisak, što dodatno povećava rizik od srčanog udara. Zbog toga je od ključne važnosti da žene svih uzrasta obrate pažnju na faktore koji utiču na zdravlje srca.

Kako negativne emocije utiču na zdravlje srca kod žena

Pre svega, Jevgenij Čazov ističe da zavist, ogorčenost i želja za osvetom mogu postepeno narušiti zdravlje srca kod žena. Dugotrajna negativna osećanja uzrokuju stalnu napetost u telu. Kao rezultat, dolazi do povišenog krvnog pritiska i ubrzanog rada srca. Takođe, hronični stres izazvan ovim emocijama povećava rizik od ozbiljnih srčanih problema.

S druge strane, žene koje uspevaju da oproste i oslobode se negativnih osećanja često imaju bolji krvni pritisak i manje tegoba sa srcem. “Dugotrajno nezadovoljstvo i ljutnja mogu biti jednako opasni kao i nezdrava ishrana,” naglašava Jevgenij Čazov.

Gubitak životnog smisla i povlačenje iz društva

Osim toga, gubitak životnog smisla igra veliku ulogu u razvoju srčanih bolesti kod žena. Kada žena nema razlog da ustane iz kreveta, često dolazi do smanjenja motivacije. Povlačenje iz društva i usamljenost pojačavaju osećaj besmisla. Na taj način, smanjenje životne radosti povećava rizik od bolesti srca.

“Čovek kome dan nema smisla češće pati od zdravstvenih problema,” objašnjava Jevgenij Čazov. Posebno u starijim godinama, važno je ostati aktivan i pronaći rutinu koja donosi zadovoljstvo.

Stres iz medija i saveti za očuvanje srca

U međuvremenu, stalna izloženost lošim vestima preko televizije i društvenih mreža može pogoršati stres. Pored toga, višak negativnih informacija otežava opuštanje i remeti san. Ipak, postavljanje granica u korišćenju medija pomaže ženama da sačuvaju emocionalnu ravnotežu. Na kraju, važno je osloboditi se starih sukoba i naći aktivnosti koje donose smisao svakodnevici. Druženje, čitanje i briga o porodici mogu doprineti boljem psihičkom zdravlju. Takođe, ograničite vreme provedeno uz uznemirujuće vesti kako biste smanjile stres i poboljšale kvalitet sna.

“Dugovečnost ne zavisi od jedne namirnice, već od toga kako živimo svaki dan”, kaže Jevgenij Čazov. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pravilno čuvanje paštete sprečava zdravstvene rizike, posebno za porodice sa decom i trudnicama

Otvorena pašteta u frižideru je česta u mnogim domaćinstvima, ali malo žena zna koliko dana zaista ostaje bezbedna za jelo. Mnoge mame, ali i žene koje vode računa o ishrani porodice, često se zapitaju kako sprečiti zdravstvene probleme zbog pogrešnog čuvanja ovog proizvoda. Zbog toga je važno znati jednostavna pravila koja mogu zaštititi zdravlje najbližih.

Zašto je važno znati koliko dana otvorena pašteta u frižideru ostaje bezbedna

Pre svega, pogrešno je oslanjati se samo na miris ili izgled hrane, jer opasne bakterije kao što su listerija ili salmonela mogu se razviti i pre nego što pašteta promeni boju ili miris. Zbog toga, stručnjaci za bezbednost hrane preporučuju jasno određene rokove. Takođe, konzumiranje paštete koja je duže stajala može izazvati ozbiljne probavne tegobe, naročito kod dece, trudnica i starijih osoba. Štaviše, žene su često te koje donose odluke o ishrani porodice, pa im ove informacije mogu pomoći da izbegnu nepotrebne rizike.

Pravila čuvanja i trajanje otvorene paštete u frižideru

Industrijski proizvedena pašteta, prema deklaraciji, treba da se iskoristi u roku od tri dana nakon otvaranja, čak i ako je rok na ambalaži duži. Osim toga, domaća pašteta traje najviše tri do četiri dana, ali je neophodno odmah je staviti u frižider na temperaturu do 4 stepena. S druge strane, produženo čuvanje povećava rizik od razvoja bakterija, čak i ako pašteta izgleda ispravno. Na kraju, važno je ne koristiti “test probanja” jer opasne bakterije često ne menjaju ukus ili miris hrane.

Šta žene mogu da urade da spreče zdravstvene probleme

Pored toga, savetuje se da odmah po otvaranju paštete zapišete datum na pakovanju. Tako ćete lako pratiti koliko je dana prošlo i smanjiti rizik od konzumiranja pokvarene hrane. Ako pašteta ostane van frižidera duže od dva sata, najbolje je da je bacite, bez obzira na to kako izgleda. Takođe, redovno proveravajte temperaturu u frižideru i čuvajte paštetu u dobro zatvorenoj posudi. Na taj način smanjujete kontakt sa vazduhom i usporavate razvoj štetnih mikroorganizama.

