Američki predsednik izjavio da trenutni nivo američke podrške NATO-u nije održiv, pred samit u Ankari

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je 2. jula 2026. godine da smatra da je trenutna podrška SAD prema NATO savezu “neodrživa” i da odnos nije recipročan. Ova izjava dolazi nekoliko dana pre održavanja samita NATO-a, koji će okupiti predstavnike 32 države članice u Ankari, glavnom gradu Turske.

Američki predsednik je putem zvanične objave na društvenim mrežama naveo da je, prema njegovom mišljenju, odnos između Vašingtona i NATO-a “jednostran” i da evropske članice treba da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. On je ukazao na razliku u iznosima koji se izdvajaju za odbranu, ističući da Sjedinjene Države ulažu više sredstava u poređenju sa ostalim članicama alijanse.

U svojoj poruci predsednik je prikazao i grafikon sa iznosima izdvajanja za odbranu, uz napomenu da je američko finansiranje „znatno veće u odnosu na druge države članice“. On je takođe podsetio da su lideri NATO-a prošle godine postigli dogovor da povećaju izdvajanja za odbranu na pet procenata bruto domaćeg proizvoda do 2035. godine.

Predsednik je kritikovao određene evropske saveznike zbog reakcije na rat u Iranu, navodeći da su neke države ograničile upotrebu vojnih baza za američke snage bez prethodnih konsultacija. On je takođe najavio mogućnost da će pokušati da povuče Sjedinjene Države iz NATO-a, ali je istakao da bi za takvu odluku bila potrebna saglasnost Kongresa.

Ove izjave dolaze u trenutku kada Vašington postepeno smanjuje deo svojih obaveza u okviru NATO-a, a predsednik SAD ponavlja apel da Evropa preuzme vodeću ulogu u bezbednosnim pitanjima kontinenta.

Naredni samit NATO-a u Ankari biće održan u utorak i sredu i okupiće sve članice saveza. NATO je osnovan 1949. godine i tokom decenija se razvijao u ključni odbrambeni savez, a uloga Sjedinjenih Država u savezu ostaje tema rasprava među članicama.

Predsednik Rusije poručio da će Moskva i Minsk nastaviti saradnju i zajednički prevazilaziti izazove

Predsednik Rusije Vladimir Putin uputio je čestitku predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku povodom Dana nezavisnosti Belorusije, naglasivši važnost zajedničkog delovanja dve države u suočavanju sa aktuelnim izazovima. U poruci je istakao da će Rusija i Belorusija, nastavljajući da jačaju međusobne veze i institucije Savezne države, moći da prevaziđu sve spoljne pretnje i odbrane svoje legitimne interese na međunarodnoj sceni.

Putin je u telegramu naglasio da Moskva i Minsk produktivno sarađuju na svim poljima i koordiniraju napore kako bi odgovorili na izazove iz okruženja. “Rusija i Belorusija produktivno sarađuju na svim poljima i koordinišu svoje napore u suprotstavljanju spoljnim pretnjama i izazovima. Jačajući partnerstvo uspećemo da savladamo sve izazove i odbranimo legitimne interese na međunarodnoj sceni”, naveo je ruski predsednik.

U obraćanju je podsetio da Dan nezavisnosti Belorusije ima poseban značaj za oba naroda, jer je vezan za oslobođenje Minska 1944. godine od nemačko-fašističkih snaga, što je bio jedan od ključnih događaja zajedničke istorije.

Zvaničnici ističu da će se saradnja nastaviti u okviru Savezne države, sa ciljem daljeg jačanja odnosa i očuvanja stabilnosti. “Ovaj praznik od velikog je značaja ne samo za Beloruse, već i za Ruse jer je povezan sa slavnim događajem iz zajedničke istorije”, navodi se u zvaničnoj poruci.

Humanitarne organizacije i lokalne vlasti sprovode potragu, ispod ruševina više od 50.000 nestalih

Više od 2.590 osoba poginulo je u dva uzastopna zemljotresa jačine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale koja su pogodila Karakas i La Gvairiju u Venecueli, prema podacima humanitarnih organizacija i lokalnih vlasti. Zemljotresi su se dogodili u kratkom razmaku, a spasioci i patolozi upozoravaju da bi broj žrtava mogao biti znatno veći, jer se za više od 50.000 ljudi i dalje traga pod ruševinama.

Seizmolozi su potvrdili da je reč o takozvanom „seizmičkom dubletu“, fenomenu kada dva snažna zemljotresa pogode isto područje u kratkom periodu, što dodatno otežava spasilačke napore i povećava broj žrtava. Žarišta potresa bila su na dubini između 10 i 20 kilometara, što je uzrokovalo veliko razaranje stambenih i javnih objekata, naročito onih građenih bez adekvatne seizmičke zaštite.

Zvaničnici apeluju na stanovništvo da poštuje uputstva spasilačkih službi i ističu da su sve raspoložive ekipe angažovane na pretrazi ruševina i pružanju pomoći povređenima. “Istraga i potraga za nestalima su u toku, a prioritet je spasavanje preživelih iz urušenih objekata”, saopšteno je iz kriznog štaba.

Venecuelanska katastrofa podseća na istorijske zemljotrese koji su kroz vekove odneli stotine hiljada života širom sveta. Prema dostupnim podacima, najsmrtonosniji zemljotresi zabeleženi su u kineskoj provinciji Šansi 1556. godine i u gradu Tangšan 1976. godine, dok je sličan scenario zabeležen i na Haitiju 2010. godine.

Stručnjaci naglašavaju da je ključ prevencije stradanja u primeni strogih građevinskih standarda i stalnoj spremnosti sistema za reagovanje u vanrednim situacijama. “Ova katastrofa još jednom pokazuje koliko je važno unaprediti otpornost infrastrukture i edukaciju stanovništva”, navodi se u zvaničnoj izjavi.