Bivši predsednik SAD potvrdio dozvolu za isporuku nafte Kubi, brod pod sankcijama stiže u Matanzas prema podacima praćenja

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je u nedelju uveče da nema protivljenje ruskom tankeru koji isporučuje naftu Kubi, uprkos američkoj blokadi koja je značajno uticala na snabdevanje ostrva. Tramp je tokom povratka u Vašington rekao novinarima da „nema problem“ sa dopremanjem nafte, ističući da je Kubi neophodna pomoć kako bi preživela trenutnu situaciju.

Na pitanje o izveštajima međunarodnih medija da će ruski tanker biti pušten da pristane u Kubi, Tramp je odgovorio: „Rekao sam im, ako neka država želi da pošalje naftu na Kubu sada, nemam problem s tim, bilo da je to Rusija ili ne.“

Prema dostupnim podacima o kretanju brodova, ruski tanker Anatoly Kolodkin, pod američkim, evropskim i britanskim sankcijama nakon rata u Ukrajini, prevozio je oko 730.000 barela nafte i u nedelju uveče se nalazio u blizini istočnog dela kubanskog ostrva. Očekuje se da stigne u grad Matanzas do utorka. Novinari sa Kube izvestili su o dolasku broda, dok se kubanske vlasti nisu odmah oglašavale povodom ove isporuke.

Američka blokada nafte prema Kubi, koju je sproveo Tramp tokom svog mandata, dovela je do značajnih poremećaja u svakodnevnom životu na ostrvu, uključujući učestale nestanke struje, smanjenu dostupnost goriva i osnovnih resursa, kao i otežano funkcionisanje bolnica i javnog prevoza. Prema procenama stručnjaka, očekuje se da će pošiljka omogućiti proizvodnju oko 180.000 barela dizela, što bi moglo zadovoljiti dnevne potrebe Kube u trajanju od devet do deset dana.

Kuba već decenijama predstavlja tačku geopolitičkog rivaliteta između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Trenutna blokada nafte deo je šire strategije američke administracije da izvrši pritisak na vladu u Havani. Tramp i tadašnji državni sekretar Marko Rubio tvrdili su da je cilj blokade podrška kubanskim građanima kroz promene u vođstvu, dok su izveštaji sa terena ukazivali na teškoće sa kojima se suočava civilno stanovništvo.

Iako je dolazak tankera privukao pažnju međunarodne javnosti, iz Kube za sada nema zvanične potvrde ili komentara o uticaju ove isporuke na svakodnevni život ili infrastrukturne izazove na ostrvu. Situacija ostaje pod pažljivim nadzorom kako lokalnih tako i međunarodnih posmatrača.

Zvaničnici Ministarstva za unutrašnju bezbednost potvrdili promenu politike, većina azilantskih slučajeva više nije pod suspenzijom

Administracija Sjedinjenih Američkih Država odlučila je da ublaži prethodno uvedene mere pooštravanja postupka odobravanja azila, potvrdila su dva zvaničnika Ministarstva za unutrašnju bezbednost. Ova odluka dolazi nakon što su krajem novembra, posle incidenta u kojem su dva pripadnika Nacionalne garde ranjena u Vašingtonu, mere za obradu azila bile značajno pooštrene.

Prema navodima izvora iz Ministarstva, suspenzija je prvobitno uvedena sa ciljem procene bezbednosnih rizika, jer je osumnjičeni za napad bio državljanin Avganistana koji je prethodne godine dobio azil. U tom incidentu, jedan od ranjenih pripadnika Nacionalne garde kasnije je preminuo od zadobijenih povreda.

Odluka administracije podrazumevala je zaustavljanje procesa odlučivanja o svim zahtevima za azil koje je razmatrao američki Služba za državljanstvo i imigraciju, bez obzira na državu porekla podnosioca zahteva. Zvaničnici su ovu meru okarakterisali kao privremenu i neophodnu radi zaštite nacionalne bezbednosti dok se ne izvrši dodatna provera procedura i bezbednosnih protokola.

