Žene koje uđu u menopauzu pre 40. godine suočavaju se sa značajno povećanim rizikom od srčanih oboljenja kasnije u životu

Žene koje dobiju menopauzu pre 40. godine izložene su znatno višem riziku od razvoja kardiovaskularnih bolesti tokom života, pokazuje novo opsežno istraživanje. Studija je obuhvatila više od 10.000 žena u postmenopauzi, uzrasta između 55 i 69 godina, i otkrila da rani ulazak u menopauzu može povećati rizik od koronarne bolesti srca za oko 40%. Menopauza se definiše kao period od godinu dana nakon poslednje menstruacije i obično nastupa između 45. i 55. godine, ali kod nekih žena dolazi mnogo ranije. Ovo pitanje je, prema rečima dr Priye Freaney, kardiološkinje i autorke studije, važno ne samo zbog reproduktivnog zdravlja već ima i ozbiljne posledice za srce: “Naši nalazi pokazuju da žene koje dožive menopauzu pre 40. godine treba ranije da razmišljaju o prevenciji srčanih bolesti.”

Istraživanje je pokazalo da je prevremena menopauza češća kod crnkinja (15%) nego kod belkinja (5%), što se povezuje sa različitim društvenim i zdravstvenim okolnostima. Tokom desetina godina praćenja, kod 260 crnkinja i 748 belkinja zabeleženi su slučajevi koronarne bolesti srca, uključujući srčane udare i smrtne ishode.

Jedan od glavnih razloga povezanih s povećanim rizikom je smanjenje nivoa estrogena, hormona koji štiti srce i krvne sudove. Dr Ryhm Radjef, specijalistkinja za žensko srce, objašnjava: “Estrogen štiti srce, a žene koje izgube tu zaštitu ranije izložene su većem riziku od kardiovaskularnih problema.” Ona ističe i da rana menopauza može biti znak upalnih ili metaboličkih promena koje dodatno povećavaju rizik.

Za žene koje su menopauzu doživele pre 40. godine preporučuje se redovno praćenje krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, kao i održavanje zdrave telesne mase i fizička aktivnost. Pravilna ishrana, izbegavanje pušenja i smanjenje stresa takođe doprinose zdravlju srca. U slučaju bilo kakvih simptoma ili sumnji, savetuje se obavezna konsultacija sa lekarom, jer samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu i dati adekvatan savet.

Bakterije iz kimčija potencijalno olakšavaju izbacivanje nanoplastike, ali stručnjaci upozoravaju na količinu i rizik od viška soli

Mikroplastika je sveprisutna u našem okruženju, a istraživanja pokazuju da se nalazi i u ljudskom organizmu. Novo istraživanje sugeriše da konzumacija fermentisane hrane, kao što je kimči, može pomoći telu da se oslobodi mikroplastike. U studiji sprovedenoj na miševima, naučnici su koristili bakteriju mlečne kiseline (Leuconostoc mesenteroides) izolovanu iz kimčija. Rezultati su pokazali da su miševi koji su dobijali ovu bakteriju izbacili gotovo dva puta više nanoplastike putem stolice u poređenju sa kontrolnom grupom.

Iako se zdravstveni rizici mikroplastike i dalje ispituju, postoje dokazi da sitne čestice plastike mogu izazvati hronične upale i probleme u radu različitih organa. Posebno su zabrinjavajuće nanoplastične čestice, jer mogu prolaziti kroz ćelijske membrane i dospeti u organe.

Važno je napomenuti da je ova studija delimično finansirana od strane instituta koji promoviše kimči, pa su potrebna dodatna i nezavisna ispitivanja na ljudima pre bilo kakvih konačnih zaključaka. Ipak, stručnjaci smatraju ove nalaze interesantnim u kontekstu svakodnevne ishrane. Nutricionistkinja Džesika Kording ističe: “Ove bakterije mogu imati pozitivan efekat na zdravlje creva, što je važno za opšte zdravlje i varenje.” Doktorka Saira Šahab dodaje: “Fermentisana hrana može doprineti boljem izbacivanju štetnih supstanci, ali treba biti obazriv sa količinom zbog rizika od visokog unosa soli.”

Iako fermentisana hrana, poput kimčija, jogurta ili kefira, može imati benefite, prekomerna konzumacija može dovesti do povišenog krvnog pritiska i problema sa želucem. Zato se preporučuje umereno uključivanje ovih namirnica u raznovrsnu i uravnoteženu ishranu. Žene svih uzrasta koje žele da unaprede svoje zdravlje mogu razmotriti uključivanje fermentisanih proizvoda, ali je važno pratiti reakcije tela i konsultovati se sa lekarom, naročito ako već postoje hronične tegobe. Za tačne savete i dijagnozu obavezno se obratite stručnjaku.

Prirodni šećeri iz voća mogu pozitivno uticati na zdravlje, dok industrijski šećeri nose veći rizik po organizam

Šećer često ima lošu reputaciju, naročito među ženama koje žele da vode računa o svom zdravlju, ali važno je znati da nisu svi šećeri isti. Nutricionisti i najnovija istraživanja sugerišu da je odlučujuće kakve vrste i koliku količinu šećera unosimo, a ne potpuno izbegavanje slatkog.

Našem organizmu je potrebna glukoza kao osnovni izvor energije, posebno za funkcionisanje mozga. Međutim, postoji bitna razlika između prirodnih šećera, koji se nalaze u voću, povrću i mleku, i dodatih šećera iz industrijskih proizvoda, slatkiša, peciva i zaslađenih pića. Prirodni šećeri su udruženi sa vlaknima, vitaminima i antioksidansima, što usporava njihovu apsorpciju i sprečava nagle skokove šećera u krvi.

Za žene koje žele da održavaju ili regulišu telesnu težinu, voće je odličan izbor. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno jedu voće često imaju niži indeks telesne mase. Razlog je što voće može zameniti kalorične grickalice i deserte, a vlakna iz voća pružaju duži osećaj sitosti. Na primer, ako pojedete jednu jabuku umesto industrijskog slatkiša, tokom dana ćete uneti manje kalorija.

Nisu svi šećeri isti ni po količini ni po uticaju. Tako šolja jagoda sadrži oko 7 grama šećera, jedna kašika meda čak 17 grama, dok čaša gaziranog pića ima do 30 grama šećera. Voće, zahvaljujući vlaknima i vodi, usporava unos šećera u krvotok i tako sprečava nagle promene nivoa insulina.

Prema rečima dr Snežane Petrović, specijaliste interne medicine: ‘Prirodni šećeri iz voća nisu problematični za većinu ljudi kada se konzumiraju u umerenim količinama, dok je prekomeran unos rafinisanih šećera direktno povezan sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i bolestima srca.’

Voće nije samo bezbedno za zdravlje, već donosi i dodatne benefite. Bobičasto voće, citrusi i orašasti plodovi bogati su antioksidansima i vitaminima koji štite ćelije, jačaju imunitet i usporavaju starenje. Raznovrsno voće u svakodnevnoj ishrani pomaže u zaštiti od oksidativnog stresa i može smanjiti rizik od hroničnih bolesti.

Većini žena preporučuje se jedna porcija voća dnevno kao užina – to odgovara veličini srednje jabuke ili šaci bobičastog voća. Za osobe sa posebnim potrebama, kao što je dijabetes, količina i vrsta voća treba da se prilagodi uz savet lekara ili nutricioniste.

Zaključak je jasan: prirodni šećeri iz voća i povrća mogu biti deo zdrave, izbalansirane ishrane, dok sa dodatim industrijskim šećerima treba biti obazriv. Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.