Samopregled testisa jednom mesečno i rana reakcija mogu spasiti život – evo na šta da obratite pažnju

Vest o mladom muškarcu iz Vranja koji je izgubio život od raka testisa podsetila je na to koliko je važno na vreme prepoznati simptome ove bolesti. Rak testisa najčešće se javlja kod muškaraca od 15. do 40. godine života. Iako se ne zna uvek uzrok, stručnjaci naglašavaju da su rani pregledi i samopregled ključni za rano otkrivanje i uspešno lečenje.

Rak testisa je jedan od najčešćih malignih tumora kod mlađih muškaraca, ali i jedan od najizlečivijih ukoliko se otkrije na vreme. Najkarakterističniji simptom je bezbolna kvržica ili otvrdnuće na jednom testisu. Dodatno, može se javiti osećaj težine, uvećanje testisa ili tup bol u njihovom predelu. Ponekad se iznenada javi jak bol zbog krvarenja unutar tumora, a u uznapredovalim stadijumima mogu se pojaviti bolovi u stomaku, leđima, kašalj ili otežano disanje.

Faktori rizika za razvoj raka testisa uključuju nespušten testis pri rođenju (kriptorhizam), porodičnu istoriju bolesti i određene genetske poremećaje. Muškarci često iz stida izbegavaju pregled, što može dovesti do komplikacija kao što su smanjena plodnost ili ugrožen život. Asist. dr Uroš Bumbaširević, specijalista urologije iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, objašnjava: „Nije poznato zbog čega dolazi do promena na ćelijama testisa, ali znamo da su rizik veći kod nespuštenih testisa, porodične istorije bolesti i određenih genetskih poremećaja. Najznačajniji simptom je otvrdnuće ili uvećanje testisa, najčešće bez bola. Međutim, kod pojedinih pacijenata može se javiti i osećaj težine ili tupi bol. Retko, tumor može izazvati iznenadan jak bol zbog krvarenja. Kod uznapredovalih slučajeva, simptomi mogu uključivati bol u stomaku, leđima, kašalj ili ginekomastiju (uvećanje dojki kod muškaraca).”

Svaka promena na testisu je signal za hitnu posetu urologu – čekanje može umanjiti šanse za potpuno izlečenje. Pregled podrazumeva razgovor sa lekarom i fizički pregled, dok je ultrazvuk najčešće dovoljan za postavljanje dijagnoze. Kada je potrebno, rade se dodatne analize kao što je određivanje tumorskih markera iz krvi i snimanja (skener ili magnetna rezonanca). Dr Bumbaširević naglašava: „Pregled urologa i ultrazvuk testisa su dovoljni za dijagnozu. Dalje analize određuju stadijum bolesti i plan terapije.”

Lečenje raka testisa najčešće podrazumeva hirurško uklanjanje obolelog testisa, a zatim se terapija određuje prema tipu i stadijumu bolesti. Važnu ulogu u podršci imaju i žene iz porodice – partnerke, majke ili sestre, jer mogu ohrabriti muškarce da ne ignorišu promene i na vreme posete lekara.

O zdravlju ne bi trebalo ćutati – razgovarajte sa muškarcima u porodici o važnosti samopregleda testisa. Samopregled je preporučljivo raditi jednom mesečno, najbolje nakon tuširanja, kada su testisi opušteni. Potrebno je obratiti pažnju na svaku promenu u veličini, obliku ili tvrdoći testisa.

Ukoliko primetite bilo kakvu sumnjivu promenu, savetujte partnera ili sina da odmah ode kod lekara. Pravovremena reakcija povećava šanse za izlečenje i očuvanje plodnosti. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Odlazak na spavanje u različito vreme donosi više energije, kreativnosti i jaču povezanost u vezi

Mnoge žene se pitaju da li je normalno što odlaze na spavanje ranije od svog partnera i kako ta navika utiče na njihov odnos. Ovakva situacija je veoma česta, naročito među parovima koji žive zajedno. Iako se često smatra da je idealno deliti istu rutinu odlaska na spavanje, u praksi se pokazuje da različiti ritmovi spavanja mogu doneti brojne koristi za emocionalno i fizičko zdravlje oba partnera.

Neuropsihijatrica Luan Brizendin objašnjava da hormonske razlike, posebno kod žena i muškaraca, utiču na obrasce spavanja. Žene se često bude ranije jer im se hormoni ranije resetuju, dok muškarci ostaju budni duže zbog kasnijeg „resetovanja“ testosterona. Zbog toga nije neobično ako žena leže u krevet pre partnera – ova razlika je biološki uslovljena i ne znači da postoji problem u vezi.

Odlazak na spavanje u različito vreme može ženama omogućiti da pronađu više vremena za sebe i svoje hobije. Ovakva samostalnost često podstiče kreativnost i pomaže boljoj organizaciji tokom dana. Kada partneri imaju slobodu da prate vlastite potrebe, zajednički trenuci postaju kvalitetniji, bez osećaja žurbe ili iscrpljenosti.

