Ovo povrće bogato vitaminima i folatima preporučuje se trudnicama i svim ženama za zdravlje creva

Problemi sa opstipacijom, odnosno zatvorom, veoma su česti kod žena različitih uzrasta, posebno kod trudnica i žena u menopauzi. Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji ovog problema, a dr Vojislav Perišić, specijalista gastroenterologije, naglašava značaj raštana za zdravlje digestivnog sistema.

Raštan pripada istoj porodici kao kupus i zelje, ali se ređe koristi u svakodnevnoj ishrani u Srbiji. Ipak, prema rečima dr Perišića, žene, a naročito trudnice, bi trebalo češće da ga uključuju u jelovnik. On savetuje: “Treba da se jede tri puta nedeljno, ali mora da se pripremi tako da se izvuče gorčina lista raštana. Belina, odnosno stabiljka, mora da se iseče pre nego što se list pari.” Dr Perišić preporučuje da se raštan potopi, isecka na rezance i kuva dok ne izgubi gorak ukus.

Ovo povrće bogato je folatima, vitaminom C, ali i vitaminima A i E, što ga čini posebno vrednim u ishrani žena, posebno tokom trudnoće kada su potrebe za ovim nutrijentima povećane. Folati su ključni za pravilan razvoj bebe, dok vitamin C pomaže jačanju imunog sistema.

Raštan sadrži i dve posebne hemijske supstance koje doprinose zdravlju vida, što je još jedan benefit za sve žene koje vode računa o svom zdravlju. “Odličan je za probavni sistem. Bolji je od kupusa. Dobro skuvan raštan ne sme da ima gorak ukus. Ako se dobro propari, treba manje da se kuva, a ako ne, onda je potrebno 10 do 12 sati. To je tradicionalna hrana, polako treba svako da se navikne. Onaj ko jede dva do tri puta nedeljno raštan, nema opstipaciju, bolji je čak i od koprive, to je čudo Božije”, ističe dr Perišić.

Za žene koje žele da poboljšaju svoje varenje i spreče zatvor, preporuka je da raštan konzumiraju više puta nedeljno, uz pravilnu pripremu koja zadržava korisne sastojke i eliminiše gorčinu. Kao i uvek, za individualne savete i tačnu dijagnozu, obratite se svom lekaru ili nutricionisti.

Jaja su decenijama važila za jednu od namirnica koje „podižu holesterol“, pa su mnogi izbegavali žumance u strahu od problema sa srcem i krvnim sudovima. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da priča nije tako jednostavna.

Iako jedno jaje sadrži značajnu količinu holesterola, stručnjaci objašnjavaju da holesterol iz hrane ne utiče isto na organizam kao onaj koji telo samo proizvodi.

Najveći deo holesterola zapravo nastaje u jetri, koja prirodno reguliše njegov nivo u organizmu. Kada hranom unesemo više holesterola, telo kod većine ljudi smanjuje sopstvenu proizvodnju, održavajući ravnotežu.

Zbog toga redovno konzumiranje jaja kod zdravih osoba uglavnom ne dovodi do značajnog povećanja takozvanog „lošeg“ holesterola. Naprotiv, neka istraživanja pokazuju da može doći i do rasta „dobrog“ HDL holesterola, koji ima zaštitnu ulogu za srce.

Pored toga, jaja su bogata proteinima, vitaminima i holinom, važnim za rad mozga, kao i luteinom koji doprinosi zdravlju očiju.

Nutricionisti ističu da problem često nije samo jaje, već način pripreme i namirnice koje ga prate. Kombinacija sa prerađenim mesnim proizvodima, velikim količinama soli, masnoćom i belim hlebom mnogo više utiče na zdravlje nego samo žumance.

Kao najbolji izbor preporučuju se kuvana jaja ili omlet pripremljen sa povrćem i manjom količinom maslinovog ulja.

Za većinu zdravih odraslih osoba jedno do dva jaja dnevno smatraju se bezbednim, dok osobe sa srčanim oboljenjima, dijabetesom ili poremećajem masnoća u krvi treba da se posavetuju sa lekarom o količini koju unose.

