Više od polovine nemačkih kompanija koristi AI, a u građevinarstvu rast sa 7,1 na 39,8 odsto za tri godine

Američka tehnološka kompanija Antropik saopštila je da Klod, njihov AI model, danas piše više od 80% koda u sistemima kompanije, dok je pre godinu i po dana taj procenat bio jednocifren. U aprilu 2026. godine, Klod je ispravio greške za koje bi, prema procenama stručnjaka, ljudima bilo potrebno četiri godine rada. Izveštaj kompanije navodi da Klod u 64% slučajeva predlaže bolji sledeći istraživački korak od samih istraživača, dok je u novembru 2025. taj procenat iznosio 51%.

AI agenti kompanije su za 800 sati rešili problem iz bezbednosti AI sistema sa uspešnošću od 97%, dok su dva čoveka za nedelju dana postigla samo 23% uspeha. Antropik naglašava da i dalje postoji ključna granica – Klod izvršava zadatke koje mu čovek postavi, ali još uvek ne bira samostalno koje probleme treba rešavati.

Kompanija predviđa tri moguća scenarija razvoja: usporavanje tehnološkog napretka uz širenje postojećih mogućnosti po ekonomiji, nastavak napretka uz ljudsku kontrolu ili scenario u kojem AI sistemi postaju sposobni za sopstveno unapređivanje i samostalno projektovanje naslednika. Zbog mogućih “ogromnih posledica”, Antropik poziva na usporavanje ili privremenu pauzu razvoja najnaprednijih AI sistema, uz istu obavezu svih aktera, i pokreće dijalog sa kreatorima politika, istraživačima i civilnim sektorom o koordinaciji i nadzoru AI.

Prema danas objavljenim podacima Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena, 54,5% kompanija u Nemačkoj trenutno koristi veštačku inteligenciju, dok je prošle godine taj udeo bio 40,9%. Dalje, 16% kompanija planira uvođenje AI, a 21,6% još diskutuje o toj temi. Najveća primena je u industriji sa 58,7%, dok je u sektoru usluga 56,2%, a u trgovini oko 45%. U građevinarstvu je udeo kompanija koje koriste AI porastao sa 7,1 na 39,8% u poslednje tri godine. Razlike postoje i po veličini firme: AI koristi 67,2% velikih, 51,2% malih i 47,2% srednjih preduzeća.

Porodica Glejzer razmatra prodaju udela nakon dve decenije, interesovanje investitora iz SAD i Bliskog istoka raste

Mančester junajted, jedan od najpoznatijih fudbalskih klubova na svetu, nalazi se pred mogućom promenom vlasničke strukture, nakon što deo članova porodice Glejzer razmatra prodaju dela ili celokupnog vlasničkog udela. Prema upućenim izvorima, unutar porodice traju razgovori o potencijalnoj prodaji, sa podeljenim stavovima među članovima – dok neki podržavaju prodaju, drugi još nisu spremni da se odreknu svojih akcija.

Porodica Glejzer postala je vlasnik Mančester junajteda 2005. godine kroz finansijski aranžman koji je klubu doneo značajan dug, što je tokom godina izazvalo nezadovoljstvo i kritike navijača. Pre nešto više od dve godine, britanski milijarder Džim Retklif je kupio oko 29 odsto udela u klubu i preuzeo kontrolu nad sportskim operacijama, dok je porodica Glejzer zadržala većinski paket i upravljačka prava.

U isto vreme, porodica Glejzer je odbila ponudu katarskih investitora vrednu više od pet milijardi funti za potpuno preuzimanje kluba, što je dodatno naglasilo podeljenost u vezi sa budućnošću vlasništva. Sada, mogućnost prodaje dela ili celokupnog udela ponovo privlači pažnju investitora, naročito iz Sjedinjenih Američkih Država i sa Bliskog istoka, koji su pokazali interesovanje za ulazak u vlasničku strukturu Mančester junajteda.

