Connect with us

Vesti

Život bez keša: Da li će gotovina postati stvar prošlosti?

Objavljeno pre

3 sata

,

Image showing credit cards and a financial market graph on a smartphone. DΛVΞ GΛRCIΛ

Kartica, telefon, QR kod – plaćanje je postalo brže nego ikada. U Srbiji se broj bezgotovinskih transakcija iz godine u godinu povećava, ali gotovina i dalje ima jednu osobinu koju tehnologija teško može da zameni: radi čak i onda kada ne želimo da zavisimo od sistema.

Zamislite da izađete iz kuće bez novčanika.

Telefon imate.

Karticu imate u telefonu.

Baterija je puna.

U prodavnici samo prislonite uređaj i platite.

U restoranu skenirate QR kod.

Prijatelju pošaljete novac preko mobilnog telefona.

Račun platite iz aplikacije.

Za veliki broj ljudi ovo više nije budućnost.

To je svakodnevica.

Ipak, dovoljno je da nestane interneta, da se isprazni telefon, da terminal ne radi ili da se pojavi problem sa bankarskim sistemom – i odjednom shvatimo koliko je naš novac postao zavisan od tehnologije.

Zato pravo pitanje možda nije da li će gotovina nestati.

Već koliko dugo ćemo još želeti da je imamo.

Srbi sve više plaćaju bez gotovine

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju koliko se navike menjaju.

Tokom 2025. godine u Srbiji je karticama izvršeno gotovo 805 miliona plaćanja, uz prosečnu vrednost od oko 2.250 dinara. Broj kartičnih kupovina u domaćim prodavnicama porastao je 18,1 odsto u odnosu na 2024. godinu. Na kraju 2025. bilo je 184.700 aktivnih POS rešenja za bezgotovinsko plaćanje, skoro 15 odsto više nego godinu ranije.

Još brže raste korišćenje instant plaćanja.

NBS IPS sistem je tokom 2025. obradio 109,3 miliona instant plaćanja, što je četvrtinu više nego 2024. godine. Ukupna vrednost dostigla je 1,4 biliona dinara.

A građani sve više koriste telefon kao banku.

Na kraju 2025. u Srbiji je bilo 5,1 milion korisnika mobilnog bankarstva, dok je broj korisnika elektronskog bankarstva iznosio 4,9 miliona. Po prvi put je broj plaćanja putem mobilnog bankarstva premašio broj plaćanja putem elektronskog bankarstva.

Drugim rečima – novac se sve manje fizički pomera iz novčanika u novčanik.

Telefon polako preuzima novčanik

Najveća promena možda nije u tome što koristimo kartice.

Kartice koristimo godinama.

Promena je u tome što telefon preuzima sve više funkcija.

Telefon je banka.

Telefon je novčanik.

Telefon je sredstvo za identifikaciju.

Telefon je mesto na kojem proveravamo stanje računa.

A sada je i uređaj kojim plaćamo.

Kod instant plaćanja u Srbiji dodatno je pojednostavljeno slanje novca. Tokom 2025. korisnici su uslugu „Prenesi“ za transfer novca između računa koristili dvostruko češće nego prethodne godine.

Zbog toga se sve manje pitamo:

„Da li imam keš?“

A sve češće:

„Da li mi radi telefon?“

Gotovina ima jednu veliku prednost

Ipak, gotovina ima nešto što nijedna aplikacija ne može u potpunosti da zameni.

Ne zavisi od baterije.

Ne zavisi od interneta.

Ne zavisi od terminala.

Ne zavisi od toga da li je banka trenutno dostupna.

Novčanica od 1.000 dinara funkcioniše na isti način danas, sutra i za nekoliko godina.

Upravo zbog toga gotovina ima posebno mesto kada dođe do vanrednih situacija.

Nestanak struje, kvar sistema, problem sa kartičnim terminalima ili prekid komunikacije mogu za nekoliko sati promeniti odnos prema fizičkom novcu.

Ono što je juče izgledalo staromodno odjednom postaje veoma praktično.

Ali gotovina ima i svoju cenu

Sa druge strane, fizički novac je manje praktičan.

Mora da se podigne.

Mora da se nosi.

Može da se izgubi.

Može da bude ukraden.

Ne postoji jednostavna istorija svih kupovina.

Ako nekome date 5.000 dinara, ne postoji automatski digitalni trag transakcije koji vam pomaže da se kasnije setite gde je novac otišao.

Kod kartice i mobilnog plaćanja situacija je potpuno drugačija.

Svaka kupovina ostaje evidentirana.

To je korisno za kontrolu budžeta – ali otvara i drugo pitanje.

Koliko podataka o nama ostaje kada prestanemo da plaćamo gotovinom?