Stručnjaci poručuju da jaja ne treba automatski izbacivati iz ishrane, već posmatrati celokupan način života i ishrane, koji imaju mnogo veći uticaj na zdravlje srca nego sama namirnica.

Otvorena komunikacija sa lekarom sprečava pogrešnu dijagnozu i omogućava adekvatnu negu

Iskrenost tokom posete lekaru ima ogroman uticaj na zdravlje žena, bez obzira na godine. Istraživanja pokazuju da čak 60 do 80 odsto pacijentkinja često izostavi važne podatke o svojim navikama, najčešće zbog osećaja stida ili straha od osude. Ovakvo ponašanje može otežati lečenje i dovesti do pogrešnih medicinskih odluka, što je naročito značajno za žene koje se susreću sa specifičnim zdravstvenim izazovima.

Jedno od najvažnijih pitanja na pregledu jeste da li pacijentkinja redovno uzima propisanu terapiju. Kako naglašava dr Kejti Frimen, potpune i iskrene informacije su neophodne za pravilnu negu. Dr Rakel Zemcov kaže: „Jako je bitno da znam da li neko redovno uzima propisane lekove.“ Ukoliko lekar veruje da se terapija uzima redovno, a simptomi ne nestaju, može pretpostaviti da je stanje ozbiljnije nego što zaista jeste i uvesti nove, možda nepotrebne terapije ili dodatne analize.

Razlozi za izostanak uzimanja terapije mogu biti različiti: neželjeni efekti, zaboravnost, visoka cena ili nepoverenje. U ovim situacijama, otvoren razgovor je najvažniji. Dr Zemcov savetuje: „Možemo zajedno da smislimo plan, pronađemo bolji lek ili način uzimanja, bez nepotrebnih dodatnih analiza ili terapija.“

Takođe je bitno da lekar zna da li pacijentkinja može i želi da prati predloženi plan lečenja. Ako postoji strah od određenih procedura ili su se pojavile neželjene reakcije, važno je odmah podeliti te informacije. Dr Frimen ističe: „Ako smo imali neželjene efekte ili nas plaši neka procedura koju želimo da otkažemo, obavestite lekara.“ Na taj način, mogu se pronaći alternativna rešenja i smanjiti osećaj straha.

Važno je i da ne prikrivate navike u ishrani ili fizičkoj aktivnosti. Mnoge žene umanjuju unos brze hrane ili ne priznaju fizičku neaktivnost, ali su upravo ti podaci od ključnog značaja za procenu rizika od bolesti kao što su dijabetes tipa 2 ili povišen holesterol. Dr Zemcov objašnjava: „Ukoliko nemam informaciju o fizičkoj aktivnosti i načinu ishrane, možda neću pomisliti da proverim druga stanja kao što su dijabetes ili povišen holesterol.“

Isto važi za navike poput pušenja, konzumiranja alkohola ili upotrebe drugih supstanci. Umesto da umanjujete količinu, budite otvorene – to pomaže lekaru da realno proceni rizik za vaše srce, jetru, mentalno zdravlje i san. Upotreba narkotika takođe može ukazivati na dublje probleme poput anksioznosti ili depresije, pa se ni o tome ne treba ustručavati razgovora.

Ne zaboravite da prijavite sve promene vezane za stolicu, mokrenje ili neobične simptome na telu, čak i ako su neprijatni za razgovor. Ti simptomi ponekad mogu biti znak ozbiljnih bolesti, poput karcinoma debelog creva, koje se uspešnije leče kada se otkriju na vreme.

Zaključak je jednostavan: otvorenost sa lekarom direktno utiče na kvalitet zdravstvene zaštite. Ako imate nedoumice ili osećaj nelagode, imajte na umu da ordinacija treba da bude sigurno mesto bez osude, a svaka informacija može pomoći da problem rešite brže i efikasnije. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se svom izabranom lekaru.