Kardiolog savetuje koje rutine posle večeri mogu povećati rizik od srčanih problema kod žena starijih od 35 godina

Način na koji provodimo veče može imati veliki uticaj na zdravlje našeg srca, posebno kod žena koje su prešle 35. godinu i već prolaze kroz promene u hormonima i metabolizmu. Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrtnosti kod žena, a na rizik najviše utiču svakodnevne navike. Prema rečima kardiologa dr Sanjaya Bhojraja, ponašanja tokom večernjih sati mogu dodatno opteretiti srce i povećati šanse za razvoj problema.

Jedna od najčešćih grešaka je kasna večera. Nakon 19 časova, varenje se usporava, a osetljivost na insulin opada, što može prouzrokovati nagle skokove šećera u krvi, lošiju razgradnju masti i pojačane upalne procese. Dr Bhojraj ističe: „Preporučujem da poslednji obrok bude najkasnije do 19 sati. Rana večera pomaže u boljoj kontroli pritiska i smanjuje opterećenje srca.“

Još jedan važan faktor je izlaganje jakom ili hladnom svetlu, posebno LED rasveti i ekranima, jer to smanjuje proizvodnju melatonina – hormona koji reguliše san i krvni pritisak. Ovakva izloženost može poremetiti san i dodatno povećati rizik od srčanih oboljenja. Umesto toga, preporučuje se korišćenje toplijeg, prigušenog svetla kako bi telo lakše prešlo u fazu odmora.

Veče provedeno uz stresan televizijski ili telefonski sadržaj takođe može podići nivo hormona stresa i ubrzati rad srca. Česta izloženost ovakvim stimulansima negativno utiče na krvne sudove i kvalitet sna. Dr Bhojraj savetuje: „Naš organizam ne pravi razliku između stvarnog i zamišljenog stresa, zato je važno birati miran sadržaj pred spavanje.“

Intenzivna fizička aktivnost kasno uveče nije najbolji izbor. Iako je fizička aktivnost važna, kasni treninzi podižu broj otkucaja srca i otežavaju opuštanje, pa telo ostaje u stanju budnosti umesto da se priprema za regeneraciju.

Alkohol pred spavanje je još jedna navika koja može imati loš uticaj na srce. Iako mnogi misle da alkohol pomaže opuštanju, on zapravo remeti san, ubrzava rad srca i sprečava prirodan pad krvnog pritiska tokom noći, što dugoročno može pogoršati stanje srca.

Emotivno teški ili naporni razgovori, svađe i rasprave uveče povećavaju nivo kortizola, hormona stresa, što može izazvati nelagodnost i dodatno opteretiti srce. Najbolje je ovakve teme ostaviti za jutro, kada je organizam odmoran.

Za žene koje žele da očuvaju srce, preporuka je da prilagode večernje navike svom bioritmu: večerajte ranije, smanjite izlaganje jakom svetlu, birajte opuštajuće sadržaje, vežbajte u toku dana, ograničite alkohol uveče i teške teme ostavite za drugo vreme. Ove promene doprinose boljem snu, stabilnijem krvnom pritisku i manjem riziku od srčanih bolesti.

Za sve zdravstvene nedoumice i tačnu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Tri glavna simptoma bubrežnog kamenca kod žena i zašto je važno brzo reagovati

Bol u donjem delu leđa je izuzetno čest kod žena svih generacija, ali uzrok nije uvek bezazlen. Posebno je važno razlikovati uobičajene bolove u kičmi od bola koji uzrokuje bubrežni kamenac, jer pogrešna procena može dovesti do ozbiljnih posledica. Iako žene zbog anatomije generalno ređe dobijaju bubrežne kamence nego muškarci, rizik se povećava u menopauzi ili kod određenih zdravstvenih problema.

Bubrežni kamenac je čvrsta mineralna tvorevina koja može izazvati veoma snažan bol, poznat kao renalna kolika. Prvi pokazatelj je nagli, intenzivan bol u donjem delu leđa ili sa strane, koji često ide prema donjem stomaku i preponama. Za razliku od bola u mišićima ili kičmi, koji može da se smanji promenom položaja ili odmorom, bol od bubrežnog kamenca je konstantan bez obzira na položaj tela. Često ga prate mučnina i učestalo mokrenje.

