Analiza španske stogodišnjakinje pokazuje kako svakodnevne navike i zdrav mikrobiom mogu doprineti vitalnosti u poznim godinama

Marija Branjas, žena koja je živela u Španiji čak 117 godina, inspirisala je naučnike širom sveta. Neposredno pred smrt u avgustu 2024. godine, istraživači su detaljno proučili njeno zdravlje i navike. Posebno su istakli ključnu temu: tajna dugovečnosti Marije Branjas leži u zdravoj ishrani i očuvanom mikrobiomu (skup korisnih bakterija u crevima). Ova tema dobija na značaju jer statistika pokazuje da mnoge starije žene imaju problema sa bolestima kao što su rak, demencija i srčane tegobe. Međutim, Marija je do kraja života bila vitalna, bez ozbiljnih hroničnih bolesti, što je izuzetno retko.

Kako mikrobiom i geni utiču na dugovečnost

Naučnici su nakon detaljnih analiza uporedili biološke uzorke Marije Branjas sa uzorcima 75 žena starijih od 80 godina. Rezultati su otkrili da je njen mikrobiom bio sličan mikrobiomu deteta, što znači da je njen digestivni sistem ostao snažan i zdrav. Osim toga, njeni geni su pokazivali varijacije povezane sa zdravim starenjem. Ipak, genetika nije bila jedini faktor. Marijine svakodnevne navike, posebno ishrana, imale su veliki uticaj na njen celokupni imunitet. Profesor genetike Manel Esteler je istakao: „Marija Branjas nije bila zdrava samo zbog genetike. Njene svakodnevne navike, uključujući način ishrane, imale su veliki uticaj na njeno zdravlje.“ On dodaje: „Njen DNK jeste bio poseban, ali je izbor hrane svakog dana pomogao u očuvanju mikrobioma i smanjenju rizika od bolesti.“

Praktične navike koje produžavaju život

Tokom života, Marija je često uz pomoć ćerke delila savete o zdravoj ishrani i rutini na društvenim mrežama. Takođe, poznato je da je birala jednostavne, prirodne namirnice i izbegavala prerađenu hranu. Osim toga, redovno je unosila dovoljno tečnosti i ostajala fizički aktivna. Studija o dugovečnosti naglašava važnost unosa vlakana, voća i povrća. Na taj način žene mogu sačuvati zdrav mikrobiom, što pomaže prevenciji bolesti vezanih za starost.

Šta tajna dugovečnosti Marije Branjas znači za žene danas

Za čitateljke, priča o Mariji Branjas predstavlja inspiraciju i podseća na važnost jednostavnih svakodnevnih izbora. Pravilna ishrana, bogata prirodnim sastojcima, redovna fizička aktivnost i izbegavanje štetnih navika mogu doprineti vitalnosti u poznim godinama. Osim toga, redovni medicinski pregledi i osluškivanje signala tela važni su za preventivu. Profesor Esteler takođe poručuje: „Svi možemo učiti iz Marijinog života. Zdrave navike i pozitivan stav značajno doprinose dugovečnosti.“ Na kraju, imajte na umu: za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Savremene navike i izbor hrane utiču na zdravlje jetre, a prvi simptomi često ostaju neprimećeni

Sve veći broj žena u urbanim sredinama, posebno u Srbiji, poslednjih godina primećuje da ih dugotrajan umor prati iz dana u dan. Mnoge pogrešno veruju da je uzrok ovog umora samo stres ili loš san. Međutim, stručnjaci upozoravaju da takav umor može biti prvi simptom ozbiljnog zdravstvenog problema poput masne jetre. Najčešće, masna jetra prolazi neprimećeno, jer u početku nema izražene simptome. Zbog toga žene često ne obraćaju pažnju dok se ne pojave hronični umor ili smanjena energija. Na ovaj način, masna jetra može ostati neotkrivena mesecima.

Umor kao prvi signal masne jetre kod žena

Na početku, masna jetra ne daje jasne ili alarmantne simptome. Ipak, mnoge žene primećuju osećaj težine, slabosti ili blagu nelagodnost u gornjem delu stomaka. Osim toga, ove pojave često pripisuju iscrpljenosti zbog posla ili porodičnih obaveza. Zbog toga prođe dosta vremena dok ne potraže pomoć lekara. „Mislila sam da sam samo umorna zbog svakodnevnih obaveza, ali nakon analiza otkrila sam da imam masnu jetru“, rekla je Milena Jovanović iz Beograda. Takođe, s obzirom na način života, žene koje se malo kreću ili često konzumiraju slatkiše i gazirane napitke mogu biti podložnije ovom problemu.

