Kubanske vlasti poručuju da nemaju agresivne namere prema bilo kojoj državi, dok traju navodi o vojnoj opremi

Predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel izjavio je da Kuba ne predstavlja pretnju Sjedinjenim Američkim Državama, nakon izveštaja međunarodnih medija o navodnom prisustvu stotina vojnih dronova na ostrvu. Ova izjava usledila je posle navoda da kubanske vlasti razmatraju moguće planove usmerene ka američkim vojnim bazama u oblasti Gvantanama i potencijalno na Floridi.

Dijaz-Kanel nije direktno komentarisao informacije o vojnim dronovima, ali je kritikovao ono što je opisao kao „pretnje vojne agresije“ protiv Kube. U saopštenju objavljenom na društvenim mrežama, predsednik je istakao da Kuba ima „apsolutno i legitimno pravo na odbranu u slučaju vojnog napada“. Takođe je naveo da sama pretnja vojnom intervencijom već predstavlja ozbiljan međunarodni problem i upozorio da bi eventualna eskalacija imala posledice po regionalni mir i stabilnost.

Prema navodima međunarodnih medija, Kuba je navodno nabavila oko 300 vojnih dronova, koji su raspoređeni na više lokacija unutar zemlje. Detalji o vrsti opreme i njene namene nisu zvanično potvrđeni, a kubanske vlasti nisu izričito negirale postojanje ovakvih sredstava. Sa druge strane, predsednik Dijaz-Kanel je naglasio da Kuba „nema agresivne planove ili namere protiv bilo koje zemlje“, uključujući Sjedinjene Države, i da to znaju relevantne američke državne institucije.

U svom obraćanju, predsednik Kube je rekao: „Pretnje vojne agresije protiv Kube od strane svetske sile su dobro poznate. Sama pretnja već predstavlja međunarodni prekršaj. Ako bi se realizovala, dovela bi do nesagledivih posledica, uključujući destabilizaciju mira i bezbednosti u regionu. Kuba ne predstavlja pretnju i nikada nije imala agresivne planove prema bilo kojoj državi, uključujući Sjedinjene Države. Kubanska država ima apsolutno i legitimno pravo na odbranu, ali to se ne može koristiti kao izgovor za ratne poteze.”

Kubansko rukovodstvo je navelo i da ostrvo „već trpi višestruke pritiske i postupke“ od strane SAD, ali nije ulazilo u detalje o vojnoj opremi ili mogućim planovima. Američke vlasti zasad nisu zvanično komentarisale navode o postojanju vojnih dronova na Kubi.

Odnos između Kube i Sjedinjenih Država je decenijama opterećen političkim i ekonomskim nesuglasicama, a Gvantanamo, gde se nalazi američka vojna baza, često je tema bilateralnih napetosti. Iako su u prošlosti postojale epizode diplomatskih pokušaja približavanja, sumnje u pogledu vojnih kapaciteta ostaju predmet pažnje međunarodne zajednice.

Nezavisna verifikacija izveštaja o vojnoj opremi na Kubi i mogućim planovima nije dostupna. Zvanične institucije sa obe strane za sada samo putem izjava u javnosti komentarišu situaciju.

Lekari najpre sumnjali na alergijsku reakciju, ali je utvrđen zapušteni hipotireoidizam; pacijentkinja sada stabilno

Šezdesetdvogodišnja žena iz Jekaterinburga hitno je hospitalizovana nakon što joj je naglo pozlilo tokom proslave rođendana, saopšteno je iz lokalnih medicinskih izvora. Incident se dogodio ove godine, kada je žena počela da otiče i guši se, a ubrzo zatim izgubila svest pred okupljenima.

Rođaci su pretpostavili da je alergijska reakcija na cveće, s obzirom na veliki broj buketa koje je toga dana dobila. Po prijemu u bolnicu, lekari su dijagnostikovali anafilaktički šok i odmah započeli standardne procedure za otklanjanje otoka. Međutim, uprkos terapiji, stanje pacijentkinje se pogoršavalo, otoci su se povećavali do te mere da joj se nisu videli ni očni kapci, a potom je pala u komu.

Daljom analizom, medicinski tim je ustanovio da nije reč o alergiji, već o retkom i zapuštenom obliku hipotireoidizma, hormonske bolesti koja kod težih slučajeva izaziva snažne otoke slične alergijskim reakcijama. U oko 80% slučajeva, ovako zapuštena bolest može biti smrtonosna, navode izvori.

Nakon mesec dana intenzivnog lečenja, lekari su uspeli da stabilizuju zdravstveno stanje pacijentkinje, a svi otoci su povučeni. Pacijentkinja je otpuštena iz bolnice i oporavlja se, potvrđeno je u saopštenju zdravstvene ustanove.

Sporazum potvrđen pred sudom, detalji nagodbe nisu objavljeni, strane nisu dale izjave

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država i Ministarstvo pravde postigli su nagodbu u okviru tužbe vredne 10 milijardi dolara protiv Poreske službe i Ministarstva finansija, navodi se u sudskim dokumentima podnetim u ponedeljak. Tužba je podneta u januaru na federalnom sudu u Majamiju, a podneta je u lično ime bivšeg predsednika. Prema navodima iz tužbe, bivši predsednik je optužio državne agencije za navodno nezakonito omogućavanje vladinom izvođaču da dostavi njegove poreske prijave, kao i prijave njegovih sinova i kompanije, medijima tokom 2020. godine. Pored bivšeg predsednika, tužioci su bili i njegova dva sina i kompanija.

Zastupnici Ministarstva pravde i pravnog tima bivšeg predsednika nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar u vezi sa uslovima postignute nagodbe. Nije objavljeno više detalja o sadržaju dogovora niti o eventualnim finansijskim ili drugim merama koje su dogovorene između strana.

Izveštaji međunarodnih medija ranije su navodili da je postojala mogućnost povlačenja tužbe u zamenu za formiranje fonda za isplatu nagodbi osobama koje tvrde da su bile nezakonito meta državnih organa, ali te informacije nisu potvrđene zvaničnim izjavama.

U javnom saopštenju, pravni tim bivšeg predsednika naveo je da su „poreski podaci predsednika, njegove porodice i kompanije neovlašćeno dostavljeni medijima“, ali do trenutka objavljivanja ovog izveštaja nije bilo reakcije iz zvaničnih državnih institucija.

Ovaj slučaj je deo šireg konteksta u kojem su se pojedinci i subjekti povezani sa bivšim predsednikom žalili na navodno neovlašćeno širenje poverljivih informacija tokom prethodnih godina. Poreska služba i Ministarstvo finansija do sada nisu javno komentarisali ishod dogovora, niti su izneli stavove o navodima iz tužbe.

Nije moguće nezavisno potvrditi sve navode iz podnetih dokumenata i izjava strana u postupku. Proces nagodbe je završen pred nadležnim sudom, a očekuje se da će više informacija biti dostupno ukoliko strane odluče da objave detalje sporazuma.