Žene bi posebno trebalo da obrate pažnju na sledeća tri znaka:

1. Neprekidan, oštar bol u donjem delu stomaka ili boku koji se ne smanjuje kada promenite položaj tela.
2. Prisutnost krvi u mokraći, što može ukazivati na oštećenje sluzokože mokraćnih puteva zbog kamena.
3. Mučnina i povraćanje, koji nastaju zbog povezanosti nervnih puteva između bubrega i organa za varenje.

Ako primetite ove simptome, poželjno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Dr Milica Jovanović, nefrolog, naglašava: „Ako se javi visoka temperatura, drhtavica ili potpuno prestane mokrenje, to je znak da je došlo do komplikacija koje mogu biti opasne po život i zahtevaju hitnu intervenciju.”

Žene koje su ranije imale bubrežne kamence ili imaju porodičnu istoriju ovog problema, savetuje se da unose dovoljno tečnosti, vode računa o ishrani i izbegavaju preterano unošenje soli. Redovna kontrola urina i preventivni pregledi mogu pomoći da se problem otkrije na vreme.

U slučaju naglog i jakog bola u leđima praćenog navedenim simptomima, ne treba odlagati odlazak kod lekara. Prava dijagnoza i brza reakcija su ključni za zdravlje bubrega. Za preciznu dijagnozu i savet obratite se stručnjaku.

Ovaj poremećaj često se pogrešno pripisuje stresu ili depresiji, a rana dijagnoza može značajno poboljšati kvalitet života

Frontotemporalna demencija (FTD) je neurološka bolest koja najčešće zahvata žene u mlađoj i srednjoj odrasloj dobi, posebno između 45. i 64. godine života. Iako FTD čini svega 10 do 20 odsto svih slučajeva demencije, izdvaja se zbog ranije pojave i specifičnih simptoma koji je razlikuju od Alchajmerove bolesti. Umesto gubitka pamćenja kao prvog simptoma, kod FTD-a dolazi do naglih promena u ponašanju – poput impulzivnosti, smanjenja empatije, gubitka interesovanja za svakodnevne aktivnosti i otežanog planiranja i organizacije. Kod pojedinih žena mogu se javiti i problemi sa govorom i razumevanjem jezika, što dodatno komplikuje komunikaciju.

Ono što ovu bolest čini posebno izazovnom jeste činjenica da se simptomi često tumače kao posledica stresa, depresije ili anksioznosti, pa se prava dijagnoza često postavlja sa zakašnjenjem. Osobe koje razvijaju FTD obično nisu svesne promena u svom ponašanju, što dodatno otežava rano prepoznavanje bolesti. “Frontotemporalna demencija često se prepoznaje tek kada promene u ponašanju i komunikaciji postanu izražene. Zato je važno obratiti pažnju na prve znake i potražiti stručnu pomoć ukoliko primetite značajne promene kod sebe ili bliskih osoba”, naglašava prof. dr Sandra Lukić, neurolog.

Nasledni faktori takođe igraju veliku ulogu – između 10 i 20% slučajeva povezano je sa genetskim mutacijama, što znači da bolest može nastupiti i pre 50. godine. FTD se javlja u nekoliko kliničkih oblika: bihejvioralna varijanta sa izraženim promenama ličnosti, primarna progresivna afazija koja utiče na govor i jezik, kao i motorički oblici sa poremećajem pokreta.

Za žene je važno da ne ignorišu dugotrajne promene u ponašanju, gubitak interesovanja ili iznenadne teškoće u govoru, pogotovo ako traju više od nekoliko nedelja. Pravovremena konsultacija sa lekarom i neurologom može biti ključna za postavljanje dijagnoze i planiranje daljeg tretmana. “Rana dijagnoza omogućava bolji kvalitet života i planiranje budućnosti za obolelu osobu i njenu porodicu”, ističe dr Lukić, dodajući da je važno obratiti se stručnjaku za svaku promenu koja utiče na svakodnevni život.

Kao praktične savete stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika simptoma, otvoren razgovor sa porodicom i prijateljima, kao i savetovanje sa lekarom u slučaju dugotrajnih promena u ponašanju ili govoru. Za tačnu dijagnozu i plan lečenja, uvek se obratite svom izabranom lekaru ili neurologu.