Amanda Grajs godinama se suočava sa sindromom koji izaziva i do 50 spontanih orgazama dnevno, bez seksualnog podsticaja

Amanda Grajs iz Sjedinjenih Američkih Država živi sa izuzetno retkim zdravstvenim problemom – sindromom trajnog genitalnog uzbuđenja (PGAD). Kod nje se svakog dana javljaju i do 50 iznenadnih i nekontrolisanih orgazama, potpuno bez seksualnih stimulacija. Prvi simptomi pojavili su se kad je imala samo šest godina, ali je svoje iskustvo dugo skrivala zbog straha i srama.

U najranijem detinjstvu, Amanda nije mogla da objasni šta joj se dešava, niti je imala kome da se obrati. Godinama je nosila teret u tišini, sve dok kasnije nije otkrila medicinsko ime svog stanja – sindrom trajnog genitalnog uzbuđenja (Persistent Genital Arousal Disorder – PGAD).

Amanda je morala da nauči kako da se nosi sa svojim simptomima, koji se mogu javiti u svakodnevnim situacijama – u prodavnici, kafiću ili tokom običnog razgovora. Kako sama kaže: „Nekada ih imam pet ili čak deset u roku od jednog sata. Dešavaju mi se dok sam sa prijateljima ili na javnim mestima. Kada se to dogodi, samo se nasmejem i pretvaram da je sve u redu, iako me iznutra potpuno slomi.“ Zbog ovoga je birala da izbegava događaje i putovanja, ostavljajući sebi mogućnost da se povuče ukoliko simptomi nastupe.

Prvi susreti sa lekarima nisu doneli olakšanje – dugo nije dobijala odgovore, niti su joj verovali. Tek nakon višegodišnje potrage, Amanda je pronašla specijaliste za bol u karličnom predelu. Sa kombinacijom terapije, lekova i vežbi opuštanja, uspela je da ublaži simptome. „Postoje načini da smanjim intenzitet epizoda. Uzimam terapiju koja opušta mišiće tog područja, a radim i vežbe koje mi pomažu da skrenem pažnju sa problema“, objašnjava Amanda.

Veliku podršku pruža joj partner Stjuart Triplet. Tokom nekoliko godina zajedničkog života, zbog saveta lekara, izbegavaju seksualne odnose jer oni mogu pogoršati simptome. Amanda ističe da joj je partnerovo razumevanje bilo presudno za psihičko zdravlje.

Sindrom trajnog genitalnog uzbuđenja je retka i često pogrešno interpretirana dijagnoza. Osobe koje se sa njim suočavaju mogu naići na nerazumevanje okoline i stručnjaka. Amanda svojom pričom želi da podigne svest o ovom stanju i ohrabri druge žene koje možda prolaze kroz slične teškoće.

Novo istraživanje sa Prinstona otkriva zašto je mali mozak važan za žensko mentalno zdravlje, čak i kod rizika od Alchajmera

Najnovija naučna otkrića sa Univerziteta Prinston donose ohrabrujuće vesti za žene koje žele da sačuvaju vitalnost uma tokom godina. Istraživači su analizirali podatke iz SAD, Kanade i Velike Britanije i došli do zaključka da mali mozak, poznat po kontroli ravnoteže i pokreta, ima znatno veću ulogu u očuvanju mentalne oštrine nego što se dosad pretpostavljalo.

Studija pokazuje da žene sa većim volumenom zadnjih regija malog mozga beleže bolje rezultate na testovima memorije, pažnje i razmišljanja. Naučnici su za analizu koristili podatke više od 700 odraslih osoba iz projekta “Human Connectome” i više od 35.000 ispitanika iz Biobanke Ujedinjenog Kraljevstva. Rezultati su bili jasni: veći volumen određenih zona malog mozga povezan je sa očuvanjem kognitivnih sposobnosti tokom godina.

Osim toga, otkriveno je da mali mozak sadrži više od tri četvrtine svih neurona u mozgu, iako zauzima samo deset odsto ukupne zapremine. On nije važan samo za koordinaciju pokreta, već igra ključnu ulogu u planiranju, učenju i govoru. To je posebno značajno za žene koje žele da ostanu aktivne i samostalne u starijem dobu.

