Američka administracija objavila dokument sa fokusom na suzbijanje narko-kartela, džihadističkog i levičarskog ekstremizma

Bela kuća je 15.01.2026. godine u Vašingtonu predstavila novu Nacionalnu strategiju za borbu protiv terorizma, kojom se najavljuje promena dosadašnje politike i ističe princip “Amerika na prvom mestu” kao okosnicu nacionalne bezbednosti. Prema zvaničnoj objavi, dokument nosi pečat predsednika Donalda Trampa i obuhvata niz mera protiv narko-kartela, džihadističkih i nasilnih levičarskih grupa.

U uvodnom delu strategije, predsednik Tramp je poručio da je era “slabosti i poniženja” završena, ističući postignuća administracije u prvoj godini drugog mandata, među kojima su hapšenje organizatora napada na Abbey Gate u Avganistanu i povratak 106 američkih talaca bez otkupnine. Tramp je naglasio da će svi koji naude ili planiraju da naude Amerikancima biti pronađeni i eliminisani, a američka vojska koristiće nadmoćnu silu za zaštitu građana.

Strategija proglašava meksičke i južnoameričke narko-kartele za strane terorističke organizacije, navodeći ih kao egzistencijalnu pretnju zbog uticaja na američko stanovništvo. U dokumentu se navode konkretne operacije, uključujući hapšenje venecuelanskog lidera Nikolasa Madura i uništavanje kartelskih laboratorija, što je rezultiralo smanjenjem pomorskog krijumčarenja droge za 90%. Ilegalni fentanil se definiše kao oružje za masovno uništenje, a karteli i njihovi sponzori odgovaraće za posledice.

Po prvi put, strategija uvodi kategoriju nasilnih levičarskih ekstremista, anarhista i antifašista kao unutrašnju pretnju. Prema strategiji, sredstva će biti usmerena na neutralizaciju grupa koje propagiraju radikalne ideologije i podstiču nasilje. Kao primer se navodi ubistvo konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka, koje je okarakterisano kao politički motivisan napad.

Na međunarodnom planu, strategija predviđa operacije protiv iranskog nuklearnog programa, poziva evropske saveznike na veću odgovornost zbog migracija i ističe borbu protiv ISIS-a i Al-Kaide u Africi, uz poseban fokus na zaštitu progonjenih hrišćana. Predsednik Tramp je poručio da Sjedinjene Države više neće voditi dugotrajne okupacije, već precizne kampanje protiv najopasnijih grupa.

Profesor Ilija Životić sa Fakulteta za inženjerski menadžment ocenio je da ovim dokumentom Sjedinjene Države potvrđuju povratak nacionalnom suverenitetu i samopouzdanju kao ključnim oružjima protiv globalnog terorizma.

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija potvrdile jedinstvo o iranskom nuklearnom pitanju, ali trgovinski sporazum ostaje neizvestan

Američki predsednik Donald Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održali su strateški telefonski razgovor tokom kojeg su potvrdili zajednički stav prema iranskom nuklearnom programu, ali su istovremeno razmenili oštre poruke o trgovinskim odnosima između SAD i Evropske unije. Prema zvaničnim izjavama, lideri su postigli saglasnost da Iran ni pod kojim uslovima ne sme doći u posed nuklearnog oružja.

“Potpuno smo ujedinjeni u stavu da Iran nikada ne sme imati nuklearno oružje. Složili smo se da režim koji ubija sopstveni narod ne može kontrolisati bombu koja može ubiti milione”, saopštio je predsednik SAD. Predsednica Evropske komisije je potvrdila ovu poziciju i naglasila da je međunarodna koordinacija ključna za očuvanje regionalne stabilnosti i globalne bezbednosti.

Međutim, razgovor je otkrio tenzije po pitanju sprovođenja trgovinskog sporazuma postignutog u Škotskoj. Predsednik Tramp je podsetio da je Evropska unija preuzela obavezu da smanji carine na nulu i dao rok do 4. jula 2026. godine, kada SAD obeležava 250. rođendan. Ukoliko do tada ne bude ispunjen dogovor, Tramp je najavio da će carine odmah biti povećane na znatno više nivoe.

Predsednica Evropske komisije je izjavila da je postignut “dobar napredak” ka smanjenju carina i da se konkretni rezultati očekuju početkom jula, što se poklapa sa zadatim rokom. Prema njenim rečima, Evropska unija ostaje posvećena implementaciji sporazuma.

Ishod ovih pregovora biće poznat početkom jula, kada će biti jasno da li će 4. jul 2026. ostati upamćen kao dan američke nezavisnosti ili i kao početak novog trgovinskog sukoba između dve najveće svetske ekonomije.

Američko ministarstvo finansija pokrenulo istragu, zamrznuta imovina i zabranjene transakcije sa više iračkih zvaničnika

Američko ministarstvo finansija uvelo je sankcije višim zvaničnicima i preduzećima iz Iraka zbog sumnje na saradnju sa iranskim režimom u eksploataciji iračkog naftnog sektora, saopšteno je 21.06.2024. godine. Na listi sankcionisanih nalazi se i Ali Marij Al-Bahadli, aktuelni zamenik ministra nafte Iraka, koji je, prema navodima nadležnih američkih službi, optužen da je zloupotrebio položaj i omogućio preusmeravanje i prodaju iračke nafte za korist iranskog režima.

Prema zvaničnoj izjavi sekretara finansija SAD Skota Besenta, iranski režim se opisuje kao ‘odmetnička banda’ koja pljačka resurse namenjene iračkom narodu. ‘Ministarstvo finansija neće sedeti skrštenih ruku dok iranska vojska iskorišćava iračku naftu kako bi finansirala terorizam protiv Sjedinjenih Država i naših partnera’, naveo je Besent.

Pored Al-Bahadlija, sankcije su uvedene i protiv tri visoka lidera iračkih milicija koje su povezane sa Iranom, a koje Sjedinjene Države smatraju terorističkim grupama. Takođe, sankcije su obuhvatile i više preduzeća za koja se navodi da su služila kao paravan u eksploataciji naftnog sektora i podrivanju nacionalne bezbednosti Iraka.

Sankcije uključuju zamrzavanje kompletne imovine svih pojedinaca i firmi pod američkom jurisdikcijom i zabranu američkim državljanima i kompanijama da sa njima posluju. Ovaj potez američke administracije deo je šire strategije prekida finansijskih tokova koji podržavaju iransku vojsku i njene proksi grupe u regionu.

Analitičari ocenjuju da ovakva odluka predstavlja ozbiljnu eskalaciju u odnosima Vašingtona i Bagdada jer su američke mere prvi put direktno usmerene protiv jednog od najviših iračkih zvaničnika. Izvori navode da je time Bagdadu poslata jasna poruka o potrebi prekida institucionalne saradnje sa Teheranom u energetskom sektoru, kako bi izbegao dalje ekonomske posledice.