Stručnjaci savetuju ženama kako da prepoznaju tugu i neguju male izvore sreće u svakodnevici

Amanda Kluts, američka glumica i fitnes preduzetnica, izgubila je supruga tokom pandemije COVID-19 u Sjedinjenim Američkim Državama. Mnoge žene širom sveta suočile su se sa sličnim gubitkom. Tuga je posebno pogodila porodice koje su izgubile svoje najbliže, pa je pitanje „kako živeti sa tugom i pronaći prostor za radost“ od izuzetnog značaja. Ova tema je važna jer žene često preuzimaju brigu o deci i porodici, dok istovremeno pokušavaju da pronađu snagu za sebe.

Tokom 95 dana, Amanda je sama brinula o svom malom sinu dok je njen suprug bio u bolnici. Zbog toga je njen život postao borba sa svakodnevnom tugom i usamljenosti. Ipak, kroz podršku i terapiju, nastavila je da radi i neguje optimizam. Ovo iskustvo pokazuje koliko je važno da žene ne potiskuju tugu, već da joj daju prostor i nauče kako da pronađu male radosti u svakodnevici. Na kraju, tuga je proces koji ne prestaje naglo, ali može se naučiti kako živeti sa njom i pronaći prostor za radost.

Podrška i suočavanje sa tugom: iskustva i saveti

Prema rečima dr Tee Galager, kliničke psihološkinje iz NYU Langone Health, „kada ste u režimu preživljavanja, fokusirate se samo na sledeći korak“. Žene često nemaju vremena da razmišljaju o dalekoj budućnosti, već preživljavaju iz dana u dan. Ipak, kako kaže dr Galager, „nadamo se da kasnije prelazimo u fazu u kojoj možemo da obradimo i razumemo ono što se dogodilo“. Na taj način, svaka žena doživljava tugu na svoj način i u svom ritmu.

Amanda naglašava da tuga ne nestaje, ali se vremenom menja. „Ne potiskujem tugu, već joj dajem prostor“, ističe Amanda. Osim toga, ona ističe koliko joj je podrška porodice i terapeuta pomogla da neguje bliskost sa detetom, razvije nove ambicije i pronađe svakodnevne izvore sreće. Na kraju, prihvatanje svojih osećanja pomaže ženama da sačuvaju mentalno zdravlje i nastave dalje.

Praktični koraci za žene: prihvatanje osećanja i male rutine

Pored toga, stručnjaci ističu važnost „afektivnog predviđanja“, što znači da ne možemo unapred znati koliko ćemo biti snažne u teškim trenucima. „Nismo baš dobri u tome da predvidimo koliko ćemo biti snažni, ali često se iznenadimo sopstvenom izdržljivošću“, kaže dr Tee Galager. Zbog toga, važno je dati sebi dovoljno vremena, kao i dozvolu da tugujemo na svoj način.

Amanda savetuje ženama da prihvate svoja osećanja i da ne ignorišu tugu. Međutim, ističe da ne treba zaboraviti male radosti – šetnju, razgovor sa prijateljicama ili vreme provedeno sa decom. Takođe, razgovor sa terapeutom može pomoći da se lakše prebrodi osećaj usamljenosti. „Kada izgubite nekog koga volite, vaše vrednosti postaju jasnije. Prava verzija vas izlazi na površinu kada prolazite kroz najteže trenutke“, kaže Amanda.

Kada potražiti stručnu pomoć i kako održati ravnotežu

Na kraju, ako osećate da sami ne možete da se izborite sa tugom, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje. Terapija može pomoći da pronađete ravnotežu između tuge i svakodnevnog života. Redovan kontakt sa prijateljima, fizička aktivnost i male dnevne rutine doprinose osećaju sigurnosti i nade.

Iako je proces dug, moguće je naučiti kako živeti sa tugom i pronaći prostor za radost. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Rani znaci glioblastoma kod žena mogu biti nejasni, ali blagovremena reakcija može poboljšati šanse za kvalitet života.

Glioblastom je najčešći agresivni tumor mozga kod odraslih žena. Ova bolest se obično javlja kod osoba između 55. i 75. godine života. Iako se češće dijagnostikuje kod muškaraca, sve više žena se suočava sa ovim izazovom. Zbog brzog rasta, glioblastom često menja svakodnevicu obolele i njene porodice. Pre svega, rani znaci glioblastoma kod žena mogu biti nejasni, što otežava pravovremeno prepoznavanje bolesti. Međutim, poznajući moguće simptome, svaka žena može bolje brinuti o svom zdravlju.

Simptomi glioblastoma kod žena koje ne treba zanemariti

Simptomi glioblastoma kod žena zavise od mesta tumora u mozgu, njegove veličine i brzine rasta. Najčešće se javljaju glavobolje koje postaju sve učestalije, posebno ujutru. Takođe, mučnina, povraćanje ili pojava prvog epileptičnog napada u odraslom dobu mogu biti znak upozorenja. Osim toga, slabost ili utrnulost jedne strane tela, problemi sa govorom, vidom ili pamćenjem, kao i iznenadne promene ponašanja, mogu ukazivati na ovaj tumor. S druge strane, članovi porodice često prvi primete da žena nije „sasvim svoja“. Na kraju, iznenadne promene kao što su slabost, gubitak svesti ili poremećaj govora zahtevaju hitan pregled.

