Prema analitičkim podacima, obe strane značajno pojačale napade dronovima, dok su na Krimu uvedene restrikcije

Tokom maja 2026. godine, Rusija i Ukrajina razmenile su ukupno više od 17.000 udaraca dronovima dugog dometa, čime je zabeležen do sada najviši intenzitet vazdušnih napada u ovom sukobu, navodi se u izveštajima nezavisnih analitičkih izvora. Napadi su se posebno intenzivirali na ukrajinskim i ruskim teritorijama, što je uticalo na bezbednosnu situaciju i izazvalo ekonomske posledice, posebno na Krimu gde su uvedene restrikcije u snabdevanju gorivom.

Prema podacima ukrajinskog OSINT projekta, ruska vojska je tokom maja lansirala 8.150 dronova tipa Šahed na ukrajinske gradove i infrastrukturne ciljeve. Ova cifra predstavlja povećanje od 20 odsto u odnosu na april, kada je prethodni rekord iznosio 6.500 letelica. Prosečno je svakog dana ispaljeno oko 260 dronova, a ukrajinska protivvazdušna odbrana uspela je da obori približno 7.500 letelica, dok je oko 8 odsto dronova pogodilo ciljeve i pričinilo materijalnu štetu.

Istovremeno, prema zvaničnim izveštajima Ministarstva odbrane Rusije, ruske snage su u maju presrele 8.973 ukrajinska drona dugog dometa, što je znatno više u poređenju sa martom, kada je oboreno oko 7.500 bespilotnih letelica. Analitičari navode da Kijev sve češće izvodi napade duboko unutar teritorije Ruske Federacije, čime se menja dinamika sukoba i povećava rizik po strateške objekte.

Pored vojnog aspekta, intenziviranje napada dronovima imalo je i značajne posledice po svakodnevni život na Krimu, gde su vlasti uvele ograničenja u snabdevanju gorivom, navodi se u dostupnim izveštajima. Ove mere uvedene su usled poremećaja u lancima snabdevanja i povećane potrošnje uzrokovane aktuelnim napadima.

Zvaničnici su saopštili da se situacija pomno prati i da se preduzimaju mere radi zaštite stanovništva i infrastrukture. “Analiziramo sve elemente novih napada i prilagođavamo odgovore u skladu sa razvojem događaja”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Nadležne službe nastavljaju sa praćenjem situacije i usklađivanjem mera bezbednosti u pogođenim regionima.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj navodi da subvencije omogućavaju kineskim firmama veštačku konkurentnost, ali ne utiču na produktivnost

Najnovija analiza Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) otkrila je da gotovo 60 odsto rasta učešća kineskih kompanija na globalnom tržištu od 2005. godine potiče isključivo iz državnih subvencija. Istraživanje je obuhvatilo 15 ključnih industrijskih sektora i ukazuje da masivne finansijske injekcije iz Pekinga menjaju pravila konkurencije na svetskom nivou.

Prema navodima iz izveštaja, subvencije su kineskim firmama omogućile agresivno širenje na međunarodnim tržištima. Međutim, istraživači OECD-a ističu da ove mere nisu dovele do povećanja stvarne produktivnosti ili profitabilnosti kompanija. Umesto toga, subvencije su stvorile veštačku prednost, što remeti prirodnu tržišnu utakmicu i omogućava manje produktivnim firmama da pobede konkurente koji ulažu u inovacije i efikasnost.

“Subvencije dovode do toga da manje produktivni akteri pobeđuju na nepošten način, i to na štetu onih koji su inovativniji i efikasniji”, navodi se u zaključku studije OECD-a.

Izveštaj ukazuje i na širu ekonomsku debatu o razlici između efikasnosti i konkurentnosti. Tradicionalna ekonomska teorija uspeh na tržištu vezuje za komparativnu prednost, dok kineski model izvoza, prema analizi, zavisi od sistematskog finansiranja iz državnih izvora. Održavanje ovakvog modela zahteva stalno ostvarivanje trgovinskih suficita i kontinuirane izvore državnih sredstava.

Studija upozorava da subvencionisanje utiče na globalnu raspodelu resursa i kapitala, jer sredstva više ne idu najproduktivnijim akterima, već onima sa najvećom državnom podrškom. To može izazvati poremećaje u međunarodnim lancima snabdevanja i otežati razvoj kompanija koje se oslanjaju na inovacije. Dugoročna održivost takvog sistema dovedena je u pitanje, posebno ako dođe do ekonomskih potresa unutar Kine koji bi mogli da ugroze izvore finansiranja.

Arheolozi pronašli predmete iz rimskog perioda ispod katedrale u Parizu, potvrđuju stručnjaci, istraživanja u toku

Arheološka iskopavanja sprovedena ispod katedrale Notr Dam u Parizu rezultirala su otkrićem brojnih predmeta, uključujući novčić iz IV veka i fragmente keramike sa nerazjašnjenim natpisima. Radovi su započeti nakon što je izgradnja nove vegetacije planirana na trgu ispred katedrale, a vlasti su odlučile da pre bilo kakvih intervencija pretraže slojeve zemlje radi moguće zaštite arheološkog nasleđa.

Iskopavanja su organizovana na nekoliko metara ispod površine, u neposrednoj blizini katedrale Notr Dam, jedne od najznačajnijih istorijskih građevina u Francuskoj. Projekat je pokrenut nakon velikog požara iz 2019. godine, koji je doveo do obimne rekonstrukcije katedrale i njenog ponovnog otvaranja krajem 2024. godine.

Među pronađenim predmetima posebno se izdvaja novčić sa likom rimskog cara Konstantina iz IV veka. Pored toga, arheolozi su identifikovali i delove srednjovekovne keramike, na kojima su primećeni unutrašnji natpisi čije značenje još nije razjašnjeno. Stručnjaci navode da ovakvi nalazi mogu doprineti boljem razumevanju istorije Pariza, posebno perioda kada je grad bio deo Rimskog carstva.

Lucie Altenburg, konzervatorka iz arheološke jedinice Pariza, izjavila je da je reč o retkoj prilici da se direktno doprinese proučavanju prošlosti grada. “Ovo je prilika da pronađemo podatke koji mogu promeniti naše razumevanje istorije Pariza,” navela je Altenburg.

Tokom radova, deo trga ispred katedrale pretvoren je u ograđeno arheološko nalazište, dok se turističke posete katedrali odvijaju bez prekida. Posetioci su izrazili interesovanje za nova otkrića, ističući da otkrivanje slojeva prošlosti pruža dodatnu dimenziju istorijskom značaju Notr Dama.

Arheolozi nastavljaju sa istraživanjima, a svi pronađeni predmeti biće dokumentovani i analizirani u saradnji sa relevantnim institucijama. Očekuje se da će rezultati ovih iskopavanja biti predstavljeni javnosti nakon završetka celokupnog procesa analize.