Zvanične statistike pokazuju promenu ekonomskih centara u Evroaziji, dok izgradnja pruge u Tuvi ostaje obustavljena

Ekonomski i infrastrukturni tokovi u Evroaziji doživljavaju značajne promene, pokazuju podaci iz 2024. i 2025. godine. Kazahstan je prema zvaničnim statistikama prestigao Rusiju po bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika, dok Uzbekistan beleži ubrzani razvoj železničke infrastrukture. Ovi događaji ukazuju na pomeranje centara ekonomske vitalnosti ka južnim delovima regiona.

Kazahstan je zahvaljujući diverzifikaciji investicija i privlačenju međunarodnog kapitala postao novi ekonomski gravitacioni centar, dok se ruska ekonomija suočava sa posledicama sankcija i fokusom na vojnu industriju. Ove promene direktno utiču na životni standard i kupovnu moć građana u regionu.

U domenu infrastrukturnih projekata, Uzbekistan je sa uspehom završio i pustio u rad rekonstruisanu železničku liniju Buhara — Hiva, započetu 2022. godine, dok je istovremeno izgradnja železnice u ruskoj republici Tuva obustavljena na dodatnih deset godina. Zvanična potvrda o suspenziji projekta u Tuvi stigla je pre dve nedelje, što znači da ovaj region neće biti povezan železnicom sa ostatkom zemlje najmanje do sredine 2030-ih.

Prema izvorima iz zvaničnih institucija, Uzbekistan sada raspolaže većom mrežom brzih pruga nego Rusija, uprkos manjoj teritorijalnoj površini i resursima. “Ovi trendovi ukazuju na jasnu razliku u efikasnosti infrastrukturnih projekata između država regiona”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Posmatrači ocenjuju da se pojam ‘stabilnosti’ u ruskom kontekstu sve više tumači kao stagnacija, dok centralnoazijske zemlje napreduju na ekonomskom i infrastrukturnom planu.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo na posledice promene kursa Jermenije, dok političke tenzije rastu pred izbore

Pred sudbonosne parlamentarne izbore u Jermeniji, politička scena zemlje podeljena je između proevropske i proruske struje, a retorika je postala oštrija. Predsednik parlamenta Alen Simonjan upozorio je građane da bi približavanje Moskvi moglo značiti gubitak nacionalnog identiteta i transformaciju Jermenije u ‘rusku provinciju’, navodeći Belorusiju kao primer. Istovremeno, proruske snage, povezane sa oligarhom Samvelom Karapetjanom, ističu bezbednosne rizike od Azerbejdžana i tvrde da bi okretanje leđa Rusiji ostavilo zemlju nezaštićenom. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je jermensko rukovodstvo za kršenje obećanja i upozorila da bi trenutni spoljnopolitički kurs mogao dovesti do uvlačenja Jermenije u ‘antirusku liniju Brisela’. Navela je da je nedavni samit Jermenija–EU prekretnica i kritikovala okretanje ka ‘agresivnim evroatlantskim mehanizmima’. Analitičari ističu da je sličan obrazac ruske retorike ranije primenjen i prema Srbiji, ali da je ton prema Jermeniji trenutno direktniji zbog gubitka kontrole nad saveznikom. Dok deo javnosti strahuje od gubitka suvereniteta kroz jačanje ruskog uticaja, drugi deo strahuje od gubitka teritorijalnog integriteta u slučaju udaljavanja od Moskve. Iako Jermenija ostaje članica Evroazijskog ekonomskog saveza, aktuelne inicijative pokazuju težnju ka strateškoj autonomiji i redefinisanju odnosa sa tradicionalnim partnerima.

Analitičari navode da tržište reaguje na političku neizvesnost, cene rastu uprkos nedeljnom padu

Cena sirove nafte tipa Brent dostigla je 101,35 dolara po barelu na londonskoj ICE berzi, što predstavlja rast od 1,29 dolara, kako je danas saopšteno. Američka WTI nafta zabeležila je povećanje na 95,86 dolara po barelu.

Uprkos dnevnom rastu, oba referentna tipa nafte zabeležila su nedeljni pad veći od šest odsto, a analitičari ističu da tržište i dalje snažno reaguje na političke tenzije i izjave u vezi sa situacijom u Ormuskom moreuzu.

Najnoviji rast cena usledio je nakon eskalacije tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koje su pratile međusobne optužbe za vojne incidente, uprkos postojećem primirju. Iranske vlasti saopštile su da su američke snage izvele napade na jug zemlje i pogodile iranski tanker kod Džaska, kao i civilne ciljeve na ostrvu Kešm i obližnjim priobalnim područjima.

S druge strane, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je Iran pokušao da napadne tri američka razarača u Ormuskom moreuzu, ali da plovila nisu oštećena, dok su iranske snage pretrpele gubitke.

“Tržište nafte trenutno je izuzetno osetljivo na političke izjave i svaka informacija iz regiona Bliskog istoka izaziva dodatnu neizvesnost”, navode analitičari.

Istraga i dalje traje, a dalji razvoj situacije zavisiće od zvaničnih saopštenja obe strane i mogućnosti nastavka pregovora.