Prema poslednjim podacima sa Njujorške berze, tržišna vrednost akcija Mančester junajteda iznosi oko 3,6 milijardi dolara. Međutim, analitičari ističu da bi eventualna prodaja kluba mogla biti realizovana po znatno višoj ceni, s obzirom na specifična upravljačka prava koja porodica Glejzer poseduje.

Vest o mogućoj prodaji pozitivno je uticala na tržište, pa su akcije kluba zabeležile rast nakon što su informacije dospele u javnost. Odluka o prodaji još uvek nije doneta, a konačni ishod zavisiće od daljih dogovora unutar porodice Glejzer i potencijalnog interesa investitora.

Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada se Mančester junajted suočava sa pritiscima za ulaganja i modernizaciju, kao i sa zahtevima navijača za veću transparentnost i uspehe na terenu. Potencijalna promena vlasništva mogla bi imati dugoročne posledice po strateški pravac i konkurentnost kluba na globalnom fudbalskom tržištu.

Nemačka i Italija ostvarile rast od 0,3% kvartalno, dok je nominalni BDP Bugarske dostigao 27,33 milijarde evra

Sezonski prilagođen bruto domaći proizvod (BDP) evrozone opao je za 0,2% u prvom tromesečju 2026. godine u poređenju sa poslednja tri meseca 2025, pokazuju najnoviji podaci evropske statističke službe. Ovo je prvi kvartalni pad privrede evrozone od 2022. godine, a rezultat je niži od prethodne preliminarne procene kada je najavljivan rast od 0,1%.

Najveći kvartalni pad zabeležen je u Irskoj, gde je BDP opao za 12,1%. U Litvaniji je pad iznosio 0,3%, u Švedskoj 0,2%, dok je u Francuskoj zabeležen blagi pad od 0,1%. Najveći rast među zemljama članicama evrozone imala je Danska sa 1,9%, a slede Estonija i Malta sa po 1,1%.

Kada su u pitanju najveće privrede evrozone, Nemačka i Italija su zabeležile kvartalni rast od po 0,3%, dok je Španija ostvarila rast od 0,6%. Na godišnjem nivou, privreda evrozone je u prvom kvartalu 2026. porasla za 0,3%, što je slabije od prethodno procenjenih 0,8% i od rasta od 1,2% u četvrtom kvartalu 2025.

Investicije u fiksni kapital u evrozoni porasle su svega 0,3% u odnosu na isti period prošle godine, u poređenju sa rastom od 3,3% u četvrtom kvartalu 2025. Istovremeno je zabeležen pad uvoza i usporavanje rasta potrošnje domaćinstava.

Gledano međugodišnje, nemačka privreda je porasla za 0,3%, francuska za 0,9%, italijanska za 0,8%, dok je Španija ostvarila rast od 2,7% u prvom tromesečju 2026, navodi se na sajtu evropske statističke službe.

Ekonomija Bugarske ostvarila je rast BDP-a od 3,1% na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2026, dok je kvartalni rast iznosio 0,7%, prema podacima Nacionalnog statističkog instituta. Ovo je ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal kada je rast bio 2,9%. Nominalna vrednost BDP-a Bugarske u ovom periodu iznosila je 27,33 milijarde evra, dok je bruto dodata vrednost (BDV) dostigla 23,84 milijarde evra.

U strukturi BDV-a, usluge čine 71,8%, industrija 26,7%, dok poljoprivreda učestvuje sa 1,5%. Ključni doprinos rastu došao je od snažnog povećanja bruto fiksnih ulaganja od 18,7%. Domaća potrošnja takođe je porasla za 7,8% i dodatno poduprla ekonomski rast.

Spoljnotrgovinski bilans Bugarske ostaje izazovan jer je izvoz robe i usluga pao za 7,4% međugodišnje, dok je uvoz porastao za 8,2%, što je dovelo do negativnog neto doprinosa spoljne trgovine, saopštava Nacionalni statistički institut.