Krpelji su povezani sa razvojem alfa-gal sindroma, ozbiljne alergije na crveno meso i mlečne proizvode kod žena

Iako je poznato da krpelji prenose bolesti poput lajmske bolesti, stručnjaci skreću pažnju na još jednu opasnost koju ovi insekti mogu izazvati. U poslednje vreme sve češće se govori o alfa-gal sindromu, odnosno alergiji na meso sisara, koja može biti izuzetno ozbiljna, posebno za žene. Ova alergijska reakcija može dugo ostati neotkrivena, jer se simptomi javljaju sa odlaganjem, čak i nekoliko dana ili meseci nakon ujeda. Žene su posebno ugrožene, jer simptomi često utiču na svakodnevni život.

Alfa-gal sindrom nastaje kada imuni sistem reaguje na šećer alfa-gal, koji se nalazi u mesu životinja poput krave, svinje i ovce. Nakon ujeda krpelja, ovaj šećer dospeva direktno u krvotok osobe, što pokreće stvaranje antitela. Rezultat je alergijska reakcija svaki put kada se kasnije konzumira crveno meso ili mlečni proizvodi. Ova alergija ne obuhvata piletinu, ćuretinu, jaja ili morske plodove.

Simptomi alfa-gal sindroma obično se pojavljuju sa značajnim zakašnjenjem, što otežava prepoznavanje uzroka problema. Najčešći simptomi su osip, svrab, otok, nelagodnost u stomaku, problemi sa varenjem i nadutost. U težim slučajevima može doći do anafilaksije, koja uključuje ozbiljno oticanje, otežano disanje i šok. Kako objašnjava profesor kliničke imunologije Marianne van Hage: “Osoba može da pojede meso uveče, a zatim se tokom noći probudi sa snažnim simptomima. Zbog toga je pacijentima i lekarima teško da povežu alergijsku reakciju sa hranom koja je pojedena nekoliko sati ranije.”

Simptomi se mogu pogoršati novim ugrizima krpelja, pa žene koje često borave na selu ili u prirodi treba da obrate dodatnu pažnju u prolećnim i letnjim mesecima, kada je aktivnost krpelja najveća.

Dijagnoza alfa-gal sindroma se postavlja analizom krvi kojom se izmerava nivo IgE antitela specifičnih za alfa-gal. Međutim, laboratorijski nalaz nije dovoljan bez prisutnih simptoma. Kako ističe dr Scott Commins, istraživač alfa-gal sindroma: “Test krvi je veoma koristan, ali ne može da bude jedini kriterijum za dijagnozu. Potrebni su i stvarni simptomi jer u alergologiji često nailazimo na lažno pozitivne rezultate.”

Kod nekih žena alergija može vremenom nestati, ali većina mora trajno da izbegava određene namirnice. Otprilike 15 do 20 odsto obolelih izgubi alergiju kroz vreme.

Ukoliko primetite neobične simptome nakon boravka u prirodi ili nakon obroka sa crvenim mesom, važno je da se što pre javite lekaru. Preporučuje se savetovanje sa alergologom i redovno praćenje simptoma. Za vreme boravka napolju nosite zaštitnu odeću, koristite sredstva protiv insekata i pažljivo proveravajte kožu po povratku kući. Iako alfa-gal sindrom nije toliko čest kao druge bolesti koje prenose krpelji, važno je biti informisan i obazriv. Prevencija je ključna, a svaka sumnja na alergiju zahteva pregled kod lekara. Za tačnu dijagnozu i savete obavezno se obratite stručnjaku.

Hormonske promene, dehidracija i stres česti su uzroci vrtoglavice kod žena – evo kada je važno potražiti stručnu pomoć

Vrtoglavica je simptom sa kojim se većina žena susretne bar jednom, ali može ukazivati i na ozbiljnije zdravstvene probleme. Ključno je razlikovati prolaznu vrtoglavicu od one koja se ponavlja ili traje duže vreme. Prema rečima dr Punam Krišan, vrtoglavicu ne bi trebalo zanemarivati, naročito ako utiče na svakodnevne aktivnosti ili se javlja iznenada, bez jasnog uzroka. Najčešći uzroci ovog stanja su dehidracija, dugo izlaganje suncu, nizak krvni pritisak ili nizak nivo šećera u krvi. Nekada je u pitanju i vertigo (osećaj okretanja prostorije), problemi sa unutrašnjim uhom, migrene ili anemija. Stres i umor dodatno mogu pogoršati ove tegobe. Prema podacima NHS-a, žene u perimenopauzi češće osećaju vrtoglavicu zbog hormonskih promena.

