Dugotrajno sedenje zbog telefona povećava rizik od hemoroida i slabosti mišića karličnog dna

Sve više žena ima naviku da koristi mobilni telefon dok boravi u toaletu, ali stručnjaci iz gastroenterologije upozoravaju da ova rutina može ozbiljno ugroziti zdravlje. Dr Milica Petrović, specijalista gastroenterologije, ističe da pražnjenje creva treba da traje između pet i deset minuta, ali mnogi ljudi ostaju u kupatilu i do petnaest minuta jer listaju društvene mreže ili odgovaraju na poruke. Ovo produženo sedenje značajno povećava pritisak na krvne sudove u predelu rektuma, što može izazvati hemoroide. Dodatno, naprezanje tokom dužeg vremena slabi mišiće karličnog dna, što je posebno važno za žene svih uzrasta.

Gubitak pojma o vremenu dok ste za telefonom lako može navesti da se zadržite duže nego što je potrebno. Dr Petrović pojašnjava: „Dugotrajno sedenje na WC šolji povećava pritisak na vene i može da izazove neprijatnosti, a u težim slučajevima i prolaps rektuma.” Žene koje često koriste telefon u kupatilu mogu nakon izvesnog vremena primetiti slabost mišića karličnog dna, što povećava rizik od inkontinencije i problema sa varenjem. Posebnu pažnju treba da obrate žene posle trudnoće, jer su njihovi mišići dodatno oslabljeni.

Stručnjaci savetuju da se tokom boravka u kupatilu izbegava unošenje telefona, knjiga i časopisa, kako bi se sprečilo nepotrebno zadržavanje. Ako pražnjenje ne uspe u kratkom roku, preporučuje se da ustanete, prošetate i pokušate kasnije. Ključnu ulogu ima i ishrana: dovoljan unos vode i vlakana iz voća, povrća, mahunarki i ovsenih pahuljica olakšava pražnjenje i smanjuje rizik od zatvora. Treba izbegavati naprezanje, jer tako možete sprečiti nastanak hemoroida i drugih problema.

Ako primetite da imate zatvor, otežano pražnjenje ili povremeno krvarenje tokom više nedelja, važno je da potražite savet lekara – to može biti znak ozbiljnijih problema. Male promene u svakodnevnim navikama, poput izbegavanja sedenja sa telefonom u toaletu, mogu značajno doprineti očuvanju ženskog zdravlja.

Naglo mršavljenje bez promene navika može biti prvi znak ozbiljnog oboljenja, upozoravaju stručnjaci iz Kalifornije

Gubitak kilograma bez jasnog razloga često izaziva zabrinutost, a prema rečima dr Ketana Thankija, kolorektalnog hirurga iz MemorialCare Todd Cancer Institute u Kaliforniji, ovo može biti jedan od prvih znakova ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući i rak. On ističe da se ovakav simptom može javiti mesecima pre nego što se postavi dijagnoza, ali ga mnogi često zanemare.

Ako primetite da gubite na težini, a niste menjali način ishrane, fizičku aktivnost ili svakodnevne navike, vreme je da se konsultujete sa lekarom. Posebno obratite pažnju ukoliko izgubite više od 5% telesne mase u periodu od šest do dvanaest meseci bez očiglednog razloga, ili ako izgubite četiri do pet kilograma u kratkom roku – to može nagovestiti da je vaše zdravlje ugroženo.

Mnoge žene veruju da se kilogrami tope isključivo zahvaljujući dijeti ili pojačanom vežbanju, ali kada mršavljenje nastupi bez promena u svakodnevici, može biti signal ozbiljnijih stanja, uključujući i rak. Dr Thanki objašnjava da rak ne deluje kao strano telo koje lako prepoznajemo – koristi prirodne procese organizma, pa su simptomi često suptilni i lako promaknu neopaženo. Zato je važno da žene svih uzrasta prate ovakve promene, a posebno one starije od 65 godina.

