Kartica, telefon, QR kod – plaćanje je postalo brže nego ikada. U Srbiji se broj bezgotovinskih transakcija iz godine u godinu povećava, ali gotovina i dalje ima jednu osobinu koju tehnologija teško može da zameni: radi čak i onda kada ne želimo da zavisimo od sistema.

Zamislite da izađete iz kuće bez novčanika.

Telefon imate.

Karticu imate u telefonu.

Baterija je puna.

U prodavnici samo prislonite uređaj i platite.

U restoranu skenirate QR kod.

Prijatelju pošaljete novac preko mobilnog telefona.

Račun platite iz aplikacije.

Za veliki broj ljudi ovo više nije budućnost.

To je svakodnevica.

Ipak, dovoljno je da nestane interneta, da se isprazni telefon, da terminal ne radi ili da se pojavi problem sa bankarskim sistemom – i odjednom shvatimo koliko je naš novac postao zavisan od tehnologije.

Zato pravo pitanje možda nije da li će gotovina nestati.

Već koliko dugo ćemo još želeti da je imamo.

Srbi sve više plaćaju bez gotovine

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju koliko se navike menjaju.

Tokom 2025. godine u Srbiji je karticama izvršeno gotovo 805 miliona plaćanja, uz prosečnu vrednost od oko 2.250 dinara. Broj kartičnih kupovina u domaćim prodavnicama porastao je 18,1 odsto u odnosu na 2024. godinu. Na kraju 2025. bilo je 184.700 aktivnih POS rešenja za bezgotovinsko plaćanje, skoro 15 odsto više nego godinu ranije.

Još brže raste korišćenje instant plaćanja.

NBS IPS sistem je tokom 2025. obradio 109,3 miliona instant plaćanja, što je četvrtinu više nego 2024. godine. Ukupna vrednost dostigla je 1,4 biliona dinara.

A građani sve više koriste telefon kao banku.

Na kraju 2025. u Srbiji je bilo 5,1 milion korisnika mobilnog bankarstva, dok je broj korisnika elektronskog bankarstva iznosio 4,9 miliona. Po prvi put je broj plaćanja putem mobilnog bankarstva premašio broj plaćanja putem elektronskog bankarstva.

Drugim rečima – novac se sve manje fizički pomera iz novčanika u novčanik.

Telefon polako preuzima novčanik

Najveća promena možda nije u tome što koristimo kartice.

Kartice koristimo godinama.

Promena je u tome što telefon preuzima sve više funkcija.

Telefon je banka.

Telefon je novčanik.

Telefon je sredstvo za identifikaciju.

Telefon je mesto na kojem proveravamo stanje računa.

A sada je i uređaj kojim plaćamo.

Kod instant plaćanja u Srbiji dodatno je pojednostavljeno slanje novca. Tokom 2025. korisnici su uslugu „Prenesi“ za transfer novca između računa koristili dvostruko češće nego prethodne godine.

Zbog toga se sve manje pitamo:

„Da li imam keš?“

A sve češće:

„Da li mi radi telefon?“

Gotovina ima jednu veliku prednost

Ipak, gotovina ima nešto što nijedna aplikacija ne može u potpunosti da zameni.

Ne zavisi od baterije.

Ne zavisi od interneta.

Ne zavisi od terminala.

Ne zavisi od toga da li je banka trenutno dostupna.

Novčanica od 1.000 dinara funkcioniše na isti način danas, sutra i za nekoliko godina.

Upravo zbog toga gotovina ima posebno mesto kada dođe do vanrednih situacija.

Nestanak struje, kvar sistema, problem sa kartičnim terminalima ili prekid komunikacije mogu za nekoliko sati promeniti odnos prema fizičkom novcu.

Ono što je juče izgledalo staromodno odjednom postaje veoma praktično.

Ali gotovina ima i svoju cenu

Sa druge strane, fizički novac je manje praktičan.

Mora da se podigne.

Mora da se nosi.

Može da se izgubi.

Može da bude ukraden.

Ne postoji jednostavna istorija svih kupovina.

Ako nekome date 5.000 dinara, ne postoji automatski digitalni trag transakcije koji vam pomaže da se kasnije setite gde je novac otišao.

Kod kartice i mobilnog plaćanja situacija je potpuno drugačija.

Svaka kupovina ostaje evidentirana.

To je korisno za kontrolu budžeta – ali otvara i drugo pitanje.

