Visoke temperature ubrzavaju kvarenje hrane, a rizik od trovanja i dehidracije raste – posebno kod žena, dece i trudnica

Sa dolaskom leta i porastom temperatura, žene širom Srbije sve češće organizuju porodične obroke na otvorenom i odlaze na piknike, ali treba znati da vrućina znatno ubrzava kvarenje hrane. Stručnjaci napominju da određene namirnice postaju rizične za zdravlje ukoliko se ne skladište i ne pripremaju pravilno.

Letnji meseci pogoduju brzom razmnožavanju bakterija poput salmonele i ešerihije koli, pa i nekoliko sati na sobnoj temperaturi može biti dovoljno da se hrana pokvari. Posebno su osetljivi deca, trudnice, starije žene i osobe sa slabijim imunitetom – za njih čak i blago trovanje može izazvati dehidraciju i ozbiljne zdravstvene komplikacije.

Na spisku rizičnih namirnica nalazi se i pasulj, koji je odličan izvor proteina, ali sirov ili nedovoljno kuvan može biti opasan zbog lektina koji izazivaju stomačne tegobe, povraćanje i dijareju. Pasulj je neophodno dobro skuvati i odmah nakon hlađenja odložiti u frižider. Slično važi i za zeleni ili proklijali krompir – ovakvi plodovi sadrže prirodne toksine koji mogu izazvati mučninu, glavobolju ili neurološke probleme. Zelene delove treba obavezno odstraniti, a krompir koji je previše zelen – baciti.

Letnje voće, poput trešanja, kajsija i breskvi, često je na jelovniku, ali njihove koštice nikada ne treba lomiti ili grickati, jer tako može doći do oslobađanja cijanida, što je posebno opasno za decu. Isto važi i za semenke jabuka. Dodatni oprez savetuje se i kada su u pitanju divlje pečurke – leti je povećan broj trovanja zbog zamene jestivih i otrovnih vrsta. Dr Nada Petrović, nutricionista, savetuje: “Pečurke uvek kupujte isključivo od proverenih prodavnica ili sertifikovanih uzgajivača.”

Osvežavajući napici od zove su popularni tokom vrućih dana, ali je važno znati da sirova zova nije bezbedna. Nezrele bobice, listovi i kora mogu izazvati mučninu i dijareju. Dr Petrović upozorava: “Termička obrada uništava većinu štetnih supstanci, pa bobice nikada ne treba jesti sirove.”

U letnjim mesecima, posebnu pažnju treba posvetiti izboru i načinu pripreme hrane. Pravilno čuvanje i temeljna termička obrada ključni su za očuvanje zdravlja, naročito za žene koje vode računa o sebi i svojoj porodici.

Jednostavan, začinjen recept od bezglutenske testenine i paradajza, gotov za kratko vreme i pogodan za vegane

Za sve ljubiteljke testenine koje biraju lagane, zdrave obroke, kremasta vegan pasta arabijata bez glutena je odličan izbor. Ovaj italijanski specijalitet savršeno spaja intenzivne ukuse i lakoću pripreme, a idealan je za one koje vode računa o zdravlju ili izbegavaju gluten. Tradicionalna arabijata kombinuje pikantan paradajz sos sa kvalitetnom testeninom, ali u ovoj modernoj verziji koristi se bezglutenska testenina od pirinča, kukuruza ili leblebije, što ga čini pogodnim i za osobe sa intolerancijom na gluten. Jelo je u potpunosti bez sastojaka životinjskog porekla, pa je odličan izbor za vegane ili sve koji žele lagan i ukusan obrok.

Za pripremu ovog recepta potrebno je: 300 grama bezglutenske testenine, 2 kašike maslinovog ulja, 3 čena belog luka, 400 grama pelata ili seckanog paradajza, 1 kašičica ljute paprike, prstohvat origana i so po ukusu. Najpre sitno naseckani beli luk propržite na maslinovom ulju, zatim ubacite paradajz i začine. Testeninu skuvajte prema uputstvu na pakovanju, pazeći da bude al dente. Paradajz sos kuvajte na tihoj vatri dok se ne zgusne, uz povremeno mešanje. Kada je sve gotovo, sjedinite sos i testeninu i kratko promešajte na ringli. Po želji, obrok možete obogatiti sa malo svežeg bosiljka ili peršuna za dodatnu aromu.