Prema Američkom društvu za borbu protiv raka, neobjašnjivo mršavljenje često je prvi vidljiv simptom kod određenih vrsta karcinoma – najčešće se javlja kod raka jednjaka, želuca, pankreasa i pluća. Kod raka jajnika, gubitak težine se može javiti kasnije, kada tumor pritiska želudac.

Mršavljenje kod osoba sa karcinomom nije uvek posledica manjeg unosa hrane. Često se javlja kaheksija – metabolički sindrom koji uzrokuje gubitak mišićne mase i masnog tkiva, čak i kada osoba jede dovoljno. Tumor oslobađa supstance koje menjaju način na koji telo koristi energiju, uzrokujući upale i hormonske poremećaje, što dodatno otežava održavanje telesne mase.

Iako su blage dnevne ili nedeljne oscilacije u težini normalne, uporan pad kilograma bez razloga zahteva pažnju lekara. Pravovremena dijagnostika može spasiti život, a svaka žena treba da zapamti da je zdravlje na prvom mestu. Ukoliko primetite značajne promene u telesnoj težini, obavezno potražite savet stručnjaka.

Pasulj i druge mahunarke pomažu ženama da očuvaju zdravlje srca, creva i produže životni vek

Žene koje žive u najdugovečnijim zajednicama, poznatim kao Plave zone, već godinama oslanjaju se na mahunarke kao osnovu svoje ishrane. Iako pasulj često ima reputaciju hrane za siromašne, brojne studije potvrđuju da predstavlja važnu namirnicu za dug i zdrav život. Na Sardiniji, Okinavi, Ikarii i u Kostariki, žene konzumiraju mahunarke četiri do pet puta više nego što je to slučaj na Zapadu, što se pokazalo zajedničkim faktorom populacija sa najviše stogodišnjaka.

Osim pasulja, žene u ovim krajevima često uključuju sočivo, leblebije, bob i soju u dnevni meni. Na Sardiniji su popularne guste čorbe od boba i ječma, dok su na Okinavi tofu i miso supa redovan deo obroka. Kostarikanke gotovo uz svaki obrok serviraju pasulj i pirinač. Iako se razlikuju po kulinarskim navikama, mahunarke su nezaobilazan deo ishrane žena koje doživljavaju duboku starost.

Naučnici su potvrdili da dnevni unos od samo 20 grama mahunarki može smanjiti rizik od prerane smrti za 7 do 8 odsto. Taj pozitivan efekat uočen je kod žena širom sveta, nezavisno od životnog stila. Mahunarke su odličan izvor biljnih proteina bez zasićenih masti, a bogate su i vlaknima koja pomažu varenje, snižavaju holesterol i regulišu šećer u krvi.

Takođe, mahunarke sadrže rezistentni skrob koji povoljno utiče na crevnu mikrofloru. “Zahvaljujući takvom sastavu, žene koje redovno konzumiraju pasulj imaju bolju kontrolu šećera u krvi, niži krvni pritisak i ređe oboljevaju od dijabetesa tipa 2”, navodi dr Marija Petrović, specijalista ishrane. Mahunarke su bogate magnezijumom, kalijumom, gvožđem i cinkom, što je izuzetno značajno za žensko zdravlje u svim životnim dobima.

Stanovnice Plavih zona u proseku pojedu jednu šolju kuvanih mahunarki dnevno, što je mnogo više od zapadnog proseka gde se mahunarke često zapostavljaju. “Već dve kašike kuvanog pasulja dnevno mogu napraviti razliku za vaše srce i energiju”, ističe dr Petrović. Šolja kuvanog pasulja obezbeđuje više od polovine preporučene dnevne doze vlakana i oko 15 grama proteina.

Nutricionisti danas apeluju da se mahunarke ponovo uključe u svakodnevnu ishranu, jer su ih prerađeni proizvodi i brza hrana potisnuli sa trpeze. Tradicionalna jela od pasulja i sočiva pomažu ženama iz Plavih zona da zadrže vitalnost i lep izgled tokom godina. Iz tog razloga, stručnjaci preporučuju svim ženama da što češće biraju ovu jednostavnu, ali izuzetno korisnu namirnicu.