Kako se postavlja dijagnoza glioblastoma kod žena

Kada se pojave simptomi, važno je što pre posetiti lekara. Prvo se radi neurološki pregled, a zatim magnetna rezonanca mozga sa kontrastom. Ova metoda omogućava precizno određivanje veličine i položaja tumora. U nekim slučajevima, tokom operacije ili biopsije uzima se uzorak tkiva za dodatnu analizu. Danas se analizira i genetski profil tumora, posebno IDH mutacija i metilacija MGMT gena. Ove karakteristike mogu pomoći lekarima da izaberu najbolji tretman.

Na šta žene treba da obrate pažnju kod glioblastoma

Žene koje primete učestale glavobolje, poteškoće sa govorom ili nagle promene raspoloženja ne treba da ignorišu simptome. Pored toga, ako neko od bližnjih primeti da ste zaboravni ili povučeni, obavezno potražite savet stručnjaka. Rana detekcija može poboljšati kvalitet života i proširiti mogućnosti lečenja. Važno je znati da jedan simptom ne znači odmah tumor. Međutim, ako se tegobe pogoršavaju, obavezno se obratite lekaru.

Tretmani glioblastoma i očekivanja žena

Lečenje glioblastoma kod žena obično uključuje operaciju, zračenje i hemoterapiju. Zbog toga što tumor prodire u zdravo moždano tkivo, operacija retko može potpuno ukloniti tumor. Hemoterapija, kao što je temozolomid, i zračenje koriste se za smanjenje rizika od povratka bolesti. Ipak, pojedini genetski faktori kod tumora mogu poboljšati odgovor na terapiju. Na kraju, kontinuirana podrška porodice i otvoren razgovor sa lekarima pomažu ženama da lakše prebrode izazove bolesti.

Izjave stručnjaka i preporuke za žene

„Otvorena komunikacija sa lekarom pomaže pacijentkinjama da donesu najbolje odluke za sebe i svoju porodicu“, naglašava dr Ivana Petrović, neurolog. Takođe dodaje: „Ukoliko primetite nove, uporne ili brzo napredujuće tegobe, ne čekajte, već odmah zakazujte pregled.“ Pored toga, ona ističe da su redovni pregledi i pažnja na promene u telu i psihi ključni za rano otkrivanje bolesti.

Gde žene mogu potražiti pomoć i važna napomena

Ako imate zabrinutost zbog simptoma glioblastoma, obratite se svom izabranom lekaru ili neurologu. U međuvremenu, podrška porodice i prijatelja igra važnu ulogu tokom lečenja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pilot studija sugeriše da sirup od bosiljka može biti dodatna podrška ženama sa anksioznošću i depresijom

Nedavno istraživanje ispituje kako bosiljak može uticati na mentalno zdravlje žena koje se bore sa depresijom i anksioznošću. U studiji, koja je trajala četiri nedelje, učestvovalo je 60 odraslih osoba starosti od 18 do 65 godina. Svi su već koristili antidepresiv sertralin (lek za depresiju i anksioznost). Istraživači su želeli da otkriju da li sirup od bosiljka, u kombinaciji sa terapijom, može dodatno smanjiti simptome ovih stanja.

Kao rezultat, grupa koja je svake večeri uzimala 1.100 miligrama sirupa od bosiljka imala je izraženije smanjenje simptoma u poređenju sa placebo grupom. Ipak, rezultati su još uvek preliminarni jer je studija bila mala i trajala kratko. Zbog toga stručnjaci ističu da su potrebna dodatna istraživanja pre nego što se donesu konačne preporuke.

Bosiljak i mentalno zdravlje: šta znači nova studija

Iako rezultati pokazuju potencijal, važno je znati da sirup od bosiljka ne može zameniti standardne metode lečenja. Pre svega, stručnjaci naglašavaju da žene ne bi smele da prekidaju postojeću terapiju ili uvode prirodne dodatke bez konsultacije sa lekarom. Takođe, istraživači nisu utvrdili da li konzumiranje svežeg bosiljka ima isti efekat kao sirup sa standardizovanim ekstraktom.

„Ohrabrujuće je što su rezultati pokazali poboljšanje simptoma kod učesnika koji su koristili sirup od bosiljka uz lekove protiv depresije“, izjavila je Jessica Cording, dijetetičarka. Međutim, ona naglašava: „Žene ne bi trebalo da samoinicijativno uvode nove dodatke ili prekidaju terapiju bez konsultacije sa lekarom.“

Praktični saveti i značaj stručne podrške za žene

Pored toga, Sonya Angelone, dijetetičarka i doktorka nauka, navodi: „Bosiljak ima dugu istoriju u tradicionalnoj medicini, ali su nam potrebni pouzdani naučni dokazi o njegovoj efikasnosti kod mentalnih problema.“ S druge strane, dr Hillary Ammon, klinička psihološkinja, podseća: „Prirodni dodaci mogu biti korisni, ali ne treba zaboraviti na važnost psihoterapije i redovnih kontrola kod stručnjaka.“

Na kraju, žene koje razmišljaju o uvođenju bosiljka ili njegovog sirupa u svoju rutinu trebalo bi najpre da razgovaraju sa svojim lekarom ili farmaceutom. Osim toga, kombinacija lekova, podrške porodice, zdravih navika i eventualnih dodataka može doneti najbolje rezultate za mentalno zdravlje. Iako su prvi nalazi obećavajući, odluku o dodatnoj upotrebi treba donositi oprezno i uz stručno vođenje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.