Novac više nije samo novac – postao je podatak

Kada platite gotovinom, prodavac zna da ste kupili proizvod i dobio je novac.

Kada platite karticom ili drugim digitalnim instrumentom, transakcija ulazi u elektronski sistem.

Digitalno plaćanje zato ima prednost transparentnosti i praktičnosti, ali istovremeno povećava količinu podataka koji postoje o našim finansijskim aktivnostima.

Kupovina namirnica.

Gorivo.

Restoran.

Putovanje.

Online kupovina.

Pretplata.

Sve ostaje u istoriji transakcija.

To ne znači da je digitalno plaćanje loše.

Ali znači da gotovina i digitalni novac nisu samo dva različita načina plaćanja – oni predstavljaju i dva različita nivoa privatnosti i kontrole.

Da li ćemo zaista živeti bez keša?

Verovatno ne tako brzo.

Čak i dok bezgotovinska plaćanja snažno rastu, Srbija i dalje ima razvijenu mrežu bankomata. Na kraju 2025. bilo ih je 3.265, što je 1,5 odsto više nego godinu ranije.

To pokazuje nešto važno.

Digitalizacija ne znači da je gotovina već nestala.

Naprotiv – oba sistema postoje paralelno.

Ljudi koriste karticu kada im je lakše.

Gotovinu kada im je potrebna.

Telefon kada žele brzinu.

Novčanik kada žele sigurnost da mogu da plate i bez tehnologije.

Mladi će verovatno biti najveća prekretnica

Generacije koje su odrasle uz mobilne telefone nemaju isti odnos prema gotovini kao generacije koje su prvo koristile papirni novac, a tek kasnije kartice.

Za mlađeg korisnika transfer novca preko aplikacije može biti prirodniji od davanja novčanice.

Ako treba da pošalje prijatelju 1.000 dinara, ne mora da traži bankomat.

Ako treba da plati račun, ne mora da ode u banku.

Ako treba da kupi nešto online, ne mora ništa posebno da priprema.

Samo klikne.

Ta jednostavnost menja navike brže nego bilo kakva kampanja.

Ipak, postoje ljudi kojima je keš neophodan

Ne treba zaboraviti da nisu svi građani jednako digitalizovani.

Stariji ljudi, osobe koje nisu navikle na mobilno bankarstvo, građani koji nemaju odgovarajuće uređaje ili oni koji jednostavno više veruju gotovini – i dalje će želeti mogućnost plaćanja fizičkim novcem.

Tu je i deo malih poslova i svakodnevnih transakcija u kojima gotovina ostaje praktična.

Zbog toga bi potpuno nestajanje gotovine značilo mnogo više od promene načina plaćanja.

Značilo bi da čitavo društvo mora da bude sposobno da funkcioniše digitalno.

A to još nije realnost za sve.

Najverovatniji scenario: novčanik neće nestati, samo će se promeniti

Možda zato budućnost neće biti potpuno bezgotovinska.

Biće manje gotovinska.

Novčanice će se koristiti ređe.

Kartice i telefoni češće.

Instant transferi postaće normalniji.

QR kodovi još prisutniji.

Online kupovina će nastaviti da raste.

U Srbiji je tokom prvog kvartala 2026. broj online kupovina karticama i elektronskim novcem porastao 39,7 odsto međugodišnje, na 32,9 miliona transakcija.

To je trend koji je teško zaustaviti.

Ali nije isto što i potpuno ukidanje gotovine.

Možda će keš postati ono što je danas ček

Nekada je ček bio normalan način plaćanja.

Danas je mnogo ređi.

Moguće je da će gotovina doživeti sličnu sudbinu – ne nestati preko noći, već polako izgubiti svakodnevnu ulogu.

Biće tu.

Ljudi će je čuvati.

Koristiće se u određenim situacijama.

Ali će sve manje ljudi svakog jutra proveravati koliko novca imaju u novčaniku.

Umesto toga proveravaće bateriju telefona.

Jer budućnost plaćanja verovatno neće izgledati kao svet bez novca.

Izgledaće kao svet u kojem novac postoji, ali ga sve ređe možemo videti.

A možda će upravo zato jedna obična novčanica jednog dana postati pomalo neobična stvar – predmet koji nosimo ne zato što nam je najpotrebniji, već zato što želimo da znamo da je tu kada tehnologija zakaže.

Povezano
Pročitaj još

Politika

Predsednik Srbije odbija priznanje nezavisnosti Kosova uprkos međunarodnim pritiscima

Aleksandar Vučić ističe da Srbija neće pristati na priznanje tzv. Kosova, navodeći razlike u politici prema regionu.

