Kubanske vlasti poručuju da nemaju agresivne namere prema bilo kojoj državi, dok traju navodi o vojnoj opremi

Predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel izjavio je da Kuba ne predstavlja pretnju Sjedinjenim Američkim Državama, nakon izveštaja međunarodnih medija o navodnom prisustvu stotina vojnih dronova na ostrvu. Ova izjava usledila je posle navoda da kubanske vlasti razmatraju moguće planove usmerene ka američkim vojnim bazama u oblasti Gvantanama i potencijalno na Floridi.

Dijaz-Kanel nije direktno komentarisao informacije o vojnim dronovima, ali je kritikovao ono što je opisao kao „pretnje vojne agresije“ protiv Kube. U saopštenju objavljenom na društvenim mrežama, predsednik je istakao da Kuba ima „apsolutno i legitimno pravo na odbranu u slučaju vojnog napada“. Takođe je naveo da sama pretnja vojnom intervencijom već predstavlja ozbiljan međunarodni problem i upozorio da bi eventualna eskalacija imala posledice po regionalni mir i stabilnost.

Prema navodima međunarodnih medija, Kuba je navodno nabavila oko 300 vojnih dronova, koji su raspoređeni na više lokacija unutar zemlje. Detalji o vrsti opreme i njene namene nisu zvanično potvrđeni, a kubanske vlasti nisu izričito negirale postojanje ovakvih sredstava. Sa druge strane, predsednik Dijaz-Kanel je naglasio da Kuba „nema agresivne planove ili namere protiv bilo koje zemlje“, uključujući Sjedinjene Države, i da to znaju relevantne američke državne institucije.

U svom obraćanju, predsednik Kube je rekao: „Pretnje vojne agresije protiv Kube od strane svetske sile su dobro poznate. Sama pretnja već predstavlja međunarodni prekršaj. Ako bi se realizovala, dovela bi do nesagledivih posledica, uključujući destabilizaciju mira i bezbednosti u regionu. Kuba ne predstavlja pretnju i nikada nije imala agresivne planove prema bilo kojoj državi, uključujući Sjedinjene Države. Kubanska država ima apsolutno i legitimno pravo na odbranu, ali to se ne može koristiti kao izgovor za ratne poteze.”

Kubansko rukovodstvo je navelo i da ostrvo „već trpi višestruke pritiske i postupke“ od strane SAD, ali nije ulazilo u detalje o vojnoj opremi ili mogućim planovima. Američke vlasti zasad nisu zvanično komentarisale navode o postojanju vojnih dronova na Kubi.

Odnos između Kube i Sjedinjenih Država je decenijama opterećen političkim i ekonomskim nesuglasicama, a Gvantanamo, gde se nalazi američka vojna baza, često je tema bilateralnih napetosti. Iako su u prošlosti postojale epizode diplomatskih pokušaja približavanja, sumnje u pogledu vojnih kapaciteta ostaju predmet pažnje međunarodne zajednice.

Nezavisna verifikacija izveštaja o vojnoj opremi na Kubi i mogućim planovima nije dostupna. Zvanične institucije sa obe strane za sada samo putem izjava u javnosti komentarišu situaciju.

Sud je uputio nižim sudovima da ponovo razmotre slučajeve iz Misisipija i Severne Dakote u svetlu nove odluke

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku da dva slučaja vezana za izborno pravo budu vraćena nižim sudovima na ponovno razmatranje. Ova odluka, doneta 18. maja 2026. godine, odnosi se na sporove u Misisipiju i Severnoj Dakoti, u kojima je predmet rasprave mogućnost privatnih lica i organizacija da pokreću sudske procese zbog navodnog kršenja dela Zakona o biračkim pravima iz 1965. godine. Izvor informacija su zvanična dokumenta Vrhovnog suda.

Vrhovni sud je u kraćim nalazima obavestio da se odluke nižih sudova poništavaju i predmeti vraćaju na ponovno odlučivanje, uzimajući u obzir novu presudu iz prethodnog meseca koja je izmenila tumačenje Sekcije 2 ovog zakona. Sudija Ketanji Braun Džekson bila je protiv ovakve odluke, navodi se u zvaničnoj objavi suda.

