Zdravstvene službe prate situaciju, troje preminulih i sedam hospitalizovanih, britanski putnici pod posebnom zaštitom

Broj zaraženih hantavirusom na kruzeru MV Hondius, koji se trenutno nalazi kod Kanarskih ostrva, raste, a zdravstvene službe su u pripravnosti. Kruzer, na kojem je izbila epidemija, prethodno je bio usidren kod Zelenortskih ostrva, gde je oko 150 putnika nije moglo da se iskrca zbog straha od širenja virusa. Do sada je, prema zvaničnim informacijama, troje putnika preminulo, dok je najmanje sedam osoba obolelo, a troje evakuisano zbog težeg oblika infekcije.

U međuvremenu, Svetska zdravstvena organizacija objavila je da je holandska stjuardesa koja je bila u kontaktu sa osobom preminulom od andskog soja hantavirusa negativna na ovaj virus. Ona je hospitalizovana u Amsterdamu nakon blagih simptoma, a bila je u kontaktu sa 69-godišnjom Holanđankom koja je preminula u Johanesburgu 26. aprila, dva dana nakon što je napustila brod na ostrvu Sveta Jelena.

Britanske zdravstvene vlasti saopštile su da će njihovo osoblje biti prisutno na Kanarskim ostrvima kako bi pružilo podršku britanskim državljanima sa broda. Putnici i članovi posade iz Ujedinjenog Kraljevstva koji ne pokazuju simptome biće prevezeni specijalnim letom nazad uz stroge mere kontrole infekcije i pratnju stručnjaka za javno zdravlje. Po povratku u Veliku Britaniju, svi će biti u obaveznoj izolaciji 45 dana.

Sedam britanskih državljana prethodno je napustilo kruzer na ostrvu Sveta Jelena. Zdravstvene službe i dalje prate situaciju, a potraga za osobama koje su bile u kontaktu sa zaraženima je u toku.

“Svi putnici i članovi posade biće pod zdravstvenim nadzorom do kraja perioda inkubacije”, navedeno je u saopštenju nadležnih službi.

Američka administracija objavila dokument sa fokusom na suzbijanje narko-kartela, džihadističkog i levičarskog ekstremizma

Bela kuća je 15.01.2026. godine u Vašingtonu predstavila novu Nacionalnu strategiju za borbu protiv terorizma, kojom se najavljuje promena dosadašnje politike i ističe princip “Amerika na prvom mestu” kao okosnicu nacionalne bezbednosti. Prema zvaničnoj objavi, dokument nosi pečat predsednika Donalda Trampa i obuhvata niz mera protiv narko-kartela, džihadističkih i nasilnih levičarskih grupa.

U uvodnom delu strategije, predsednik Tramp je poručio da je era “slabosti i poniženja” završena, ističući postignuća administracije u prvoj godini drugog mandata, među kojima su hapšenje organizatora napada na Abbey Gate u Avganistanu i povratak 106 američkih talaca bez otkupnine. Tramp je naglasio da će svi koji naude ili planiraju da naude Amerikancima biti pronađeni i eliminisani, a američka vojska koristiće nadmoćnu silu za zaštitu građana.

Strategija proglašava meksičke i južnoameričke narko-kartele za strane terorističke organizacije, navodeći ih kao egzistencijalnu pretnju zbog uticaja na američko stanovništvo. U dokumentu se navode konkretne operacije, uključujući hapšenje venecuelanskog lidera Nikolasa Madura i uništavanje kartelskih laboratorija, što je rezultiralo smanjenjem pomorskog krijumčarenja droge za 90%. Ilegalni fentanil se definiše kao oružje za masovno uništenje, a karteli i njihovi sponzori odgovaraće za posledice.

Po prvi put, strategija uvodi kategoriju nasilnih levičarskih ekstremista, anarhista i antifašista kao unutrašnju pretnju. Prema strategiji, sredstva će biti usmerena na neutralizaciju grupa koje propagiraju radikalne ideologije i podstiču nasilje. Kao primer se navodi ubistvo konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka, koje je okarakterisano kao politički motivisan napad.

Na međunarodnom planu, strategija predviđa operacije protiv iranskog nuklearnog programa, poziva evropske saveznike na veću odgovornost zbog migracija i ističe borbu protiv ISIS-a i Al-Kaide u Africi, uz poseban fokus na zaštitu progonjenih hrišćana. Predsednik Tramp je poručio da Sjedinjene Države više neće voditi dugotrajne okupacije, već precizne kampanje protiv najopasnijih grupa.

Profesor Ilija Životić sa Fakulteta za inženjerski menadžment ocenio je da ovim dokumentom Sjedinjene Države potvrđuju povratak nacionalnom suverenitetu i samopouzdanju kao ključnim oružjima protiv globalnog terorizma.

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija potvrdile jedinstvo o iranskom nuklearnom pitanju, ali trgovinski sporazum ostaje neizvestan

Američki predsednik Donald Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održali su strateški telefonski razgovor tokom kojeg su potvrdili zajednički stav prema iranskom nuklearnom programu, ali su istovremeno razmenili oštre poruke o trgovinskim odnosima između SAD i Evropske unije. Prema zvaničnim izjavama, lideri su postigli saglasnost da Iran ni pod kojim uslovima ne sme doći u posed nuklearnog oružja.

“Potpuno smo ujedinjeni u stavu da Iran nikada ne sme imati nuklearno oružje. Složili smo se da režim koji ubija sopstveni narod ne može kontrolisati bombu koja može ubiti milione”, saopštio je predsednik SAD. Predsednica Evropske komisije je potvrdila ovu poziciju i naglasila da je međunarodna koordinacija ključna za očuvanje regionalne stabilnosti i globalne bezbednosti.

Međutim, razgovor je otkrio tenzije po pitanju sprovođenja trgovinskog sporazuma postignutog u Škotskoj. Predsednik Tramp je podsetio da je Evropska unija preuzela obavezu da smanji carine na nulu i dao rok do 4. jula 2026. godine, kada SAD obeležava 250. rođendan. Ukoliko do tada ne bude ispunjen dogovor, Tramp je najavio da će carine odmah biti povećane na znatno više nivoe.

Predsednica Evropske komisije je izjavila da je postignut “dobar napredak” ka smanjenju carina i da se konkretni rezultati očekuju početkom jula, što se poklapa sa zadatim rokom. Prema njenim rečima, Evropska unija ostaje posvećena implementaciji sporazuma.

Ishod ovih pregovora biće poznat početkom jula, kada će biti jasno da li će 4. jul 2026. ostati upamćen kao dan američke nezavisnosti ili i kao početak novog trgovinskog sukoba između dve najveće svetske ekonomije.