Hormonske oscilacije naročito utiču na žene: neposredno pre menstruacije, tokom ciklusa, ali i u perimenopauzi, kada dolazi do pada estrogena i drugih hormona, što može poremetiti krvni pritisak i ravnotežu tečnosti u telu. Takve promene često dovode do češće vrtoglavice ili osećaja nestabilnosti. Kombinacija stresa i umora, česta u savremenom životu, dodatno povećava mogućnost pojave ovog problema.

Važno je znati kada je vreme za odlazak kod lekara – ako vrtoglavica traje duže od nekoliko minuta, javlja se više puta dnevno ili ozbiljno remeti vaše dnevne aktivnosti, potrebno je obratiti se izabranom lekaru. Dr Punam Krišan savetuje: “Ako je vrtoglavica uporna, stalno se vraća i ometa vaš svakodnevni život, vreme je za pregled.” Precizno opisivanje simptoma može pomoći lekaru da postavi tačnu dijagnozu.

Većina slučajeva prolazi sama od sebe, ali postoje načini da ublažite stanje: lezite i odmorite dok se simptomi ne smire, izbegavajte nagle pokrete, pijte dovoljno vode, posebno leti ili pri fizičkoj aktivnosti. Izbegavajte kafu, alkohol i cigarete jer mogu pogoršati tegobe, a dovoljno sna i redovne pauze tokom dana su preporučeni. Tokom vrtoglavice ne vozite, ne penjete se na merdevine niti koristite mašine radi sopstvene bezbednosti.

Ako primetite vezu između vrtoglavice i menstrualnog ciklusa ili perimenopauze, razgovarajte sa ginekologom. Redovno proveravajte krvni pritisak i šećer u krvi, a ukoliko se simptomi pojave nakon početka nove terapije, obavezno se konsultujte sa lekarom. Na kraju, iako je vrtoglavica često bezopasna, ne treba je olako shvatati ukoliko se ponavlja ili pogoršava – za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte se sa stručnjakom.

Stručnjaci upozoravaju: svakodnevno žvakanje žvaka može imati negativan uticaj na vilicu i varenje kod žena

Mnoge žene svakodnevno koriste žvake kako bi osvežile dah, smanjile stres ili prikrile neprijatan zadah, ali ova naizgled bezazlena navika može imati svoje neželjene posledice. Stručnjaci naglašavaju da preterana upotreba žvaka preopterećuje mišiće i zglobove vilice. Kod žena koje već pate od problema sa zglobom vilice ili nesvesno škrguću zubima, ova navika može dodatno pogoršati simptome, što može dovesti do bola, napetosti ili otežanog otvaranja usta.

Osim uticaja na vilicu, žvakanje žvaka stvara signal telu da se sprema unos hrane, što navodi želudac da luči kiselinu iako hrane nema. Ovo kod osetljivih osoba može izazvati nadimanje, nelagodnost ili pojačan apetit. Dugotrajno žvakanje žvaka sa šećerom povećava rizik od karijesa, dok žvake bez šećera često sadrže veštačke zaslađivače koji, ako se često koriste, mogu dovesti do nadutosti ili čak proliva. Iako žvake osvežavaju dah i kratkotrajno smanjuju stres, važno je koristiti ih umereno.

Prema rečima dr Ane Petrović, stomatologa: “Žvaka može biti korisna posle obroka jer podstiče lučenje pljuvačke, ali ne preporučujem više od nekoliko žvaka dnevno”. Ona savetuje svim ženama koje osećaju bol ili nelagodnost u vilici da ograniče ovu naviku. Gastroenterolog dr Ivana Jovanović dodaje: “Stomak reaguje na signale iz usta. Ako često žvaćete bez unosa hrane, može doći do viška želučane kiseline i neprijatnih simptoma.”

Zbog svega navedenog, najbolje je birati žvake bez šećera i koristiti ih povremeno. Redovna oralna higijena i balansirana ishrana ostaju ključni za zdravlje zuba i desni. Ukoliko primetite trajne smetnje kao što su bol u vilici, česta nadutost ili problemi sa varenjem, obavezno se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.