Visoke temperature ubrzavaju kvarenje hrane, a pravilno čuvanje i higijena ključni su za bezbedne obroke

Sa dolaskom toplih dana, naročito u urbanim sredinama kao što je Beograd, rizik od trovanja hranom značajno raste. Uloga žena kao glavnih organizatora ishrane u porodici donosi dodatnu odgovornost za izbor i čuvanje namirnica, jer stomačne tegobe poput mučnine, povraćanja i bolova mogu pokvariti planirane porodične ručkove ili odmor.

Iako mnogi veruju da se pokvarena hrana lako prepoznaje po mirisu ili izgledu, stručnjaci upozoravaju da bakterije poput salmonele ne moraju menjati ukus, miris ili izgled hrane. Zato je pravilno skladištenje od presudne važnosti za očuvanje zdravlja.

Tokom leta, kombinacija toplote i vlažnosti stvara idealno okruženje za razvoj bakterija. Samo nekoliko sati izvan frižidera može biti dovoljno da meso, mlečni proizvodi ili jela sa jajima postanu štetna. Čak i transport namirnica iz prodavnice ili duži boravak na pikniku može ubrzati kvarenje. Gotova jela koja stoje na stolu tokom okupljanja, kao i proizvodi bez deklaracije sa pijace poput sira, kajmaka ili domaćih kobasica, predstavljaju dodatni rizik.

Posebno su ugrožene namirnice kao što su meso i mesne prerađevine, mlečni proizvodi bez deklaracije, kao i jela sa jajima, uključujući majonez i kolače sa sirovim jajima. Neoprano voće i povrće takođe mogu biti izvor infekcije. „Ne treba se oslanjati samo na izgled ili miris hrane, jer su mnogi mikroorganizmi nevidljivi golim okom i ne menjaju organoleptička svojstva namirnica“, ističe dr Milena Jovanović, specijalista higijene.

Praktični saveti za prevenciju uključuju stavljanje hrane u frižider odmah nakon kupovine, korišćenje rashladnih torbi za izlete ili putovanja, te ne ostavljanje pripremljenih jela na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Uvek birajte proizvode poznatih proizvođača sa deklaracijom i perite voće i povrće čistom vodom. Ako sumnjate u svežinu hrane, bolje je baciti je nego rizikovati zdravlje. Održavanje higijene ruku i površina za pripremu hrane dodatno smanjuje mogućnost zaraze.

„Prevencija je najvažnija. Mali propust može izazvati ozbiljne posledice, naročito kod dece, trudnica i starijih osoba“, naglašava dr Milena Jovanović. Ukoliko nakon obroka primetite upornu mučninu, jake bolove u stomaku ili visoku temperaturu, potražite medicinsku pomoć. Konsultacija sa lekarom je najbolji način da zaštitite zdravlje i uživate u letnjim danima bez brige.

Stručnjaci otkrivaju optimalno vreme i broj koraka za mršavljenje i bolje zdravlje žena

Sve više žena teži jednostavnim i sigurnim načinima za kontrolu telesne težine, a hodanje se izdvaja kao jedna od najefikasnijih aktivnosti, jer ne opterećuje zglobove i pruža vidljive rezultate. Ova svakodnevna navika pogodna je za žene svih uzrasta, naročito za one koje žele da postepeno izgube kilograme i poboljšaju svoje opšte zdravstveno stanje.

Prema istraživanjima, četiri do pet šetnji nedeljno u trajanju od 50 do 60 minuta mogu značajno doprineti gubitku kilograma. Ipak, žene koje nemaju dovoljno vremena za sat šetnje u kontinuitetu mogu podeliti aktivnost na dve šetnje od po 25 minuta dnevno, šest dana u nedelji, što je prema stručnjacima čak i delotvornije za sagorevanje masnih naslaga.

Koliko kalorija sagorevamo zavisi od telesne mase i tempa hodanja. Na primer, žena od 70 kilograma koja šeta umerenim tempom od 5,6 km/h sagoreva oko 280 kalorija za sat vremena. Ukoliko ubrza na 7,2 km/h, potrošnja raste na oko 460 kalorija. Pored toga, redovno hodanje doprinosi zdravlju srca, smanjuje nivo stresa i poboljšava raspoloženje, što je veoma važno u savremenom načinu života.

