Nova istraživanja otkrivaju efekte kolagena na kožu, mišiće i zglobove kod žena – šta je zaista potvrđeno

Sve veći broj žena u Srbiji razmatra upotrebu kolagen suplemenata, privučene obećanjima o lepšoj koži i boljim zglobovima. Najnovija velika meta-analiza sprovedena na Univerzitetu Anglija Raskin, koja je obuhvatila 16 sistemskih pregleda i više od 100 kontrolisanih studija sa skoro 8.000 ispitanika širom sveta, pružila je jasniji uvid u to šta kolagen stvarno može da uradi za žensko zdravlje.

Rezultati pokazuju da redovan unos kolagena doprinosi poboljšanju izgleda kože – žene koje su koristile kolagen kroz duži period imale su bolje hidriranu i elastičniju kožu, što daje mlađi i svežiji izgled. Kod onih koje pate od osteoartritisa, kolagen je uočen kao faktor koji može smanjiti bol i ukočenost zglobova, olakšavajući svakodnevno funkcionisanje.

Istraživači su takođe zabeležili umerena poboljšanja u mišićnoj masi, kao i strukturi mišića i tetiva kod žena koje redovno koriste kolagen. Ovo može biti značajno za one koje žele da očuvaju snagu i fleksibilnost s godinama. Međutim, iako marketinške poruke često ističu dodatne prednosti, naučni dokazi da kolagen značajno utiče na sportske performanse ili ubrzava oporavak posle treninga su vrlo ograničeni. Žene koje su fizički aktivne ne treba da očekuju spektakularne rezultate samo uz kolagen.

Pored toga, analiza nije pokazala dovoljno jakih dokaza da kolagen ima pozitivan uticaj na oralno zdravlje, nivo šećera u krvi, holesterol ili krvni pritisak. Iz tih razloga, stručnjaci upozoravaju da kolagen ne može biti univerzalno rešenje za sve zdravstvene probleme.

Za žene koje žele zdraviju kožu ili olakšanje kod problema sa zglobovima, kolagen može biti koristan dodatak, ali je važno imati realna očekivanja. Istraživanje pokazuje da su koristi najizraženije kod redovne i dugotrajne upotrebe – posebno kod kože i osteoartritisa. Kako ističe profesor Li Smit, jedan od autora studije: “Kolagen nije lek za sve, ali može imati verodostojne koristi ako se redovno koristi tokom određenog perioda, posebno kada je reč o koži i osteoartritisu”.

Profesor Smit dodaje da je neophodno oslanjati se na naučne dokaze, a ne na preterana obećanja proizvođača: “Potrebno nam je više visokokvalitetnih kliničkih ispitivanja, uključujući istraživanja koja će analizirati dugoročne zdravstvene ishode, optimalne doze i razlike između različitih izvora kolagena.”

Žene koje razmišljaju o suplementima kolagena trebalo bi da se posavetuju sa svojim lekarom, posebno ukoliko već imaju hronične bolesti ili koriste druge lekove. Kolagen može biti deo zdrave rutine, ali nikako nije zamena za uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Stručnjak otkriva zašto su ishrana, terapija i kontrola ključni za žensko zdravlje srca i jetre

Sve više žena u Srbiji suočava se sa visokim vrednostima holesterola, što može uzrokovati ozbiljne probleme sa srcem i jetrom. Prema rečima prof. dr Vojislava Perišića, poznatog gastroenterologa, povišen holesterol nije rezervisan samo za one sa viškom kilograma ili porodičnom istorijom bolesti – čak i mršave žene i deca mogu imati ovaj problem. Iz tog razloga je važno da svaka žena prati svoje navike i redovno proverava nivo masnoća u krvi.

Profesor Perišić objašnjava da uzrok visokog holesterola nije uvek loša ishrana, već i način na koji organizam razgrađuje masnoće. “Suština je da smanjimo sintezu lošeg holesterola u jetri. To je moguće uraditi na više načina. Nije samo ishrana presudna, već i način na koji naš organizam obrađuje masnoće”, ističe on. Kod nekih žena, čak i uz normalan unos kalorija, može doći do nakupljanja masti u jetri zbog genetske predispozicije i slabije razgradnje žučnih soli.

Kada je reč o promeni ishrane, profesor naglašava da je balansiran kalorijski unos obavezan, ali nekim ženama ni najzdravija dijeta ne može značajno sniziti holesterol. “Dijeta i fizička aktivnost mogu da smanje nivo holesterola i triglicerida za oko 30 odsto. Ostatak se mora regulisati lekovima.” Zato je važno da, ukoliko laboratorijske analize pokažu povišene vrednosti, ne odlažete posetu lekaru i po potrebi uvedete terapiju.

