Banka Izraela i MMF prognoziraju jači rast od SAD i EU, dok javni dug ostaje na 69,8% BDP-a

Ekonomija Izraela zabeležiće rast bruto domaćeg proizvoda od 3,8% u 2026. godini, prema najnovijoj proceni Banke Izraela, iako je prognoza smanjena za 1,4 procentna poena. Istovremeno, očekuje se da će iranska ekonomija zabeležiti pad od 6,1%. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, izraelska ekonomija bi mogla da poraste i do 3,5% u istoj godini, što je više od prognoziranih 2,3% za SAD i 1,3% za zemlje Evropske unije. Očekuje se da će rast izraelskog BDP-a nadmašiti sve zemlje G7 u 2026. Prema MMF-u, sledeće godine bi rast mogao dostići 4,4%, dok guverner Banke Izraela Amir Jaron ističe da bi, u slučaju smirivanja sukoba, rast u 2027. mogao dostići i 5,5%.

Dodatni pokazatelji iz izraelske ekonomije takođe su pozitivni: javni dug iznosi 69,8% BDP-a, što je znatno niže od proseka G7 zemalja od 123,7%, iako predstavlja blago povećanje u odnosu na 2025. godinu. Stopa nezaposlenosti dostigla je 3,2% u martu, što je niže nego u SAD (4,3%) i evrozoni (6,2%). Inflacija je ostala stabilna, iznosila je 1,9% u martu, dok ciljani raspon inflacije u Izraelu iznosi od 1% do 3%.

Uprkos tome što je Izrael u ratnom stanju gotovo tri godine, privreda pokazuje otpornost. Sukobi sa Palestinom, Hezbolahom i Iranom, uz kontinuirane vojne aktivnosti, izazivaju troškove i rizike, ali prema analitičarima, izraelska ekonomija zadržava visok rast zahvaljujući snažnom privatnom sektoru, niskoj inflaciji i obrazovanoj radnoj snazi. Keren Uzijel iz Economist Intelligence Unit izjavila je da je izraelski izvoz visokotehnoloških proizvoda i usluga bio ključan pokretač rasta, kao i razvoj gasnih resursa i izvoz odbrambene opreme. U 2025. zabeležene su dve najveće strane investicije u istoriji zemlje: Google je kupio kompaniju Wiz za 32 milijarde dolara, dok je Palo Alto Networks preuzeo CyberArk za 25 milijardi dolara, a obe transakcije završene su u martu 2026. Demografski trendovi takođe pogoduju ekonomiji, pošto je prosečan godišnji rast stanovništva blizu 2%.

Na finansijskim tržištima, indeks Tel Aviv 35 porastao je oko 20% od početka godine, nakon što je u 2025. rast iznosio 51,6%. Tokom dvomesečnog sukoba sa Iranom, indeks je dodatno porastao za oko 1%. Širi indeks Tel Aviv 125 porastao je više od 17% ove godine. Izraelski šekel je ojačao skoro 7% u odnosu na dolar, sa rastom od oko 4% tokom rata. Karen Švok iz Lucid Investments navodi da su tržišta pokazala izuzetnu otpornost i povratak stranih investitora, posebno u tehnološki, finansijski i odbrambeni sektor.

Ipak, pojedini analitičari, poput Žoao Gomesa sa Univerziteta u Pensilvaniji, upozoravaju na posledice rata sa Iranom, koje se ogledaju u manjku radne snage, smanjenoj potrošnji i padu turizma. On ističe da bi bez mirovnog sporazuma moglo doći do odliva kapitala, slabljenja valute i rasta inflacije, dok povećani javni dug zahteva fiskalnu prilagodbu, ali ostaje održiv ako se ekonomski trendovi nastave.

Dr. Volker Trier ističe važnost evropskog puta i zajedničke komunikacije; nemačke firme ključni poslodavac u Srbiji

Izvršni direktor Privredne komore Nemačke dr. Volker Trier izjavio je da nemačka privreda od Srbije očekuje dve ključne stvari: nedvosmisleno opredeljenje ka Evropskoj uniji i održavanje otvorene, zajedničke komunikacije sa Nemačkom i Evropom. Povodom obeležavanja 25 godina od osnivanja komore nemačkih kompanija u Srbiji, dr. Trier je istakao da je Srbija za nemačke privrednike od velikog značaja, navodeći da su nemačke firme u našoj zemlji stvorile više od 80.000 radnih mesta.