U centru ovih slučajeva nalazi se pitanje ko ima pravo da pokreće tužbe pred saveznim sudovima radi zaštite biračkih prava prema Sekciji 2. Sadašnja presuda može uticati na smanjenje mogućnosti pojedinaca i grupa da koriste sudsku zaštitu u slučajevima gde smatraju da su izborni procesi diskriminatorni. Sudska odluka može imati posledice na buduće sporove koji se tiču primene Zakona o biračkim pravima.

Konkretno, slučaj iz Misisipija pokrenuli su lokalno odeljenje NACP-a i 14 birača, dok su u Severnoj Dakoti tužbu podneli predstavnici plemena Turtle Mountain Band of Chippewa Indians, Spirit Lake Tribe i tri pripadnika starosedelačkog stanovništva. U oba slučaja, podnosioci su ostvarili povoljan ishod pred okružnim sudovima.

Zvaničnici Severne Dakote uložili su žalbu na presudu okružnog suda kod Apelacionog suda Osmog okruga, koji je kasnije doneo odluku da je pravo na pokretanje tužbi u ovakvim slučajevima ograničeno, što je dovelo do dalje pravne procedure pred Vrhovnim sudom. Slična pravna dilema postoji i u slučaju iz Misisipija.

Ove sudske odluke deo su šireg razmatranja izbornog zakonodavstva u Sjedinjenim Državama, posebno nakon popisa stanovništva iz 2020. godine, kada su brojne savezne države revidirale svoje izborne mape. Rezultati ovih procesa mogli bi imati dugoročne posledice po način sprovođenja izbora i pristup birača sudskoj zaštiti u slučajevima navodne diskriminacije.

Sporazum potvrđen pred sudom, detalji nagodbe nisu objavljeni, strane nisu dale izjave

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država i Ministarstvo pravde postigli su nagodbu u okviru tužbe vredne 10 milijardi dolara protiv Poreske službe i Ministarstva finansija, navodi se u sudskim dokumentima podnetim u ponedeljak. Tužba je podneta u januaru na federalnom sudu u Majamiju, a podneta je u lično ime bivšeg predsednika. Prema navodima iz tužbe, bivši predsednik je optužio državne agencije za navodno nezakonito omogućavanje vladinom izvođaču da dostavi njegove poreske prijave, kao i prijave njegovih sinova i kompanije, medijima tokom 2020. godine. Pored bivšeg predsednika, tužioci su bili i njegova dva sina i kompanija.

Zastupnici Ministarstva pravde i pravnog tima bivšeg predsednika nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar u vezi sa uslovima postignute nagodbe. Nije objavljeno više detalja o sadržaju dogovora niti o eventualnim finansijskim ili drugim merama koje su dogovorene između strana.

Izveštaji međunarodnih medija ranije su navodili da je postojala mogućnost povlačenja tužbe u zamenu za formiranje fonda za isplatu nagodbi osobama koje tvrde da su bile nezakonito meta državnih organa, ali te informacije nisu potvrđene zvaničnim izjavama.

U javnom saopštenju, pravni tim bivšeg predsednika naveo je da su „poreski podaci predsednika, njegove porodice i kompanije neovlašćeno dostavljeni medijima“, ali do trenutka objavljivanja ovog izveštaja nije bilo reakcije iz zvaničnih državnih institucija.

Ovaj slučaj je deo šireg konteksta u kojem su se pojedinci i subjekti povezani sa bivšim predsednikom žalili na navodno neovlašćeno širenje poverljivih informacija tokom prethodnih godina. Poreska služba i Ministarstvo finansija do sada nisu javno komentarisali ishod dogovora, niti su izneli stavove o navodima iz tužbe.

Nije moguće nezavisno potvrditi sve navode iz podnetih dokumenata i izjava strana u postupku. Proces nagodbe je završen pred nadležnim sudom, a očekuje se da će više informacija biti dostupno ukoliko strane odluče da objave detalje sporazuma.