Nakon sprovedene procene, vlasti su odlučile da ukinu ovu suspenziju za većinu zahteva. Prema izveštajima, izuzeci će se odnositi na podnosioce zahteva iz zemalja koje su obuhvaćene prethodno uvedenim ograničenjima putovanja ili značajno pooštrenim imigracionim restrikcijama. Ove zemlje su definisane na osnovu ranijih predsedničkih proklamacija i bezbednosnih procena.

Zvaničnici Ministarstva za unutrašnju bezbednost navode da je cilj novih mera uspostavljanje ravnoteže između bezbednosnih zahteva i nastavka normalnog funkcionisanja azilantskog sistema. Proces razmatranja zahteva za azil nastavljaće se za većinu aplikanata, dok će pojedini slučajevi i dalje biti predmet posebne provere.

Incident u Vašingtonu izazvao je dodatnu pažnju javnosti na procedure odobravanja azila i bezbednosne aspekte sistema imigracije. Administracija je ranije saopštila da mere neće biti trajne i da su preduzete kao odgovor na konkretan bezbednosni izazov. Prema navodima izvora, odluka o ukidanju većine ograničenja doneta je nakon konsultacija sa relevantnim bezbednosnim i imigracionim organima.

Nadležni organi ističu da će nastaviti da prate situaciju i, ukoliko bude potrebe, preduzeti dodatne mere sa ciljem zaštite bezbednosti. Proces azila u Sjedinjenim Državama ostaje pod stalnim nadzorom i revizijom, navodi se u izjavama zvaničnika.

NASA potvrdila da je posada u karantinu uoči planiranog lansiranja, vremenski uslovi mogu uticati na raspored

Članovi posade misije Artemis II izjavili su da su spremni za predstojeće lansiranje oko Meseca, dok tehnički timovi privode kraju pripreme rakete na Svemirskom centru Kenedi na Floridi. Očekuje se da će lansiranje biti izvedeno u sredu, ukoliko vremenski uslovi to dozvole, saopšteno je tokom virtuelne konferencije za novinare održane neposredno uoči početka 49-časovnog odbrojavanja.

Komandant misije, Rid Vajzmen, zajedno sa članovima posade Viktorom Gloverom, Kristinom Kohn i kanadskim astronautom Džeremijem Hansenom, doputovali su iz Hjustona na Floridu u petak kako bi otpočeli završne pripreme. Zvanično je potvrđeno da se astronauti nalaze u medicinskom karantinu, što je standardna procedura pred letove u svemir.

Kristina Kohn, koja je prethodno učestvovala u šest svemirskih šetnji tokom boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici, izjavila je da posada oseća da su pripreme na završnom nivou. “Naše porodice su nam se pridružile, a imali smo priliku da prisustvujemo brifingu pred početak odbrojavanja za lansiranje”, navela je Kohn, ističući važnost ovog trenutka za celu ekipu.

Tokom konferencije, svi članovi posade su istakli da su prošli kroz intenzivnu obuku i da se osećaju spremno za planirani let oko Meseca. U izjavi NASA je potvrđeno da su raniji problemi sa curenjem vodonika i dodatne tehničke provere uticali na pomeranje datuma lansiranja, ali da su te poteškoće u međuvremenu rešene.

Zvaničnici su naveli da je početak odbrojavanja za lansiranje planiran za ponedeljak, dok će konačna odluka o lansiranju zavisiti od procene vremenskih prilika. U slučaju nepovoljnih uslova, moguće je dodatno odlaganje polaska.

Misija Artemis II ima za cilj da posada obiđe Mesečevu orbitu bez sletanja na površinu, što će predstavljati prvi let astronauta u blizini Meseca nakon više decenija. Ova misija je deo šireg Artemis programa, čiji je krajnji cilj povratak ljudi na površinu Meseca u narednim godinama.

Predstavnici NASA ističu da je značaj ove misije višestruk, kako u pogledu tehničkih dostignuća, tako i u pripremi budućih letova sa ljudskom posadom. Pripreme za lansiranje pažljivo se prate, a završna testiranja i kontrole nastaviće se do planiranog polaska.