Koliko podataka o nama ostaje kada prestanemo da plaćamo gotovinom?

Novac više nije samo novac – postao je podatak

Kada platite gotovinom, prodavac zna da ste kupili proizvod i dobio je novac.

Kada platite karticom ili drugim digitalnim instrumentom, transakcija ulazi u elektronski sistem.

Digitalno plaćanje zato ima prednost transparentnosti i praktičnosti, ali istovremeno povećava količinu podataka koji postoje o našim finansijskim aktivnostima.

Kupovina namirnica.

Gorivo.

Restoran.

Putovanje.

Online kupovina.

Pretplata.

Sve ostaje u istoriji transakcija.

To ne znači da je digitalno plaćanje loše.

Ali znači da gotovina i digitalni novac nisu samo dva različita načina plaćanja – oni predstavljaju i dva različita nivoa privatnosti i kontrole.

Da li ćemo zaista živeti bez keša?

Verovatno ne tako brzo.

Čak i dok bezgotovinska plaćanja snažno rastu, Srbija i dalje ima razvijenu mrežu bankomata. Na kraju 2025. bilo ih je 3.265, što je 1,5 odsto više nego godinu ranije.

To pokazuje nešto važno.

Digitalizacija ne znači da je gotovina već nestala.

Naprotiv – oba sistema postoje paralelno.

Ljudi koriste karticu kada im je lakše.

Gotovinu kada im je potrebna.

Telefon kada žele brzinu.

Novčanik kada žele sigurnost da mogu da plate i bez tehnologije.

Mladi će verovatno biti najveća prekretnica

Generacije koje su odrasle uz mobilne telefone nemaju isti odnos prema gotovini kao generacije koje su prvo koristile papirni novac, a tek kasnije kartice.

Za mlađeg korisnika transfer novca preko aplikacije može biti prirodniji od davanja novčanice.

Ako treba da pošalje prijatelju 1.000 dinara, ne mora da traži bankomat.

Ako treba da plati račun, ne mora da ode u banku.

Ako treba da kupi nešto online, ne mora ništa posebno da priprema.

Samo klikne.

Ta jednostavnost menja navike brže nego bilo kakva kampanja.

Ipak, postoje ljudi kojima je keš neophodan

Ne treba zaboraviti da nisu svi građani jednako digitalizovani.

Stariji ljudi, osobe koje nisu navikle na mobilno bankarstvo, građani koji nemaju odgovarajuće uređaje ili oni koji jednostavno više veruju gotovini – i dalje će želeti mogućnost plaćanja fizičkim novcem.

Tu je i deo malih poslova i svakodnevnih transakcija u kojima gotovina ostaje praktična.

Zbog toga bi potpuno nestajanje gotovine značilo mnogo više od promene načina plaćanja.

Značilo bi da čitavo društvo mora da bude sposobno da funkcioniše digitalno.

A to još nije realnost za sve.

Najverovatniji scenario: novčanik neće nestati, samo će se promeniti

Možda zato budućnost neće biti potpuno bezgotovinska.

Biće manje gotovinska.

Novčanice će se koristiti ređe.

Kartice i telefoni češće.

Instant transferi postaće normalniji.

QR kodovi još prisutniji.

Online kupovina će nastaviti da raste.

U Srbiji je tokom prvog kvartala 2026. broj online kupovina karticama i elektronskim novcem porastao 39,7 odsto međugodišnje, na 32,9 miliona transakcija.

To je trend koji je teško zaustaviti.

Ali nije isto što i potpuno ukidanje gotovine.

Možda će keš postati ono što je danas ček

Nekada je ček bio normalan način plaćanja.

Danas je mnogo ređi.

Moguće je da će gotovina doživeti sličnu sudbinu – ne nestati preko noći, već polako izgubiti svakodnevnu ulogu.

Biće tu.

Ljudi će je čuvati.

Koristiće se u određenim situacijama.

Ali će sve manje ljudi svakog jutra proveravati koliko novca imaju u novčaniku.

Umesto toga proveravaće bateriju telefona.

Jer budućnost plaćanja verovatno neće izgledati kao svet bez novca.

Izgledaće kao svet u kojem novac postoji, ali ga sve ređe možemo videti.

A možda će upravo zato jedna obična novčanica jednog dana postati pomalo neobična stvar – predmet koji nosimo ne zato što nam je najpotrebniji, već zato što želimo da znamo da je tu kada tehnologija zakaže.