Zašto masna jetra pogađa i žene koje ne konzumiraju alkohol

Zapravo, masna jetra nije rezervisana samo za one koji piju alkohol. Ishrana bogata šećerima, nedostatak fizičke aktivnosti i česta upotreba grickalica doprinose nakupljanju masnoće u jetri. Na taj način, organizam skladišti višak energije kao mast, a deo te masti može završiti i u jetri. „U poslednje vreme sve više žena sa sedentarnim stilom života ima problem sa masnom jetrom“, napominje dr Jelena Petrović, specijalista interne medicine. Pored toga, savremeni način života sa mnogo sedenja dodatno povećava rizik.

Kako promeniti svakodnevne navike za zdraviju jetru

Na kraju, važno je znati da ne postoji brz način za oporavak jetre. Umesto toga, male i redovne promene u ishrani i navikama mogu biti od velike pomoći. Pre svega, preporučuje se smanjenje unosa zaslađenih pića i slatkiša. Osim toga, važno je birati više povrća i voća, kao i kvalitetne izvore proteina. Svakodnevna fizička aktivnost, makar i kratka šetnja od 30 minuta, značajno utiče na zdravlje jetre. Takođe, održavanje zdrave telesne težine i redovno konsultovanje sa lekarom su ključni koraci.

Kada potražiti savet stručnjaka zbog dugotrajnog umora

Ako osećate dugotrajan umor, nelagodnost u stomaku ili imate navike koje povećavaju rizik od masne jetre, najbolje je da se obratite lekaru. Masna jetra može se poboljšati promenom životnog stila, ali je važno reagovati na vreme. Na taj način, žene mogu sprečiti ozbiljnije komplikacije i unaprediti kvalitet svog života. Da li ste proverili zdravlje svoje jetre ili još čekate prve simptome?

Marija Branjas Morera, koja je do svoje smrti u avgustu 2024. godine važila za najstariju živu osobu na svetu, doživela je 117 godina. Njena dugovečnost privukla je pažnju naučnika, koji su analizirali njene biološke uzorke kako bi bolje razumeli šta doprinosi zdravom starenju.

Istraživački tim sa Univerziteta u Barseloni proučavao je njen DNK, imuni sistem, metabolizam i crevni mikrobiom. Rezultati su pokazali da je, uprkos veoma poznim godinama, njen organizam zadržao brojne karakteristike koje se češće viđaju kod znatno mlađih osoba.

Crevni mikrobiom privukao najveću pažnju

Prema istraživačima, jedno od najzanimljivijih otkrića odnosilo se na sastav crevnog mikrobioma. Kod Marije Branjas pronađena je velika zastupljenost korisnih bakterija, što je neuobičajeno za osobe u tako dubokoj starosti.

Stručnjaci smatraju da zdrav mikrobiom može imati važnu ulogu u očuvanju imuniteta i opšteg zdravlja, iako naglašavaju da je dugovečnost rezultat kombinacije genetike, životnih navika i faktora iz okruženja.

Jednostavna ishrana

Marija je često govorila da nije sledila komplikovane dijete. Njena ishrana bila je zasnovana na mediteranskom načinu ishrane, uz dosta voća, povrća, maslinovog ulja i fermentisanih mlečnih proizvoda.

Posebno je izdvajala domaći jogurt, koji je, prema sopstvenim rečima, jela tri puta dnevno. Naučnici pretpostavljaju da je upravo redovan unos fermentisanih namirnica mogao doprineti očuvanju raznovrsnog crevnog mikrobioma, ali ističu da se ne može zaključiti da je jedna namirnica zaslužna za njen dug život.

Zdrav način života

Osim ishrane, Marija Branjas vodila je miran život bez pušenja i prekomerne konzumacije alkohola. Mnogo je vremena provodila u prirodi, održavala društvene kontakte i, prema rečima ljudi koji su je poznavali, zadržala vedar duh i smisao za humor do duboke starosti.

Šta kažu stručnjaci?

Istraživači naglašavaju da ne postoji „čudesna namirnica“ koja garantuje dugovečnost. Zdravo starenje najčešće je rezultat više faktora – povoljne genetike, uravnotežene ishrane, redovne fizičke aktivnosti, kvalitetnog sna i dobrog mentalnog zdravlja.

Primer Marije Branjas pokazuje koliko su naučna istraživanja o dugovečnosti važna, ali i podseća da male, svakodnevne navike mogu doprineti očuvanju zdravlja tokom života. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nijedna pojedinačna namirnica ne može sama po sebi produžiti životni vek.