Emocije, gubitak smisla i stres iz medija mogu povećati rizik od srčanih bolesti

Srčane bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti među ženama širom sveta. Prema rečima Jevgenija Čazova, jednog od najpoznatijih ruskih kardiologa, tri svakodnevne navike direktno utiču na zdravlje srca kod žena. Način na koji upravljate emocijama, vaša svakodnevna rutina i izloženost lošim vestima često mogu biti podjednako važni kao i ishrana. Zato je važno prepoznati ove navike na vreme i usmeriti se na njihovo menjanje.

Međutim, mnoge žene često zanemaruju uticaj stresa i emotivnog nezadovoljstva. Nažalost, istraživanja pokazuju da više od 30 odsto žena u Srbiji ima povišen krvni pritisak, što dodatno povećava rizik od srčanog udara. Zbog toga je od ključne važnosti da žene svih uzrasta obrate pažnju na faktore koji utiču na zdravlje srca.

Kako negativne emocije utiču na zdravlje srca kod žena

Pre svega, Jevgenij Čazov ističe da zavist, ogorčenost i želja za osvetom mogu postepeno narušiti zdravlje srca kod žena. Dugotrajna negativna osećanja uzrokuju stalnu napetost u telu. Kao rezultat, dolazi do povišenog krvnog pritiska i ubrzanog rada srca. Takođe, hronični stres izazvan ovim emocijama povećava rizik od ozbiljnih srčanih problema.

S druge strane, žene koje uspevaju da oproste i oslobode se negativnih osećanja često imaju bolji krvni pritisak i manje tegoba sa srcem. “Dugotrajno nezadovoljstvo i ljutnja mogu biti jednako opasni kao i nezdrava ishrana,” naglašava Jevgenij Čazov.

Gubitak životnog smisla i povlačenje iz društva

Osim toga, gubitak životnog smisla igra veliku ulogu u razvoju srčanih bolesti kod žena. Kada žena nema razlog da ustane iz kreveta, često dolazi do smanjenja motivacije. Povlačenje iz društva i usamljenost pojačavaju osećaj besmisla. Na taj način, smanjenje životne radosti povećava rizik od bolesti srca.

“Čovek kome dan nema smisla češće pati od zdravstvenih problema,” objašnjava Jevgenij Čazov. Posebno u starijim godinama, važno je ostati aktivan i pronaći rutinu koja donosi zadovoljstvo.

Stres iz medija i saveti za očuvanje srca

U međuvremenu, stalna izloženost lošim vestima preko televizije i društvenih mreža može pogoršati stres. Pored toga, višak negativnih informacija otežava opuštanje i remeti san. Ipak, postavljanje granica u korišćenju medija pomaže ženama da sačuvaju emocionalnu ravnotežu. Na kraju, važno je osloboditi se starih sukoba i naći aktivnosti koje donose smisao svakodnevici. Druženje, čitanje i briga o porodici mogu doprineti boljem psihičkom zdravlju. Takođe, ograničite vreme provedeno uz uznemirujuće vesti kako biste smanjile stres i poboljšale kvalitet sna.

“Dugovečnost ne zavisi od jedne namirnice, već od toga kako živimo svaki dan”, kaže Jevgenij Čazov. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjaci predlažu praćenje zdravlja srca tokom svih životnih faza i nude praktične savete za prevenciju

Nove smernice za zdravlje srca kod žena objavili su vodeći zdravstveni stručnjaci krajem oktobra. Ove preporuke menjaju način na koji se prati i sprečava kardiovaskularne bolesti kod žena, koje su i dalje najčešći uzrok smrti među ženskom populacijom širom sveta. Statistika pokazuje da bolesti srca godišnje odnose više života žena nego karcinom dojke i pluća zajedno. Zbog toga je jasno zašto su nove smernice za zdravlje srca kod žena važne za svaku čitateljku.

Pre svega, stručnjaci iz institucija kao što su Američko udruženje za srce, zajedno sa pedijatrima i ginekolozima, usvojili su okvir koji prepoznaje promene rizika kroz sve faze života žene. Ovaj pristup prati zdravlje srca od puberteta, preko trudnoće i menopauze, pa sve do starijeg doba. Tako lekari mogu pravovremeno otkriti kada se povećava rizik za bolesti poput infarkta ili moždanog udara.

Kako nove smernice za zdravlje srca kod žena utiču na prevenciju

Zapravo, period trudnoće donosi specifične izazove. Tada se mogu javiti stanja poput povišenog krvnog pritiska (hipertenzija), koji kasnije može povećati šanse za razvoj bolesti srca. Osim toga, menopauza je još jedan period kada se rizik dodatno menja. S druge strane, praćenje holesterola, krvnog pritiska i telesne težine kroz sve ove faze omogućava ženama i njihovim lekarima da ranije prepoznaju i reše potencijalne probleme.

Pored toga, stručnjaci naglašavaju da žene često ne prepoznaju simptome bolesti srca na vreme. Umor, bol u grudima ili otežano disanje mogu biti prvi znakovi da je srce ugroženo. Kao rezultat, rana prevencija i edukacija postaju ključne.