Prvi korak uvek je pokušaj sa promenom ishrane, ali ukoliko vrednosti ostaju visoke, profesor Perišić savetuje: “Bez lekova krvni sudovi ne mogu da se sačuvaju ukoliko su vrednosti hronično povišene.” Preporučuje ishranu bogatu svežim voćem i povrćem, smanjenje masnoća i kalorija, kao i redovnu fizičku aktivnost. Terapija se nikada ne prekida na svoju ruku, a dugotrajan visok holesterol može izazvati masnu jetru, što je drugi najčešći uzrok ciroze u razvijenim zemljama.

Da biste smanjile rizik od komplikacija, redovno proveravajte masnoće u krvi, naročito ako imate genetske faktore rizika, dijabetes ili ste u menopauzi. Pripremajte obroke sa manje zasićenih masti, birajte integralne žitarice i povećajte unos vlakana. U dnevnu rutinu uključite minimum 30 minuta fizičke aktivnosti. Ako su analize i dalje loše, obavezno se obratite lekaru radi tačne dijagnoze i individualne terapije.

Mentalno zdravlje i životne navike sada su ključni za uspešnu kontrolu reumatoidnog artritisa kod žena

Najnovija istraživanja otkrivaju da hronična upalna bolest zglobova, poznata kao reumatoidni artritis, zahteva sveobuhvatniji pristup lečenju. Stručnjaci iz Mađarske i relevantnih svetskih instituta naglašavaju da ova bolest, koja pogađa oko jedan odsto stanovništva, pretežno utiče na žene i narušava kvalitet celokupnog života, ne samo zglobova. Najčešći simptomi su bol, oticanje i ukočenost, ali prema novim saznanjima, faktori poput depresije, gojaznosti, pušenja i poremećaja sna mogu značajno pogoršati tok bolesti i otežati lečenje.

Naučni radovi u vodećim medicinskim časopisima dokazuju da postoji snažna veza između reumatoidnog artritisa i mentalnog zdravlja. Žene koje se bore sa ovom bolešću često doživljavaju hroničan umor, probleme sa snom i osećaj beznađa, što dovodi do toga da su depresija i anksioznost mnogo češće nego kod osoba koje nemaju ovu dijagnozu.

Stručnjak dr Đerđ Nađ, reumatolog i imunolog, ističe: “Tradicionalno smo se fokusirali na kontrolu upale u zglobovima. Međutim, primećujemo da mnoge žene i dalje pate od bola i umora čak i kada nema znakova upale. Kada su u pitanju depresija ili poremećaji spavanja, standardni lekovi često nisu dovoljni.”

Dodatna istraživanja pokazuju da pušenje i višak kilograma znatno otežavaju postizanje rezultata u lečenju. Zbog toga je promena životnog stila, uključujući pravilnu ishranu, umerenu fizičku aktivnost i brigu o mentalnom zdravlju, jednako važna kao i redovno uzimanje lekova. Žene koje obraćaju pažnju na ove aspekte često bolje upravljaju simptomima i imaju bolji kvalitet života.

Dugotrajan bol može dovesti do fizičke neaktivnosti, što često uzrokuje povećanje telesne mase i dodatno pogoršava upalne procese. Istovremeno, neuspešni pokušaji lečenja mogu pojačati osećaj beznađa, dok narušeno mentalno zdravlje dodatno povećava intenzitet bola i smanjuje želju za brigom o sebi. Dr Nađ podvlači: “Depresija i reumatoidni artritis su povezani u oba smera. Poboljšanje mentalnog zdravlja može smanjiti bol, dok uspešno upravljanje bolešću smanjuje rizik od depresije.”

Za žene koje žive sa reumatoidnim artritisom, preporučuje se redovna fizička aktivnost prilagođena individualnim mogućnostima, izbegavanje pušenja i održavanje zdrave telesne težine. Važno je ne zanemariti kvalitet sna i potražiti pomoć stručnjaka pri prvim znakovima depresije. Otvoren razgovor sa lekarom o svim simptomima, uključujući promene raspoloženja, kao i podrška porodice i prijatelja, mogu biti od velike pomoći u svakodnevnom životu sa ovom bolešću.

Za tačnu dijagnozu i individualizovan savet, obavezno se obratite svom lekaru.