Objavljeno pre

13 minuta

,

avgust 14, 2026

Objavio:

Predsednik Srbije odbija priznanje nezavisnosti Kosova uprkos međunarodnim pritiscima – Aleksandar Vučić Srbija Kosovo

Aleksandar Vučić ističe da Srbija neće pristati na priznanje tzv. Kosova, navodeći razlike u politici prema regionu.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija neće priznati nezavisnost tzv. Kosova bez obzira na pritiske iz Nemačke i drugih država. On je rekao da pritisak dolazi iz više izvora, ali da se stav Srbije po ovom pitanju ne menja. Ova izjava data je tokom obilaska radova na gradilištu Ekspa, gde je Vučić odgovarao na pitanja o bezbednosnim izazovima u regionu.

Pritisci međunarodne zajednice i stav Srbije

Na pitanje o bezbednosnim pretnjama po Srbiju, Vučić je istakao da finansijska podrška koju Nemačka pruža kosovskoj policiji nije jedini izvor pritiska. „To nije pitanje samo Nemačke, već i mnogih drugih zemalja. Oni žele da vide po svaku cenu nezavisno Kosovo i žele pritisak na Srbiju da izvrše što je moguće veći, kako bi priznala nezavisno Kosovo. To se neće dogoditi bez obzira na to koliko pritisak bude bio velik, bez obzira na to kako i koliko Srba budu tukli, proterivali i o svemu tome ćutali“, naglasio je predsednik.

Kako je naveo, često se koriste lažne informacije kako bi se opravdale mere protiv srpskog stanovništva. „Oni su juče izmislili čak i priču kako su se Srbi međusobno potukli, pa su to posledice za Nenada Raškovića. Dakle, nema laži kojom se poslužiti neće. Ali ja mislim da to dovoljno govori o njima, jer nesuočavanje sa činjenicama, beg od realnosti, upravo govori o njihovim slabostima“, dodao je Vučić.

Odnosi sa Crnom Gorom i razlike u politici

Komentarišući naslove u crnogorskim medijima o odnosima između Srbije i Crne Gore, Vučić je izjavio da bi više voleo da zvaničnici iz regiona pružaju ruku saradnje umesto što „pokazuju zube“ Srbiji. „Nije baš pristojno da idete i da pokazujete zube ljudima. Tako da bih više voleo da su zainteresovani za to da pomognu bratskom srpskom narodu. Voleo bih da nisu želeli da učestvuju u svakoj hajci protiv Srba“, rekao je predsednik.

On je ukazao na razlike u politici dve države: „Sa jedne strane imate Crnu Goru koja je priznala Kosovo, Srbiju koja nije i neće. S jedne strane imate Crnu Goru koja je članica NATO-a, s druge strane imate Srbiju koja to nije i neće da bude. Treća stvar, imate Crnu Goru koja je uvela bespogovorno sve sankcije Ruskoj Federaciji, i Srbiju koja nije, i bar za sada, i koliko je do sada izdržala, pokazala je da neće. Kada samo te činjenice uzmete u obzir, sve ostalo vam je između: politička ekvilibristika, neretko manipulacija. I ja ne želim ništa loše da govorim o njima, oni svoj posao neka rade.“

Ekonomija i odnosi u regionu

Vučić je naglasio i ekonomske razlike između Srbije i Crne Gore. Prema njegovim rečima, Srbija je ranije zaostajala po pitanju prosečnih plata za oko 50 odsto, ali sada beleži bolje rezultate. „Ali mi smo radili vredno, želim to i njima, i radovaćemo se svakom uspehu u budućnosti, njihovom“, poručio je predsednik.

Na ovaj način, predsednik Srbije još jednom je potvrdio da stav Srbije po pitanju priznanja tzv. Kosova ostaje nepromenjen, čak i u uslovima pojačanih međunarodnih pritisaka. Takođe, istakao je razlike u političkim i ekonomskim pristupima Srbije i susednih zemalja, uz poruku da će Srbija nastaviti da štiti svoje interese.

Pročitaj još

Politika

Sergej Lavrov ocenio pritisak Evropske unije na predsednika Vučića

Ruski ministar ističe da Aleksandar Vučić hrabro podnosi uslove EU vezane za Kosovo i odnose sa Rusijom.

Objavljeno pre

13 minuta

,

avgust 14, 2026

Objavio:

Sergej Lavrov ocenio pritisak Evropske unije na predsednika Vučića

Ruski ministar ističe da Aleksandar Vučić hrabro podnosi uslove EU vezane za Kosovo i odnose sa Rusijom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iskusan političar koji, prema rečima Sergeja Lavrova, već duže vreme hrabro podnosi pritiske Evropske unije. U zvaničnoj izjavi, ministar spoljnih poslova Rusije naglasio je da Evropska unija postavlja dva ključna uslova za napredak Srbije ka članstvu: priznanje nezavisnosti Kosova i podršku svim odlukama EU koje se odnose na Rusiju. Lavrov je posebno istakao kako je pritisak Evropske unije na predsednika Srbije intenzivan i da traje više od godinu dana.