“Moj prvi zahtev je jasan, a to je nedvosmisleno opredeljenje ka Evropi i evropskom tržištu. Nemačka privreda to očekuje. Srbija nam je važna, nemačke kompanije su ovde stvorile više od 80.000 radnih mesta. Evropa mora biti brža i Srbija mora verovati u zajednički put. Samo zajedno možemo se suočiti sa globalnim izazovima i predstaviti sopstvena rešenja”, izjavio je dr. Trier u emisiji „ČadežTalk“, koja će biti emitovana na Euronews Srbija.

Kao drugi zahtev, dr. Trier je naveo potrebu da Srbija i Evropska unija kontinuirano komuniciraju o izazovima, pri čemu je uloga EU konstruktivnog kritičara posebno važna. On je naglasio da Srbija ima značajnu poziciju u regionu Zapadnog Balkana kroz Berlinski proces, što omogućava jasnu komunikaciju o potrebnim reformama za približavanje EU.

“Srbija ima važnu ulogu u regionu Zapadnog Balkana kroz Berlinski proces, i to je dobro. Iz te pozicije treba jasno komunicirati šta je potrebno da bi Srbija napredovala ka EU. Kao zemlja koja nema izlaz na more Srbija zavisi od isporuka energije spolja i zato je važno otvoreno da govorimo o izazovima koje to donosi u usklađivanju sa evropskim pravilima. To treba zajednički komunicirati, što mi već radimo. Jer ako izgubimo Srbiju iz evropskog konteksta, to će biti problem za sve”, istakao je dr. Trier.

Govoreći o proširenju EU i postojećim izazovima, dr. Trier je naglasio: „Moramo se evropski povezati, jer problemi su danas toliko veliki da nemamo vremena da o tome raspravljamo još 20 godina. Moramo zajedno da gradimo bezbednosnu arhitekturu. Potreban nam je zajednički pristup sirovinama. Ali, niko ne može biti potpuno nezavisan jer niko nema lance snabdevanja, od rudnika do potrošačke primene. Nema Nemačka, nema ni SAD. Kina je obezbedila resurse u Africi, ali ih još ima dovoljno. Moramo zajedno da razvijamo i odbranu i digitalizaciju. Sve to možemo samo ako sarađujemo na evropskom nivou, uključujući Zapadni Balkan.“

Nemačke kompanije ostaju među najvažnijim investitorima i poslodavcima u Srbiji, a njihova očekivanja i dalje su usmerena na jačanje evropske orijentacije zemlje i nastavak konstruktivnog dijaloga sa partnerima iz Evropske unije.

Prihodi grupacije porasli na 38,1 milijardu evra, investitori zabrinuti zbog održivosti rezultata

Grupacija Stelantis, četvrti po veličini svetski proizvođač automobila, ostvarila je neto dobit od 960 miliona evra u prva tri meseca 2026. godine, što predstavlja rast od 194 odsto u poređenju sa 327 miliona evra iz istog perioda prethodne godine. Prema dostupnim podacima, prihodi kompanije iznosili su 38,1 milijardu evra, što je povećanje od 6 odsto na godišnjem nivou.

Ovakvi rezultati nadmašili su očekivanja analitičara, ali su investitori ostali oprezni, što se odrazilo na berzansko trgovanje – akcije Stelantisa na berzi u Milanu danas su pale za 10 odsto, pre nego što su gubici ublaženi na oko 7 odsto. Analitičari upozoravaju na neizvesnosti koje se odnose na strukturu troškova, uvozne carine i kvalitet ostvarenih prihoda, a kompanija i dalje beleži negativan slobodan novčani tok.

Generalni direktor Stelantisa Antonio Filosa izjavio je da rezultati predstavljaju prve efekte mera usmerenih ka održivom rastu, uz podršku dobrih prodajnih rezultata na severnoameričkom tržištu: „Ovi rezultati odražavaju početne efekte naših mera usmerenih na održivi rast, uz značajnu podršku sa tržišta Severne Amerike.“

Stelantis u svom portfoliju ima više svetski poznatih automobilskih brendova, uključujući Džip, Fijat i Sitroen. Uprkos rastu prihoda i dobiti, tržište ostaje oprezno zbog izazova sa troškovima i negativnim slobodnim novčanim tokom.