Ova pasta je izuzetno praktična, brzo se sprema, a ima bogat, kremast ukus zahvaljujući kombinaciji maslinovog ulja i paradajza. Ljuta paprika daje pikantnu notu, pa je obrok posebno osvežavajuć i energizujuć. Jelo ne opterećuje stomak, što ga čini savršenim i za laganu večeru nakon napornog dana. Vegan pasta arabijata može biti glavno jelo za ručak, ali i sjajno predjelo za večeru uz čašu vina. Mnoge žene ističu da im je ovaj recept postao omiljen jer, kako kažu, „osvežava i daje energiju, a ne traži mnogo vremena za pripremu“.

Takođe, možete eksperimentisati sa vrstom bezglutenske testenine ili dodavati začine po ukusu, pa je svaki put obrok malo drugačiji, a navike zdrave. Ovaj recept je pravi hit u savremenim kuhinjama i idealan je za sve koji žele ukusan ručak ili večeru bez suvišnih kalorija.

Nutricionisti otkrivaju zašto je važno ostaviti luk da odstoji nekoliko minuta pre kuvanja i kako ovaj trik povećava nutritivnu vrednost

Luk je nezaobilazan sastojak u mnogim domaćim jelima, ali malo ko zna da način na koji ga pripremamo može značajno uticati na njegovu hranljivu vrednost. U praksi, mnoge žene odmah nakon sečenja luk stavljaju u tiganj sa zagrejanim uljem, ne znajući da time mogu smanjiti njegove zdravstvene benefite. Stručnjaci za ishranu savetuju da napravite kratku pauzu pre termičke obrade – dovoljan je mali trik da zadržite više korisnih sastojaka.

Nutricionista Vesna Stanimirović objašnjava da se „kada se luk seče, dolazi do oslobađanja enzima koji stvaraju korisna sumporna jedinjenja. Da bi se ta jedinjenja u potpunosti razvila, potrebno je da luk odstoji bar pet minuta pre kuvanja.“ Naime, sečenjem luka počinju hemijske reakcije u ćelijama – enzimi i druge supstance reaguju i formiraju alicin, kao i slične spojeve sa snažnim antioksidativnim i protivupalnim dejstvom. Ukoliko luk odmah stavite u tiganj, deo tih korisnih jedinjenja može biti uništen zbog visoke temperature. Zato je preporuka da luk ostavite da stoji od pet do deset minuta pre nego što ga izložite toploti.

Ovaj jednostavan savet ne oduzima dodatno vreme u kuhinji – dok luk miruje, možete pripremati drugo povrće ili začine. Tako ćete sačuvati više vitamina i hranljivih materija, a ukus jela će biti izraženiji.

Sumporna jedinjenja iz luka dokazano doprinose zdravlju srca, krvnih sudova i jačanju imuniteta, a poznata su i po antimikrobnim svojstvima. Ipak, važno je zapamtiti da ni jedna namirnica nije zamena za lek, već treba biti deo raznovrsne ishrane. Čak i nakon kuvanja, luk ostaje značajan izvor vlakana, flavonoida i antioksidanasa, ali mu kratko čekanje pre obrade dodatno pojačava zaštitni potencijal.

Isto pravilo važi i za beli luk, a čak je i važnije – nakon drobljenja ili seckanja, ostavite ga desetak minuta pre nego što ga termički obradite. Na taj način nastaje više alicina, spoja zaslužnog za brojna blagotvorna dejstva belog luka. Nutricionista Vesna Stanimirović posebno ističe: “Preporučujem da beli luk uvek ostavite nekoliko minuta nakon sečenja, jer tako maksimizujete njegove koristi.”

Mala promena u pripremi luka može doneti velike koristi za zdravlje cele porodice. Sledeći put kad spremate obrok, prvo iseckajte luk i ostavite ga po strani dok pripremate ostale sastojke – tako ćete dobiti ukusnije i zdravije jelo bez dodatnog napora.