BDP Jugoslavije rastao 6-7 odsto godišnje pedesetih, sa rekordnih 10 odsto u pojedinim godinama, a CER-10 izvršavao 50.000 operacija u sekundi

Jugoslavija je krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka uložila tri miliona dolara u razvoj sopstvenog računara CER-10, čija je proizvodnja trajala četiri godine i završena je 1960. godine. Tokom tog perioda, bruto domaći proizvod zemlje rastao je po stopi od 6 do 7 odsto godišnje, a u pojedinim godinama i po 10 odsto, što je pratilo značajnu industrijalizaciju i modernizaciju upravljanja, istakao je IT stručnjak Nikola Marković.

CER-10 je zauzimao površinu od oko 80 kvadratnih metara, odnosno trosobnog stana, i mogao je da izvrši 50.000 jednostavnih operacija u sekundi. Uređaj je koristio feritnu memoriju sa magnetnim jezgrima, raspoređenu u sedam ormana, a Jugoslavija ga je koristila za nuklearna istraživanja, dešifrovanje poruka za saveznu vladu i obradu vesti. Osim Jugoslavije, samo još pet zemalja u svetu – Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Rusija – tada su proizvodile sopstvene računare.

Razvoj CER-10 bio je odgovor na ograničen pristup stranim računarima, kako zbog njihove visoke cene, tako i zbog sumnje proizvođača u namenu uređaja u Jugoslaviji, posebno u kontekstu istraživanja u institutu Vinča. Elektrotehnički fakultet u Beogradu je slao mlade profesore na specijalizaciju u Sjedinjene Američke Države, a povratkom su ti stručnjaci osnovali Katedru za digitalnu elektroniku. Glavni inicijator projekta bio je profesor Tihomir Aleksić.

Marković je naveo da je tokom sedamdesetih godina, sa rastom potreba za bržom obradom podataka, upotreba računara u administrativnim poslovima ubrzala procese kao što je godišnji obračun poreza. Na primer, umesto da poreski obveznici dobijaju obračun u septembru ili oktobru, nakon uvođenja računara prvi put su ih dobijali već u aprilu.

Beograd je još sedamdesetih godina započeo razvoj informacionog sistema koji je bio preteča današnje eUprave, dok je tokom devedesetih, u vreme sankcija i zabrane pristupa internetu, grupa univerzitetskih profesora uspostavila akademsku mrežu za komunikaciju i informisanje o svetskim događajima. Marković je za svoj doprinos razvoju informacionog društva nedavno dobio počasno priznanje na konferenciji Dani internet domena Srbije.

Vetropark ukupne snage 168 megavata predat kineskom investitoru, izgradnja projekata Alibunar A i B uskoro počinje

Norveška kompanija Emerdži je zvanično završila prodaju projekta vetroparka Alibunar ukupne snage 168 megavata (MW) kineskoj firmi Heavy Energy International, objavljeno je 5. juna 2026. godine. Novi vlasnik najavio je početak građevinskih radova na vetroparkovima Alibunar A i B, koje su razvili Emerdži i njen holandsko-belgijski partner.

Vetropark Alibunar, sa ukupnom snagom od 168 MW, deo je strategije razvoja obnovljivih izvora energije i energetske bezbednosti Srbije. Prema navodima Emerdžija, ova transakcija predstavlja značajno dostignuće za kompaniju i partnere, dok se očekuje da izgradnja doprinose nacionalnim ciljevima u oblasti zelene energije.

“Uspešno zatvaranje ove transakcije predstavlja značajno dostignuće za Emerdži i naše partnere. Ponosni smo što smo razvili projekat Alibunar do ove faze i što predajemo visokokvalitetan, za izgradnju spreman projekat kompaniji Hevi enerdži internešenal. Radujemo se početku izgradnje i isporuci čiste energije Srbiji u narednim decenijama”, izjavio je Jan-Filip Zuren, izvršni direktor Emerdžija.

Kompanija Emerdži je nordijski developer obnovljivih izvora energije, fokusiran na razvoj velikih vetro i solarnih projekata na području jugoistočne Evrope. Njihova strategija podrazumeva identifikaciju, razvoj i dovođenje projekata do faze spremne za izgradnju, nakon čega ih prepušta investitorima ili energetskim fondovima.

Ova transakcija naglašava dugoročnu posvećenost energetskoj tranziciji regiona, navodi se u saopštenju Emerdžija.

Cene žitarica porasle za 2,6 odsto u maju, dok su biljna ulja zabeležila pad od 4,6 odsto

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) saopštila je da je svetski indeks cena hrane (FFPI) u maju iznosio 130,8 poena, što je pad od 0,2 odsto u odnosu na aprilskih 131 poen, ali i dalje ostaje blizu trogodišnjeg maksimuma. Prema izveštaju FAO, najveći rast zabeležen je kod šećera, čije su cene porasle za 7,5 odsto na 95,1 poen, dok je indeks cena žitarica povećan za 2,6 odsto na 114,3 poena.

Cene svih glavnih žitarica su u maju porasle, a pšenica je nastavila trend rasta četvrti mesec zaredom. Kao ključni razlozi ovog rasta navode se slabiji prinosi u glavnim izvoznim državama, uključujući Sjedinjene Američke Države, kao i povećanje globalnih troškova goriva i đubriva.

Kod šećera je zabeležen snažan rast zbog zabrinutosti investitora oko moguće redukcije globalne ponude u narednim mesecima. Rast cena povezan je i sa višim cenama nafte, kao i očekivanjima da će Brazil veći deo šećerne trske usmeriti ka proizvodnji etanola, koji se u toj zemlji široko koristi kao pogonsko gorivo.

Cene mesa su povećane za 0,1 odsto na 130,5 poena, a rast je zabeležen kod govedine i ovčetine. Suprotno tome, mlečni proizvodi su pojeftinili za 0,5 odsto na 119,2 poena, što je najniži nivo od januara 2024. godine.

Najveći pad cena zabeležen je kod biljnih ulja, gde je indeks smanjen za 4,6 odsto na 185 poena, prvenstveno zbog pojeftinjenja palminog i sojinog ulja, dok su cene ulja repice i suncokreta porasle.

Vrednost FAO indeksa cena hrane u maju je bila za 2,9 odsto viša nego u istom mesecu 2025. godine, ali niža za 18,4 odsto u odnosu na rekordne vrednosti iz marta 2022. godine.