Šta nove smernice za zdravlje srca kod žena znače za čitateljke

„Ovo je promena koju smo dugo čekali“, kaže dr Nicole Weinberg, kardiološkinja. Ona ističe: „Sada jasno prepoznajemo da žensko srce prolazi kroz više faza i da se rizici ne javljaju samo u zrelim godinama.“ Pre svega, svaka žena može zajedno sa svojim lekarom razviti individualan plan prevencije na osnovu ličnih faktora rizika.

Međutim, edukacija i otvoren razgovor sa zdravstvenim radnicima ostaju presudni. „Važno je da svaka žena zna svoje vrednosti krvnog pritiska i holesterola i da otvoreno razgovara sa lekarom o svom riziku“, naglašava dr Weinberg. Pored toga, ona podseća da simptomi bolesti srca kod žena mogu biti drugačiji nego kod muškaraca.

Praktični saveti za očuvanje zdravlja srca kod žena

U međuvremenu, prevencija i dalje ostaje najvažniji korak. Redovno vežbanje, izbalansirana ishrana, izbegavanje pušenja i kontrola stresa mogu značajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Takođe, redovno proveravajte krvni pritisak, nivo šećera i holesterola. Ako imate članove porodice sa srčanim bolestima ili primetite simptome kao što su umor ili bol u grudima, što pre razgovarajte sa svojim lekarom.

Na kraju, nove smernice za zdravlje srca kod žena omogućavaju da svaka žena postane aktivna u očuvanju svog zdravlja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pravilno čuvanje paštete sprečava zdravstvene rizike, posebno za porodice sa decom i trudnicama

Otvorena pašteta u frižideru je česta u mnogim domaćinstvima, ali malo žena zna koliko dana zaista ostaje bezbedna za jelo. Mnoge mame, ali i žene koje vode računa o ishrani porodice, često se zapitaju kako sprečiti zdravstvene probleme zbog pogrešnog čuvanja ovog proizvoda. Zbog toga je važno znati jednostavna pravila koja mogu zaštititi zdravlje najbližih.

Zašto je važno znati koliko dana otvorena pašteta u frižideru ostaje bezbedna

Pre svega, pogrešno je oslanjati se samo na miris ili izgled hrane, jer opasne bakterije kao što su listerija ili salmonela mogu se razviti i pre nego što pašteta promeni boju ili miris. Zbog toga, stručnjaci za bezbednost hrane preporučuju jasno određene rokove. Takođe, konzumiranje paštete koja je duže stajala može izazvati ozbiljne probavne tegobe, naročito kod dece, trudnica i starijih osoba. Štaviše, žene su često te koje donose odluke o ishrani porodice, pa im ove informacije mogu pomoći da izbegnu nepotrebne rizike.

Pravila čuvanja i trajanje otvorene paštete u frižideru

Industrijski proizvedena pašteta, prema deklaraciji, treba da se iskoristi u roku od tri dana nakon otvaranja, čak i ako je rok na ambalaži duži. Osim toga, domaća pašteta traje najviše tri do četiri dana, ali je neophodno odmah je staviti u frižider na temperaturu do 4 stepena. S druge strane, produženo čuvanje povećava rizik od razvoja bakterija, čak i ako pašteta izgleda ispravno. Na kraju, važno je ne koristiti “test probanja” jer opasne bakterije često ne menjaju ukus ili miris hrane.

Šta žene mogu da urade da spreče zdravstvene probleme

Pored toga, savetuje se da odmah po otvaranju paštete zapišete datum na pakovanju. Tako ćete lako pratiti koliko je dana prošlo i smanjiti rizik od konzumiranja pokvarene hrane. Ako pašteta ostane van frižidera duže od dva sata, najbolje je da je bacite, bez obzira na to kako izgleda. Takođe, redovno proveravajte temperaturu u frižideru i čuvajte paštetu u dobro zatvorenoj posudi. Na taj način smanjujete kontakt sa vazduhom i usporavate razvoj štetnih mikroorganizama.

Mišljenje stručnjaka: Koliko dana otvorena pašteta u frižideru ostaje bezbedna

Dr Jelena Petrović, specijalista higijene, ističe: “Najveći rizik dolazi iz navike da se ispravnost hrane procenjuje samo na osnovu mirisa i izgleda. Bakterije koje mogu izazvati ozbiljna trovanja često ne daju nikakve vizuelne ili olfaktorne znakove. Otvorena pašteta u frižideru treba da se iskoristi najkasnije u roku od tri dana. Ako niste sigurni koliko je stajala, savetujem da je ipak ne konzumirate.”

Važnost prevencije za zdravlje porodice

Konačno, pažljivo čuvanje hrane ne odnosi se samo na ukus, već i na zdravlje. Deca, trudnice i starije osobe su posebno osetljive na trovanje hranom, a posledice mogu biti ozbiljne. Zbog toga, redovno proveravajte rokove, čuvajte hranu na odgovarajućoj temperaturi i ne rizikujte sa namirnicama u koje niste sigurni. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.