Stručnjaci naglašavaju da nije nužno dostići 10.000 koraka dnevno – najnovija istraživanja pokazuju da je 7.500 koraka sasvim dovoljno za većinu žena da bi ostvarile značajne zdravstvene benefite. Kod starijih žena, ovaj broj može biti i manji, a pozitivni efekti na zdravlje ostaju prisutni.

Početnicama se savetuje da hodanje ne bude previše naporno. Preporučuje se da počnu sa 25 minuta dnevno, tako što će prvih pet minuta hodati lagano, zatim 15 minuta umerenim tempom, a završiti sa još pet minuta sporijeg hoda. Na svake dve nedelje šetnju mogu produžiti za nekoliko minuta sve dok ne dostignu sat vremena.

Važno je prilagoditi tempo i trajanje šetnje sopstvenim mogućnostima i slušati signale tela. Žene sa hroničnim zdravstvenim problemima ili one koje osete bol tokom hodanja trebalo bi da se posavetuju sa lekarom.

Dr Milena Petrović, specijalista fizikalne medicine, ističe: „Hodanje je idealno za žene jer omogućava sagorevanje kalorija uz minimalan rizik od povreda. Ujedno, doprinosi boljem raspoloženju i smanjenju stresa, što je značajno za kvalitet života.“

Osim što podstiče sagorevanje kalorija, hodanje jača kosti, poboljšava rad srca i može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Redovna fizička aktivnost pomaže održavanju stabilne telesne mase i boljem snu. Za personalizovane savete i tačnu dijagnozu, uvek se obratite svom lekaru.

Breskve su bogate vitaminima i vlaknima, ali nisu preporučljive svima – stručnjaci otkrivaju kome mogu smetati i kako ih pravilno konzumirati.

Breskve su jedno od omiljenih letnjih voća među ženama zahvaljujući bogatstvu vitamina, minerala i antioksidanata. Osim što osvežavaju, posebno su dobre za zdravlje srca, varenje i očuvanje vida. Ipak, nisu pogodne za sve i važno je znati kada treba biti oprezan.

Registrovana dijetetičarka, Džejmi Li Makintajer, ističe da su breskve izvor vlakana i raznih korisnih nutrijenata. Preporučuje da većina zdravih odraslih pojede jednu do dve srednje breskve dnevno, čime se unosi 70 do 140 kalorija i 2 do 4 grama vlakana, u zavisnosti od veličine voća.

Jedna srednja breskva, teška oko 147 grama, sadrži 68 kalorija, 15 grama ugljenih hidrata, 2 grama vlakana i 12 grama šećera. Bogata je vitaminom C, vitaminom A i kalijumom. Vlakna iz breskve olakšavaju varenje i doprinose redovnoj stolici, dok beta-karoten, lutein i vitamin C smanjuju upalne procese i štite srce.

Međutim, zbog visokog sadržaja kalijuma, žene koje koriste diuretike koji zadržavaju kalijum, kao što je spironolakton, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre nego što uvrste breskve u ishranu. Osobe sa sindromom iritabilnog creva često imaju pojačane tegobe zbog visokog nivoa FODMAP-ova u breskvama, što može izazvati nelagodnost i nadimanje.

Alergije na koštunjavo voće su česte i mogu biti opasne. „Osobe sa alergijom na breskve moraju ih u potpunosti izbegavati,“ upozorava Stejsi Vudson, magistar nauka i registrovana dijetetičarka. Breskve pripadaju istoj porodici kao šljive, trešnje i nektarine, pa je savet da se konsultujete sa lekarom ako ste alergični na neko od ovih voća.

Preporučuje se da breskve jedete sa korom, jer se u njoj nalazi najveći deo vlakana i antioksidanata. Voće je potrebno dobro oprati pre konzumacije zbog mogućih ostataka pesticida.

Za većinu žena breskve predstavljaju zdrav izbor, ali je važno prilagoditi unos individualnim potrebama, posebno ako imate problema sa alergijama, varenjem ili koristite određene lekove. Ukoliko se jave simptomi poput svraba, otoka ili bolova u stomaku, prekinite sa konzumacijom i obratite se lekaru. Za personalizovane savete, konsultujte stručnjaka.