Uvođenje fleksibilnosti u rutinu spavanja takođe može doprineti boljoj bliskosti među partnerima. Umesto da vreme pred spavanje bude jedini trenutak za intimnost, parovi razvijaju nove načine povezivanja kroz druge zajedničke aktivnosti, što osvežava odnos i podstiče maštovitost.

Prilagođavanje individualnih potreba za odmorom može poboljšati kvalitet života, posebno kod žena. Imaće više energije kako za dnevne obaveze, tako i za aktivnosti sa partnerom. S druge strane, partner koji ostaje budan duže može koristiti to vreme za svoje hobije ili opuštanje, što omogućava oboma prostor za lični razvoj i jača međusobno poštovanje.

Luan Brizendin ističe: „Hormoni snažno utiču na naše ponašanje, ali važno je da parovi otvoreno razgovaraju i pronađu zajednički ritam koji im odgovara.“ Ona savetuje ženama da prihvate prirodne razlike i iskoriste svoje vreme za aktivnosti koje ih ispunjavaju.

Ako vi i vaš partner imate različite navike kada je spavanje u pitanju, važno je o tome otvoreno razgovarati i ne osećati krivicu zbog toga. Dogovorite se oko drugih zajedničkih trenutaka u toku dana ili večeri koji nisu vezani za samo spavanje. Najvažnije je međusobno razumevanje i spremnost na prilagođavanje potrebama svog tela i emocija. Ukoliko primetite da različiti ritmovi sna utiču na vaše zdravlje ili povezanost, obratite se lekaru ili savetniku za partnerske odnose za dodatnu podršku.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se konsultujte sa lekarom.

Srčani udar kod žena često ostaje neprepoznat zbog termina ‘atipični simptomi’, što može dovesti do ozbiljnih posledica.

Simptomi infarkta kod žena često nisu odmah prepoznati, što povećava rizik od teških komplikacija ili smrtnog ishoda. Naime, sve više istraživanja upozorava da žene, kako u Srbiji, tako i širom sveta, često propuštaju pravovremenu dijagnozu srčanog udara. Ovakva situacija pogađa žene svih godina, a glavni razlog je što se njihovi simptomi često nazivaju „atipičnim”. Ovaj termin može navesti lekare da posumnjaju na druge uzroke, poput stresa ili problema sa mišićima, umesto na infarkt.

U praksi se dešava da žene sa simptomima poput otežanog disanja, preznojavanja ili bola između lopatica budu vraćene iz hitne službe bez jasne dijagnoze. Nerijetko im se tegobe pripisuju anksioznosti, a da se prava priroda problema otkrije tek nakon što dožive infarkt. Takvi slučajevi nisu izuzetak, što potvrđuju brojna iskustva iz svakodnevnog života.

Godinama su medicinski udžbenici opisivali simptome infarkta kod žena kao „atipične”. Međutim, kako ističe profesor Stephen Nicholls, direktor Victorian Heart Hospital iz Australije, simptomi koji se javljaju kod polovine populacije ne mogu biti atipični. Kada lekar pročita taj termin, često razmišlja o drugim mogućim uzrocima tegoba, što dovodi do pogrešnih dijagnoza i odlaganja neophodne pomoći.

Uprkos raširenom mišljenju da žene ređe osećaju bol u grudima prilikom infarkta, više od 90 odsto žena i muškaraca tokom srčanog udara prijavi bol ili nelagodnost u grudima. Kod žena se, međutim, češće pojavljuju i dodatni simptomi kao što su kratkoća daha, mučnina ili povraćanje, izražen umor, bol u leđima između lopatica, vilici, vratu ili levoj ruci, lupanje srca i hladan znoj. Ova kombinacija može navesti lekara da simptome pripiše napadu panike, stomačnim problemima ili mišićnim bolovima, zanemarujući rizik od infarkta.

Statistika pokazuje da bolesti srca ostaju vodeći uzrok smrtnosti kod oba pola, ali žene češće ostaju bez pravovremene dijagnoze i adekvatnog lečenja. Podaci iz SAD govore da žene mlađe od 55 godina imaju čak sedam puta veću verovatnoću da budu otpuštene iz hitne službe bez adekvatne kardiološke obrade. Uz to, žene ređe dobijaju ključne lekove i hitne procedure neophodne za spašavanje života.

Profesor Stephen Nicholls naglašava: “Simptomi koje žene prijavljuju nisu atipični. Oni su tipični za žene. Ako ih ignorišemo, rizikujemo da propustimo dijagnozu i ugrozimo život.”

Zato je važno da žene, ukoliko osete bol u grudima, nedostatak vazduha, mučninu, neobjašnjiv umor ili bilo koji od navedenih simptoma, odmah potraže medicinsku pomoć. Bitno je jasno opisati sve tegobe i na vreme reagovati, a ukoliko se simptomi pogoršavaju, ne treba oklevati sa odlaskom kod lekara. Pratite signale svog tela i ne umanjujte značaj promena. Za preciznu dijagnozu i stručni savet, obavezno se obratite lekaru.