Mišljenje stručnjaka: Koliko dana otvorena pašteta u frižideru ostaje bezbedna

Dr Jelena Petrović, specijalista higijene, ističe: “Najveći rizik dolazi iz navike da se ispravnost hrane procenjuje samo na osnovu mirisa i izgleda. Bakterije koje mogu izazvati ozbiljna trovanja često ne daju nikakve vizuelne ili olfaktorne znakove. Otvorena pašteta u frižideru treba da se iskoristi najkasnije u roku od tri dana. Ako niste sigurni koliko je stajala, savetujem da je ipak ne konzumirate.”

Važnost prevencije za zdravlje porodice

Konačno, pažljivo čuvanje hrane ne odnosi se samo na ukus, već i na zdravlje. Deca, trudnice i starije osobe su posebno osetljive na trovanje hranom, a posledice mogu biti ozbiljne. Zbog toga, redovno proveravajte rokove, čuvajte hranu na odgovarajućoj temperaturi i ne rizikujte sa namirnicama u koje niste sigurni. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjaci savetuju ženama da na prve simptome reaguju odmah, jer pravovremeno lečenje često sprečava komplikacije i hirurški zahvat.

Mnoge žene suočavaju se sa problemom hemoroidi i analne fistule, a često ne znaju kada je vreme da potraže pomoć ili razmišljaju o operaciji. Ova stanja zahvataju žene svih uzrasta, posebno one koje zbog stida ili straha odlažu odlazak kod lekara. Međutim, rana dijagnostika hemoroidi i analne fistule može sprečiti ozbiljne komplikacije i omogućiti lečenje bez operacije. Pre svega, simptomi poput krvarenja, bola ili neprijatnosti u analnoj regiji ukazuju na potrebu za stručnim pregledom.

Prema rečima dr Predraga Đorđevića, specijaliste opšte hirurgije, žene često dolaze kod lekara tek kada simptomi postanu izraženi i utiču na svakodnevni život. “Odlaganjem pregleda gubi se dragoceno vreme u kojem bi konzervativne metode i minimalno invazivne procedure mogle da daju odličan rezultat i poštede pacijentkinju nepotrebne patnje i operacije”, ističe dr Đorđević.

Simptomi hemoroidi i analne fistule koje žene ne bi smele zanemariti

Iako hemoroidi izazivaju svrab, peckanje, bol i krvarenje, isti simptomi mogu ukazivati i na druga stanja. Takođe, produženo rektalno krvarenje, promena u pražnjenju creva ili neobjašnjiv gubitak težine zahtevaju hitan pregled. S druge strane, pravovremeni odgovor na simptome hemoroidi i analne fistule može omogućiti lečenje jednostavnim merama. Dr Đorđević upozorava: “Simptomi poput svraba, peckanja, bola i posebno krvarenja zaista jesu karakteristični za hemoroide, ali nikako nisu rezervisani samo za njih. Iza potpuno istih tegoba mogu da se kriju i druga, znatno ozbiljnija oboljenja, od analnih fisura i infekcija, do polipa i malignih tumora debelog creva i anusa.”

Kada je operacija zaista potrebna kod hemoroidi i analne fistule

Žene često strahuju da dijagnoza automatski znači operaciju. Međutim, u većini slučajeva, posebno kada se problem otkrije rano, moguće je izbeći hirurški zahvat. Prve dve faze bolesti obično se leče promenama životnih navika, pravilnom ishranom i odgovarajućim preparatima. Kako objašnjava dr Đorđević: “Operacija nikako nije neminovnost za svakoga ko ima hemoroide. Daleko od toga. Izbor lečenja zavisi isključivo od stadijuma bolesti, koji se utvrđuje detaljnim proktološkim pregledom (anoskopijom).” Samo kod uznapredovalih slučajeva lekar može predložiti minimalno invazivne ili klasične hirurške metode.

Praktični saveti i prevencija za žene

Osim redovnih pregleda, žene mogu same smanjiti rizik od razvoja hemoroidi i analne fistule. Povećajte unos vlakana kroz ishranu, pijte dovoljno tečnosti i održavajte fizičku aktivnost. Takođe, izbegavajte preterano naprezanje tokom pražnjenja creva. Konačno, svako produženo krvarenje ili bol u analnoj regiji zahteva hitan savet lekara. Pravovremena briga o zdravlju sprečava komplikacije i čuva kvalitet života. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.