Istraživanje je pokazalo da su žene sa očuvanim volumenom malog mozga imale bolje kratkoročno pamćenje, pažnju i prostornu orijentaciju. Dr. Marija Petrović, neurološkinja uključena u studiju, ističe: “Naše otkriće otvara nove mogućnosti u prevenciji kognitivnog pada kod žena. Povećanje svesti o ulozi malog mozga može pomoći ženama da razviju strategije za očuvanje mentalnog zdravlja.”

Naučnici su istraživali i osobe sa ranim fazama Alchajmerove bolesti, analizirajući podatke više od 1.300 ispitanika iz SAD i Kanade, od kojih je više od 600 imalo karakteristične promene povezane sa ovom bolešću. I u ovoj grupi, veći volumen malog mozga bio je u vezi sa boljim rezultatima na testovima pamćenja i mišljenja. Zbog toga stručnjaci smatraju da mali mozak može doprineti stvaranju “kognitivne rezerve”, koja omogućava mozgu da duže zadrži svoje funkcije čak i pri pojavi oštećenja.

Dr. Petrović naglašava: “Zbog ovih rezultata, verujemo da i žene koje imaju genetski rizik od Alchajmerove bolesti mogu imati koristi od očuvanja zdravlja malog mozga.”

Zato je važno da žene o mentalnom zdravlju razmišljaju na nov način. Redovno vežbanje, uravnotežena ishrana i mentalni izazovi mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja malog mozga, a samim tim i mentalne snage tokom godina.

Novo istraživanje pokazuje da žene koje započnu dan intimnošću češće napreduju na poslu i osećaju više zadovoljstva

Najnovija američka studija otkriva zanimljivu povezanost između jutarnje bliskosti i profesionalnog uspeha, posebno kod žena. U istraživanju je analizirano ponašanje 1.000 zaposlenih žena i muškaraca iz različitih industrija. Rezultati pokazuju da oni koji dan započnu bliskošću sa partnerom češće dobijaju napredovanje u karijeri i prijavljuju veće zadovoljstvo poslom. Skoro svaki peti ispitanik koji redovno praktikuje jutarnju intimnost dobio je unapređenje u poslednjih godinu dana, dok je više od polovine njih ostvarilo povišicu – što je znatno više u odnosu na one koji ovu naviku nemaju.

Stručnjaci su otkrili i da zaposleni koji se odlučuju za jutarnju bliskost beleže bolju produktivnost na radnom mestu. Čak 71% navodi da im ova rutina povećava efikasnost, a 70% kaže da im pomaže da budu uspešniji u izvršavanju zadataka. Dodatno, više od pola ispitanika prijavljuje viši nivo fokusa, motivacije i zadovoljstva poslom tokom dana. U oblastima kao što su marketing, hotelijerstvo i gastronomija, jutarnja intimnost je učestalija, dok su posebno aktivni pripadnici generacije X i bejbi bumera.

Osim što doprinosi poslovnom uspehu, jutarnja bliskost pozitivno utiče i na mentalno zdravlje. Žene koje ovu naviku uključuju u svoju rutinu prijavljuju viši stepen sreće (68%), emocionalne stabilnosti (63%) i samopouzdanja (58%). Skoro polovina navodi i bolju otpornost na stres kroz dan. Jedna od ispitanica, Ana Jovanović, izjavljuje: “Otkako sam počela da praktikujem jutarnju bliskost, primećujem više energije i bolji odnos prema poslu. Osećam se sigurnije i opuštenije tokom radnog dana.”

Zanimljivo je i to što više od trećine ispitanika smatra da im ova navika donosi bolje raspoloženje od kafe. Jutarnja bliskost tako postaje jednostavan ritual za srećniji i uspešniji radni dan. Na kraju, istraživači zaključuju da ova praksa pozitivno utiče na profesionalni život, ali i na celokupno mentalno zdravlje i zadovoljstvo. Iako nije univerzalna za sve, rezultati pokazuju da koristi ženama različitih godina i profesija. Možda je vreme da uz jutarnju kafu razmislite i o ovom ritualu za bolji početak dana.