Pritisak Evropske unije na predsednika Vučića

Prema Lavrovu, Evropska unija trenutno „ucenjuje“ Srbiju, zahtevajući ispunjenje pomenutih uslova kako bi ubrzala proces evrointegracija. „Predsedniku Vučiću nije lako. On je iskusan političar i privržen je evrointegracijama. Ali, u ovoj fazi EU mu se ruga, jednostavno ga ucenjuje“, izjavio je Lavrov. On je naveo i da Evropska unija direktno traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosova i da podrži sve odluke vezane za Rusiju.

Takođe, Lavrov je naglasio da Rusija nastavlja da prodaje gas Srbiji po povoljnim cenama, ne postavljajući pritom nikakve dodatne zahteve, osim neprihvatljivosti učešća Srbije u naoružavanju kijevskog režima. Prema njegovim rečima, predsednik Vučić je doneo posebnu odluku kojom se takve aktivnosti zabranjuju, što je, kako je ocenio, značajno za odnose između dve zemlje.

Očekivanja Moskve i reakcija Beograda

U nastavku izjave, Lavrov je ukazao na nedavni incident tokom zajedničke konferencije za novinare predsednika Vučića i Vladimira Zelenskog u Beogradu. Tom prilikom, nemački novinar Mihail Martens postavio je pitanje koje se odnosilo na to kako Evropljani mogu da pomognu Kijevu da bude ubijeno još Rusa. Lavrov je naveo da je Vučić bio „prosto zatečen“ takvim pitanjem i dodao da Moskva očekuje jasnu reakciju Beograda na ovaj događaj.

On je podsetio na doprinos Srbije u borbi protiv nacizma i istakao da bi Rusija želela da čuje stav srpskih vlasti povodom ovog incidenta. Lavrov je ocenio da je pritisak Evropske unije na Srbiju, kako se izrazio, „drzak i osion“, i uporedio ponašanje EU sa istorijskim periodima prošlosti.

Značaj izjava Sergeja Lavrova za srpsko-ruske odnose

Izjave Sergeja Lavrova dolaze u trenutku kada su odnosi između Srbije, Evropske unije i Rusije pod posebnom pažnjom javnosti. Pored toga, Lavrov je naglasio da Rusija nije postavljala dodatne uslove Srbiji, osim neprihvatljivosti podrške naoružavanju kijevskog režima. Takođe, njegova očekivanja od reakcije Beograda na Martensovo pitanje dodatno ukazuju na složenost trenutne političke situacije.

Kao rezultat, odnosi Srbije sa Evropskom unijom i Rusijom ostaju u fokusu javnosti, dok predsednik Vučić nastavlja da balansira između evropskih zahteva i tradicionalnih veza sa Rusijom.

Pročitaj još

Svet

Američki misionar otet u Nigeru oslobođen nakon meseci zarobljeništva

Kevin Rideout, koji je bio otet u oktobru, pušten je na slobodu i uskoro će se ponovo pridružiti svojoj porodici.

Objavljeno pre

52 minuta

,

avgust 14, 2026

Objavio:

Američki misionar otet u Nigeru oslobođen nakon meseci zarobljeništva – oslobođenje američkog misionara

Kevin Rideout, koji je bio otet u oktobru, pušten je na slobodu i uskoro će se ponovo pridružiti svojoj porodici.

Američki misionar Kevin Rideout, koji je otet u oktobru prošle godine u glavnom gradu Nigera, Niameyu, oslobođen je, potvrdila je njegova organizacija SIM International. Rideout se trenutno nalazi u dobrom zdravstvenom stanju i pod zaštitom američkih zvaničnika.

Detalji o oslobađanju

Detalji o njegovom oslobađanju još uvek nisu potpuno razjašnjeni, ali je poznato da nije bilo nasilja prilikom njegovog puštanja na slobodu. Organizacija SIM International izrazila je zahvalnost svima koji su pružali molitve i podršku tokom perioda njegove otmice.

Rideout je otet 21. oktobra od strane trojice naoružanih osoba i veruje se da je odveden izvan grada. Otmica se dogodila uprkos upozorenjima američke ambasade o povećanom riziku od kidnapovanja u Nigeru.

Politička situacija u Nigeru

Niger se suočava sa političkom nestabilnošću nakon što je vojna hunta preuzela vlast 2023. godine, svrgavajući demokratski izabranog predsednika Mohameda Bazouma. Nova vlast prekinula je veze sa zapadnim partnerima, uključujući Sjedinjene Američke Države, i uspostavila nove sigurnosne i diplomatske odnose sa Rusijom.

Pročitaj još

U Trendu